Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја се не сећам њезиних израза, али израза лица њенога никад не могу заборавити: побледела би као лист хартије и онако тек полугласно говорила би за себе: „Проклети!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Заобишла и стала ту. Чека ме. Наслонила се леђима о стабло и рукама се придржава за гране. Побледела, само јој усне румене и набрекле. — Што се љутиш на мене? Не љути се, жива ти мајка!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ходала је дакле само по собама. Видела је и сама, а видели су и други, да се много променила. Опала, побледела, у очима добила нешто сузно сјајно, лик остарео и доста се смрешкао, али у црте ушао онај фини склад који се јавља кад