Употреба речи подметнули у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Откуд ти то знаш? — Казао ми воденичар. Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре... А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... — Јест.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

се проводи као луд; сви су на прозорима — први ред балкона, а да им се не нажуље лактови, толико потребни у животу, подметнули су испод њих јастучиће, па лепо пију кофијановић и довикују се међусобно делећи нам читаву лепезу корисних савета.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Имао је право. Не боли га. Па не верује. Новине лажу. Лажне новине њему су подметнули да би и он... Опет чита. Јесте. Имао сам право. Ако, боли га.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. — Не знам ја. То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше.

— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене ? И то су ти, ваљада, подметнули? — Не знам, господине... — Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Најпре су му подвалили са јарцем. Он је тражио црног јарца без иједне беле мрље а они су му подметнули шареног. То је тек видео кад је пажљиво разгледао одерану кожу.

Но највећа, најбезочнија подвала била је у вези са Јањом. Дадара и његови дрипци су му подметнули највећу курвештију у читавој жупи као невину девицу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

На једноме усеку угледасмо мртвог надувеног коња. Сигурно су га подметнули као неки степеник. Заједно са ордонансима вукли смо буаву лешину, од које се ширио тежак задах.

А код суседног огњишта један је умирао. Другови су му подметнули торбу испод главе и оставили га тако да умре. Поднаредник Груја рече да је већ у агонији и не зна ништа за себе.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Вели њему бијело Латинче: „Чекај мало, црни Бугарине, лоше су ми копље подметнули, док отидем да копље пром'јеним“. Пак побјеже преко поља равна, ал' повика Милош Војиновић: „Стани мало, бијело

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности