Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Ономе који плаче) Тјера Плачко говеда И бабину јуницу; Закла баба јуницу, Даде Плачки капицу. Оде Плачко плачућ’ И капицу жваћућ’!
(Ономе који плаче) Тјера Плачко говеда И бабину јуницу; Закла баба јуницу, Даде Плачки капицу. Оде Плачко плачућ’ И капицу жваћућ’!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ДРУГЕ БАЈКЕ Садржај ЗЛАТОПРСТА 3 НЕБЕСКА РЕКА 7 ВРАПЧЕВ ДАР 9 ЗАЧАРАНИ ЧИЧАК 13 ТАТАГИНА ДЕЦА 16 ЗВЕЗДАНОВА ТАЈНА 20 ПЛАЧКО И СМЕЈАЧКО 26 ЈАСЕНОВ ЛИСТ 29 ЗЛАТНА КРАБА 30 ЛОКВИН ЦВЕТ 34 ТАШКО ОРАШКО 36 ТАЛАС И СТЕНА 40 ВОДЕНИ ЦВЕТ 43 ГАЛЕБОВА
Али, ко је у праву нико не зна. А и што би? То је била, па и нека остане, Звезданова тајна. ПЛАЧКО И СМЕЈАЧКО У време кад су светом летеле сребрне пчеле, у Улици кестенова расла су два дечака.
— Гле, иду Плачко и Смејачко! — узвикну једнога јутра часовничар из суседства. Узвикнуо је то само једном, али надимак се сам од себе
Је ли им права имена украо ветар? Или су сама некуд одлутала? Ко зна. Дечацима то није сметало, али Плачко је стално био незадовољан, стално имао уста спремна на плач. Мучило га је сунце, мучила киша, мучила школа, игра, јело.
— Зашто морају? Мишеви, птице и пужеви не иду у школу, па живе. Кад бисмо бар били пужеви! — узвикну Плачко затреперивши од своје страшне жеље. — А?
Јој, како је уживао Смејачко клизајући се по трави након кише, како јадиковао Плачко: — Ово је грозно! Ово је још горе него ићи у школу!
Бар да смо птице! Летели бисмо камо хоћемо, нико нам ништа не би могао! Још и не дорече Плачко своју жељу кад осети да се с њим нешто чудно догађа и хтеде да побегне у љуштурицу. Али, гле!
Пужић од муке заплака и виде како на стази поред њега скакуће врабац, и смеје се: — Не прави од себе будалу, Плачко! Ко је још видео птицу у пужевој кућици?
Ко је још видео птицу у пужевој кућици? — Смејачко радосно залепрша крилима и полете увис, али Плачко ни да се одлепи с места. Жалосно опуштених крила само се вуче по стази, и пишти: — Како да полетим?
Улица кестенова била је пуна луди. Забављало га је да их посматра и препознаје. Али зашто се Плачко не миче? Смејачко таман хтеде да позове другара кад се на стази појави мачка.
Али зашто се Плачко не миче? Смејачко таман хтеде да позове другара кад се на стази појави мачка. Сав ужаснут, Плачко прхну увис и зајаука: — То ли је живот птица? То? Боле би било да смо рибе!
То? Боле би било да смо рибе! До њих не допиру ни мачке ни домаћи задаци! — не верујући самоме себи Плачко опази како се ваздух око њега згушњава и претвара у воду.