Употреба речи повикати у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

У том ће газда наићи и срдито повикати: — Ȁ, куме, зар ти баш покраде моје „кошнице“? — Нисам, куме, не дао бог! — Како ниси, кад јеси?

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Знаш ли ти да могу таки на пединтере повикати да те чак на сокак истерају? ВАСИЛИЈЕ: Ја не знам шта ви говорите, мајсторице.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

и попа читуљицу хартију, Високо ће за појас он задјети мантију, И коло ће на авлији завести широко, Сватови ће повикати сви углас високо: „Држ' се саде, снашо, не шеврдај, Нево, Помичи се на десно, потресај на лево; Свирај, Јашо, ватрено,

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

ВОЖДЕЛЕНИЈЕ — силна жеља, чежња, жудња ВОЗЛОЖИТИ — наметнути, ставити некоме у дужност ВОЗМОЖНИ — могућ ВОЗОПИТИ — повикати, закричати, завапити ВОЗРАЗИТИ — узвратити, одговорити на нешто ВООБРАЖЕНИЈЕ — уобразиља, машта ВООПШЧЕ — уопште

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

сваку главу руса коса — црвенкаста коса рушпа — дукат, цекин ршум — сила, снага, насиље ршум учинити (на кога) — повикати с претњом сабља окована — сабља украшена сребром Сава Немањић — в.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности