Јакшић, Ђура - ПРОЗА
га, преврташе у сувим рукама, па некако невесело проговори: „Пре неких времена беше и ово врано као зивт, а сад је побледело, као и лице што сам га јуче у огледалу видео... Кажу: бог! Божја воља...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... Сунце је пекло и кроз густо лишће. Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја... Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. Хајдуци су ишли ћутећи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Његово лице побледело од мржње и беса слаже се дивно са погребним недељним оделом. —Љиљана, идемо кући! — наређује и пружа руку.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чекаћу те. Ти дрхташе. Лице ти побледело, у уснама ни капи крви не беше. Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш. Бојала си се.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и после су нешто суочавали Свилара, питали га опет је ли жењен и одакле је, а иследниково је лице наједанпут страшно побледело, јер је неко слагање пронашао са оним што му оковани говори.
Краков, Станислав - КРИЛА
Нека нова радост запали му побледело лице, и он беше срећан јер је понова угледао жену. И све борбе, и сви болови и све блиске смрти одлетеше као давни