Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ако ли га домчам — одраћу га! Радојка само обори очи, па задрхта као прут. — Гони те овце горе у гај! — повикну Живан, па се врати у кућу као смушен. Она се упути најлак с овцама навише, пошав у гај што беше одмах изнад куће.
Ћипико, Иво - Пауци
Ти имаш неке чудне појмове! — Чини ми се да су твоји чудноватији; к'о што ја, и други мисле! . — Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Па онда, као да се нечега сетила, као да се покајала за тон, повикну некако строго: — А где је теби матурантски штап? зашто сам га купила?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нуто курве младе Видосаве! Кад издаде оваког јунака, кога данас у свијету нема, то ли мене сјутра издат неће!“ Па повикну своје вјерне слуге, уватише кују Видосаву, свезаше је коњма за репове, одбише их испод Пирлитора, те је коњи живу
“ То Турчину врло мило било, па заигра вранца по мејдану, па потрже бојно копље оштро, па повикну као змај планински: „Држ’ се добро, Сенковићу Иво, немој рећи да је пријевара!
Земан дође, треба путовати, пак повикну чауш по сватов’ма: „Хазур, свати, хазур је ђевојка! Земан дође да се двору пође“.
Зар ти мало ћара по крајинам’, но т’ донесе ђаво у планину?“ Па се хајдук на ноге подиже, те Зукану осијече главу; а повикну редом на дружину, те по гори повјешаше Турке; узеше им рухо и оружје, па весели на кулу одоше, те сједоше мрко пити