Употреба речи подсмевати у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира. Среја већ позеленио од муке. Сватови се почели подсмевати његовој свирци; сваки час тек подвикне ко: — 'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту твоју дромбуљу!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

!... Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. „А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!... И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” Па се онда стаде љутити на се.

Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим. Иванко му рече: — Грехота је подсмевати се мртвацу!... — А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ера може спасти своју кожу и у најтежим приликама. Он се чак уме подсмевати својим суседима који су ниже, у долинама, и за које он мисли да су духовно тромији.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Тек видим како се подмигују. Право имају: ко се неће подсмевати несрећи. МУЖ: Верујем. ЖЕНА: Верујеш, шта верујеш, да сам несрећа, је ли? Право имаш.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Ја Вла? Еј, зашто сад нема Сервијанаца, да му покажем, коме ће се подсмевати. СМРДИЋ: А како ме ви можете назвати банкротом? ШЕРБУЛИЋ: То је истина. СМРДИЋ: Па истина је да сте и ви Вла.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности