Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и одбране или достизања неког циља (ово може имати више секвенци), следи проглашење победника и, коначно, кажњавање побеђеног. Цео овај циклус обично се понавља више пута, док играчима не досади.
У овим „мушким“ играма изгледа често као да циљ игре и није толико победа, колико управо кажњавање побеђеног (табора или појединца). Право кажњавања, које се победом у игри стиче, има функцију награде.
Казне су често врло неугодне, сурове, у виду наношења физичког бола, моралног деградирања побеђеног (или и једно и друго). Од физичких казни најчешће се појављују следеће: „пет удараца“.
„одређен број чврга“, „пацке“ итд. Морално деградирање и исмевање побеђеног врло је маштовито и разноврсно: надевање „ружног имена“, „јахање“ на леђима побеђеног, „гарављење“ лица, захтевање да
Морално деградирање и исмевање побеђеног врло је маштовито и разноврсно: надевање „ружног имена“, „јахање“ на леђима побеђеног, „гарављење“ лица, захтевање да губитник „лаје око куће“, да тражи устима прстен по мекињама или по пепелу, вучење
„гарављење“ лица, захтевање да губитник „лаје око куће“, да тражи устима прстен по мекињама или по пепелу, вучење побеђеног за нос итд. За игре надметања карактеристично је веома брзо и релативно лако смењивање улога.
Друштвене игре с правилима, игре надметања и мењања улога (од побеђеног до победника) представљају важно средство превазилажења егоцентризма и активног укључивања у групу.