Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он више не беше човек — него звер... Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...
Станко оступи неколико корака и стаде на праг... Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће...
Станко оступи неколико корака и стаде на праг... Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... Иванов положај беше грозан.
Ваздухом завладала тишина... Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... Али земља потутњује од силе... Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њено тело се повија од кључева крви као река Атарис која је пуна змија. Али кад под вече прође испод њених вртова неко пурпурно једро и
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
, а баш је било после подне. Врућина беше мало попустила, ветар ћарлија и благо повија гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разноси мирис од багрема, орахова лишћа и мирођија
Црњански, Милош - Сеобе 2
примети како се у дну ходника, у полумраку, млађи људи окупљају и хватају у коло, које поче, лагано, да се љуља и повија. Зачу се туп удар ногу.
Петар је, тих дана, од радости, од весеља, био као полудео. Није дозвољавао жени да му сина повија. Каже: „Шта ти знаш, дете сенаторско? Ја ћу да га повијем, како се деца наша, от вароши Савске у Белграду повијају!
Као полулуд од страха, зграбио би дете, после тога, и дигао га и почео, понова, да повија. А кад би га открио и подигао, његов брат и братучед могли су да виде, колико је тело, у тог малог створења,
Црњански, Милош - Сеобе 1
кола, откуда га је Комесар, са својим кирасирима, посматрао, изгледао као неки велики цвет, сад бео, сад рујан, што се повија на ветру. Када је први пут пао, полише га водом и гурнуше даље.
На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ПОВИЈАЊЕ Дете се први пут обредно повија на земљи да би било јако као земља.²⁴ У врањском Поморављу, прво повијање детета обавља се у „пашкуљи“ (делови очеве
ПОВОЈНИЦА По рођењу — обично после три, седам или четрдесет дана — детету се дарује појас у који се оно повија, и по томе је обичај добио назив „повојница“.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Поњекад планина зајечи од олује, грање се повија и крши од бијесног вјетра, громови праскају, као шиба. У дијелу планине што припада његушком племену, налазило се и
Милићевић, Вук - Беспуће
вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, к'о да вечност снива, Потмуло хуји...
Кад је студен ветар такне, Стресајући снежни прâ, Она тужно зашумори, Повија се тихо сва. А кад сијне премалеће И отопи хладни снег, Кад украси росним цвећем Равно поље, травни брег, Моја ружа
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сродства и старост оста без мудрости у јеку забезекнућа свима смета пометња и мргодни поглед испод квргавих повија остаје само још овај наум да се пође по киши ка старом словенском богу богу Балкана богу олуја нека се покаже
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ветар ћарлија и повија таласасто већ зреле стабљике кукуруза, а сунце јесењим зрацима као да милује. Око торња чује се весело цвркутање
На догледу видимо како се кукуруз повија под силином шрапнелских куглица, а непријатељски војници се у рову ускомешаше и ашовима почеше избацивати земљу, да би
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Један сан, који сјај месечев злати, Јавља се, чили, повија онако Како мирис дуне пољанама лако, Како уздах ноћи кандилке заклâти.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугим ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ситно корача кривудавим сокаком пуним снега до повија накривљених плотова, суља се по поледици кроз сумагличасто свитање, по гласном немиру села.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да буде стилизација болесничке пиџаме, а материјал је љескав само ради потребног ефекта кад на њ падне рефлектор), повија се и превија и заноси, и главиња у изломљеним кретњама и клонулим скоковима по позорници, прогоњен у стопу од Смрти.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа.
па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.
само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија... Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога
Ћипико, Иво - Приповетке
А вријеме је угодило, тишина је као у тлеху; у дугоме затону море се тек повија, бродице се лагано љуљају, а пучина дршће у сјају сунца што се одбљескује на прозорима уз море поређаних кућа.
Али у дугом путу, у друштву Арнаута, одљутио се. Сада, смирен, загледао се у дим што се лагано повија над кућама засеока, на брежуљку, преко границе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да је ветар преврнуо Аранђелову лађу док је натоварена коњима пловила реком у турске крајеве: „На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и
Уосталом, зар је за ветар који лађе преврће било тако важно напоменути да по рекама повија кишу? Али је, очигледно, била потребна жива, покретна слика о повијању кише.
Краков, Станислав - КРИЛА
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Од њиних љутитих гласова дрхте шаторска крила и повија се пламен воштане свећице. — Да платиш, шта би хтео, да побегнеш? — Покупио нам паре па хоће да бежи...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И понекад сва цпећа и сва несрећа човекова састоји се у овом несхватљивом нечем, што се повија и расипа по вољи ветра«. Дим, што сам га ја гледао, био је кобне боје: црн са наглим мешањем црвенога одблеска.
И сва ова захуктана маса гвожђа и живих људи јури некуд брзином муње. Из локомотиве избија густ дим са варницама и повија се по непрегледном низу вагона, а овом локомотивом — — јаој!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Тешко, густо, овлажено жито мрачасто се прелијева и повија. Зрела, једра зрнца са уздрманих класова круне се и просипају по обући.
Ћипико, Иво - Пауци
— Још мало, па ћемо се заложити. Упри! А дружина дере земљу. Прашина се повија, звека мотика заглушује. Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. —Доста је!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1885. У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, кô да вечност снива, Потмуло хуји...
Кô страшан, огроман језик, пламен се под небо диже, Љуто се повија, пршти и сјајне дворове лиже. Силна се забуна деси и Азок развали врата, Па с бујном дружином својом нагони у варош
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не плачемо. Сузе су за мале јаде, моја госпођо. Обадве радимо оно што нам је сад пос'о. Јулица запира мужа и повија га у пелене, и ћути и трпи. Ја тражим ко ће те пеленке прати.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све цвјета, дише. Вијенце бехара Повија вјетар и пахуље носи, И свуда трепти прва, млада јара. Блистају стране у сунцу и роси, Избија лоза, соче здрави
1908. ПОГРЕБ Повија се жито. Мирно, у дну села, Уском старом стазом, што на гробље води, За убогим одром мала пратња ходи — Препланула
Ходе. Пољски вјетар хлади, Повија густу траву испред људи И јашмак диже са невјеста млади'. Ту су и мајке. Гле, једној са груди Голотрб мали прегао
И косци косе, и док вјетар рани Повија класје, са жилава врата Мрсе се, вију перчини им врани. И сикће коса, и у сјају злата Откоси леже, и рубини росе
На прозору је видим Њене собице саму; Сузним очима зури У ноћ и пусту таму. 58 Јесења ноћ је и стабла Повија ветар љут; Ја сâм, огрнут струком, уз горски јездим пут.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На зло га је место ударио, на зло место, у срце јуначко. Врисну Ненад како соко сиви, вриштећи се по коњу повија: „Јô јуначе из горе зелене! Жива тебе, брате, бог убио! Десница ти усанула рука, из које си стреле испустио!