Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Док већ у неко доба потрчасмо молити и Стеву отурисмо, те побеже, а он крџалинку до̓вати да убије, а Стева се умеша у војнике и тако се спасе.
То сва војска веће дознаде, и као громом поражена оно вече сва побеже низ Саву. Овим начином останемо ја и капетан Јовица Милутиновић, садањи член суда ваљевског, у нашем шанцу са 18
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Почесто се обзирала и ослушкивала. У кући се диже читава врева. Живан праска и виче, рекао би, све поби. Двоје деце побеже напоље плачући. Радојка окупи овце мало брже, само да одмакне, да не чује тај русвај.
— Беж', Страхиња! — врисну Радојка, па побеже к овцама у страну. — Кући се вуци! — дрекну Живан на њу, па полете к Страхињи цичећи кроза зубе: — Стани де, лоло,
Стамена врисну уплашено, испусти луч и побеже некуд. Вуја оде горе у кућу, па, крочивши једном ногом на праг, упита: — Попо, хоћемо ли спавати?
— рече Вујо чисто весело. — У тим ритама? — Јест, богами! — Па? — упита поп и набра обрве. — Нешто врисну и побеже! — Их, бруко моја! — узвикну поп и пљесну се руком по колену, па љутито привикну: — Пусти узду том коњу, лудаче!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он докопа капу, која му беше цпала ц главе, и побеже... За тренуће ока био је у лугу... Јурио је као махнит, бесан, отрован.
Станку застаде залогај. Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. Он скочи и побеже напоље. — Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...
Иди, Симо, иди!... Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.
Јелица је дрхтала. Као у грозници пробунца: — Сад ме више ништа не питај!... Ваљда сад све знаш!... Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. Крунија се забезекнула. Надала се свему пре неголи томе. Али је срце мајчино меко.
— Чувајте своје главе! — рече Ногић. — А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!... Од судбине се не побеже!... — А побеже, брате, ја!... Не иди му на веру, веру му његову!... Дођи, брате, к нама!...
— рече Ногић. — А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!... Од судбине се не побеже!... — А побеже, брате, ја!... Не иди му на веру, веру му његову!... Дођи, брате, к нама!... Гора нам је и отац и мајка!...
О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему... Па то оде у бесконачност... Мисао беше моћнија, и она побеже... Он је тежио за њом, али је заостајао... И овлада њиме неко чудно нерасположење. Он осети равнодушност према свему..
То је била глава Ибрина. — Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. — И ја — рече Јован. — А Лазар побеже? — упита Станко. — Сигурно. — Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме! Сурепе! Заврзане!...
Као махнита јурну и побеже... Али Станку то оста у памети. Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде
Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака... Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу. Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.
Алекса додаде више у шали: — Па добро... добро!... Пусти јој барем руку. Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу! А он оста на месту као окамењен од стида... — Ех, ех, ех... добро... добро!... Него, хајде у кућу!...
Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. — Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. — Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И одмах затим чу се страшан тресак, и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни. Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да
Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ А један дечко застаде, запиљи се у Јуришићев шешир који је мрдао па прште у смеј и побеже. И две жене с корпама обиђоше га обазриво и са страхом.
Пст! Кукавица кука. Где је моја сенка? Гле побеже у бездан времена, као у музику побеже моја сенка. Музика! Као нека бића која све знају, све осећају.
Пст! Кукавица кука. Где је моја сенка? Гле побеже у бездан времена, као у музику побеже моја сенка. Музика! Као нека бића која све знају, све осећају. То мој воз хукће, јури кроз црну тамнину ноћи.
Ајд, одговорите ми! Онај човек побеже ужаснут. — Господине, викао је он за њим, господине, ја тражим службу. Ја се убих целе ноћи тражећи службу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нису га питали ништа, ни на будимској обали, кад је износио робу, па се, изненада, залете и побеже. Гледали су за њим зачуђено, али нису викали.
Кад је Сунце грануло, Исакович виде и једну срну. Била их је пустила, да јој приђу, сасвим близу, а побеже, као ждребе, тек кад је Павле, према њој, благо, испружио руку.
А у идућем тренутку побеже, као да ће да је однесу. Павле, у том тренутку, зачу нечији смех, и угледа, у прозору, лице једне младе жене, и
Теодосије - ЖИТИЈА
њим весељаху поспаше, са мало својих људи који су чували тајну његову, за водича Бога са иноком има јући, бегом бежећи побеже. Када је свануо дан, благородни стадоше тражити господина својега, и гле, нигде га нису могли видети ни наћи.
— О, невоље од тебе, господару, шта ово учини нама, јер грчи си нам сад после наласка него кад пре тога од нас побеже! О, наласка горег од губљења! О, ризо, жељенога, жељнима запаљење! Како да те понесемо?
Ово говорећи скочи на њега, као да ће га ударити. А овај обузет великим страхом, побеже од њега, и искочивши из лађе у Лавру бежаше, а они противници, Богом заборавивши, у тај час ништа не ре коше старцу.
И одмах краљ Радослав изгнан би, и побеже у град Драч. Али му због лепоте жене његове стадоше завидети, и после кратког Времена би лишен те злонаравне и лукаве
Много због тога тужаше, говорећи: „О, како ми се велика напаст, ова жена, догоди!“ И пошто му дојади, уставши једном побеже. А сестра његова, осетивши, колибу без ичега остави и за њим пође.
у пештеру, двоструки напад — анђела с мачем и старца с мочугом — змија не поднесе, него са врха пештере низ провалију побеже и незнано куд у бегу бежећи отиде. Архистратиг рече старцу: „Мир теби, душо која тражиш Господа!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сам га је Профит унутра дотерао, што су фрајле приметиле, и почну се грôтом смејати. — Ао, врашки мачак, побеже ми у собу! Опростите, фрајлице!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Уплаши се да је не ухвати са неким слугом, лађарем, ма с ким било, и побеже. Но кад се по други пут врати и виде је са малим дететом, малне заплака.
Кад јој беше сасвим позлило, не само да опет не побеже, већ коначно застаде крај њене болесничке постеље. Сатима је тада држаше у наручју, као у неком пријатном заносу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
купи канаринца са кавезом, па после, не знајући ни сам шта ће с птицом, поклони све скупа некој старој госпођи и побеже смејући се после ко зна колико времена, као дечак. Одлазио је у нове четврти. Правио све дуже и дуже туре.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Реци јуначки: „бих“, па побјегни женски!... Ево, на! И кнез спусти руке. — Бих! — викну Милица и побеже. — А, кучко једна! — викну Крстиња, која бјеше изишла колибе и чула пошљедње ријечи... — А, кучко, хоћеш ми домазета!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Већ побеже, ој несрећо, на крај света, ој невољо! Плави зец, чудни зец, једини на свету! О правом смисл
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гледе тога па онога, Ал' нема им ту једнога; Поломљене гује леже, Ма најљућа — да л' побеже? Не мож' бити, баш никако, Јера рањен беше јако, Како паде, згледаше га, Ма ко оно би крај њега?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
жена па чак кијање попино, њему се нешто смрче, уста га засврбеше и погнув главу, одбацујући од себе рукама нешто, побеже чак иза куће, само да не слуша оно: — „Да ли те је жалба...“ Које се тако тужно, и отегнуто разлегаше у ово свануће.
Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом. Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну. — Не! — И побеже. И од тада се ти преобрази. Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.
али кад спази чак и крупне, вруће сузе како из старчева ока капљу и падају му на руке, он устукну, препаде се и побеже из собе.
Ни сама не знајући зашто, готово побеже, од њих, остави их и брзо се врати у кућу. Тамо је опет свуда био јак мирис од јела и проливена пића. Ушла је у собу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Истога трена провали вода, весело точак поче да игра, поскочи Жућа, побеже Тоша, оба их зали несташна чигра. А млин забруја ко никад прије, полете жрвањ ко коњиц пропет.
“ Колибри шарен, ко лептир бајни, трепери журно крилима сјајним, па ујки јавља зачуђен свет: „Погледај, с гране побеже цвет!
Зачас ти кожу са леђа скину. Замисли: челик, дрво! Овога, богме, не чека брат, иначе — оде врат!“ Побеже вујо, ал гледај чуда, сада се медо јави: „Каква је ово поноћна луда, неки будалаш прави?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Чекни де ти Перу писара, чек!... Он ће тебе ’нако знаш... кâ погачу од белије, све око руке... Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца ... »Боже, шта је ово ?
Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање... Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде
А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском... Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо. Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Није, него не сме на празан стомак! Ти глумци никад немају пара за храну! ГИНА: Побеже човек од смрада твоје ракиштине! БЛАГОЈЕ: Ово мирише као амброзија! ГИНА: И јесте ми амброзија!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Но гле, Видроња све више узмиче, што то!... Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.
— А онај нам побеже... Деспић — рече капетан и прекорно погледа оне, који су га, без сумње, пропустили. Затим се окрете Љубиши: — Сутра
— Да није о Јустинијану? — Могућно, али ми је цео сан био нејасан, — рече му она, насмеши се и побеже међу другарице. Он остаде још више зачуђен и уверен у своју стару срећу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. — Шта ти је, учо! Умири се! — вичу сви. — Учитељу, што правиш!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави. Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе. И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.
Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће. Тамо на капији чу се неки тих, миран глас: — Како сте? Јесте живи?
Али и она се прибра. Не устукну. Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.
на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу. И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.
Сигурно их је у сама прса ефенди—Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну: — На! Отац јој са кесама као побеже. Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.
Зато бежи, чедо, иди од њега. Али кад Софка никако не хте да иде, побегне | од Томча и њих, онда она свекрва чисто побеже.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“. Он викну, а зец се поплаши и побеже. О СВЕШТЕНИМ ЛИЦИМА Ја ћу, духовниче, узети сребарце, а ти носи ребарце куд ти драго.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сирота жена једнако је жалила за змијом и плакала где јој Бог испуни жељу те роди, па јој пород побеже незнано ни куд је ни како је.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гадно му је и неиздржљиво жалосно, остави признаницу на столу, брзо узе своје ствари, стрпа кесу у џеп и без поздрава побеже напоље. Мијат полако упреже коње. — Пожури! — викну Вукашин и попе се у санке.
Ја сам дворски сат! Цик-цак! Згађен, Ђорђе гурну сто на њега, а овај побеже под суседни сто. Кафеџија Ика притрча, ухвати га за врат и, као мачку, избаци кроз врата његову вриску, дуже постаја
Руку ми мојих, јер њих сам навек највише волео, лепо сам видео, при бистром уму сам био, тада, кад сунце побеже иза облака, земља се наљути и сва постаде мрка. Веруј ми, није ми у нарави да лажем.
хоће да викне да је кобила оседлана, види их занемеле и сучељене у ћутању; у чуђењу му се отворише уста и звиждање побеже у њих. Свануло је. Иза јасенова доњи руб неба припаљује сунце. Једна танка и нежна зрака оста на Ђорђевом лицу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Еј, ти тамо, врати ми лопту! — малишан нахрупи унутра и, угледавши девојчицу, устукну, запрепашћен, зграби лопту и побеже.
С временом се од њега створи локва, израсте трска, а рибљи народ побеже пред силовитом најездом жаба. Тек сада је брдо ликовало: — Погледај се, немаш ни риба, ни цвећа, ниси ништа!
Локвин цвет. Локвањ! — Од додира сунчевих прстију Бела жаба осети како почиње да се мења, а жабљи народ у чуду побеже до дна локве, и завуче се у муљ. Ко зна колико је тамо остао?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
улицом, а црвено униформисани вратар ковнице и њен плаво одевени служитељ кренуше у правцу крчме, он испразни чашу и побеже.
вода стизаше до колена и замолих га да се ту испружи да му покажем пливачке покрете, њега обузе неописан страх и он побеже главом без обзира“. Фарадеј који је пажљиво слушао моју причу, поче да се смеје.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
руку што су браниле, па наже да бежи очајно гоњена неколицином; онда друга, са једном цокулом у раскрвављеној руци, побеже на супротну страну, па трећа са ногавицом једном од чакшира и гомила се растураше јурећи у страшном бесу на разне
Уђем ја унутра и сав срећан хоћу да је загрлим. А кад она врисну и побеже од мене као, далеко било, од леша. После се ипак поврати, чуди се шта то може бити с кључем и тражи да га види.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.
— Ја сам... Симо. — Шта је, Симо ? — Пантовац једва жив побеже... Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.
Ћипико, Иво - Приповетке
У оној вреви измаче се Цвета из Илијиних руку и, у самој кошуљи, побеже некамо изнад куће. Али Павле, ударен плочом у главу, онесвешћен, остаде лежећи на земљи, и људи сада мирно гледају
Марку и, не рекавши речи, испружи руку испод тунике, замахне снагом големим каменом и, схвативши Марка чисто у главу — побеже... Момче јаукну, затетура и паде на земљу...
Иво, изнебушен, постиђен, не зна да се брани. Јелка се изгуби у гомили, а он побеже у башту. Проказаше га. Беше кажњен одузимањем хране и клечањем за време целога ручка. Осле се мали Иво очито бунио.
Још се по навици молио, али све ређе и ређе похађао олтар Пречисте девице. Једнога дана побеже у варош да потражи Јелицу; није је већ видео од оне суботе. Беху јој забранили да у семинариј долази.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Затим наједанпут скочи, отрже се од мене, побеже два-три корака, прилеже потрбушке на траву, једну руку диже као да некога, ко лежи поред њега, милује по глави и рече:
Ћути... Па пошто је тако мало полежао, он викну: — Бу, ду, ете Турци, ватра, бежи.... Скочи и побеже у мрак. Пошто сам се мало прибрао, пођем за овом детињом приликом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Други вичу: — Ево је... — Терај отуда... — Сад је под креветом... — Побеже! Ларма се преноси на супротни крај павиљона, неко отвори врата и псето излете скичући. Наскоро се павиљон умири.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Село је близу. Одмах иза долине. Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже. Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Из даљине се чују пушке и халабука. Улази један братственик. БРАТСТВЕНИК Младене, побеже нам Сарош. Бегови га опколили и на коњима одјурили с њим. Не могосмо да их стигнемо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Али паланка, погођена у савест, нема радозналости. На тај глас, све побеже с прозора и са капија. Нико није гледао ни видео кад су кривце спроводили.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Рекох војницима да вежу коње и нека беже уз онај крш. А ја потрчах у правцу куда побеже магационер. Угледах заклон и са осталима скочих у рупу... У нашој близини проломише се експлозије.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, кад га војник упита шта је, он саже главу. Заиста, шта је? Чије је лице у мраку, у брзини навукао? Побеже из рова, праћен војничким врелим псовкама, али срећан што је и ово лице привремено.
— Духови на тавану! — крикну ужаснута мишица и сав мишји народ побеже иза греде. Убрзо су то учинили и пауци. Једино нико није могао да отера врапце, који су неуморно понављали да се руши
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
У цик-цак Ал ми побеже за длак Же за длак Ја му рекох О РАЧЕ ДОРУЧАК НАМ ИЗМАЧЕ ОСТАДЕ НАМ ПЛИВАЊЕ ЈЕДИНО УЖИВАЊЕ Једном кад је цвао
се попут паше Сви се само мене плаше Доста ми је ове славе Признања ће да ме смлаве То миш рече испред мачке Па побеже наглавачке Доста ми је величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да постојим Рече мачка
ми је величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да постојим Рече мачка испред кера Па побеже у два смера Шта ми треба да се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу страха да ме дрма Да се тресем иза грма То пас
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
је; земља тело је, томе телу свећа је море, с којим но воде видеше у Јордану Бога и уплашише се: море виде, те побеже; положи на море своју руку, на то тешко би мору, те рече: Од снажне твоје руке одох ја и неста ме!