Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. Јова повуче Ивана у своју одају. — Ама... то ти озбиљно велиш? — Озбиљно.
И још много требало је да јој каже... Па се крену Севића кући. Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури. Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. Приђе огради и зовну је. А кад му она приђе, њему се свеза језик!...
Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. — Ама лакше, човјече!... Што журиш? — Само пожури!... Све ми се нешто слути... Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...
Све ми се нешто слути... Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли... Пожури, побратиме!... Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили...
— Богами се добро бију. — Сиђи. У тај пар бахну Дева. — Шта је? — упита га Станко. — Пожури... Бију се... Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у
ено сад... Ја дођох да и теби јавим!... Пожури!... Станко узе пушку и викну: — Полази! И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше.
— Где је глава? — продера се он. И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. — Понеси, понеси!... Пожури, Сурепе!... Их, ала је ово окршај!... И заиста, беше грдан окршај.
Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. — Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... — Врло добро! — рече Јаков. — Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. — Што? — упиташе обојица.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— О, о, забога, шта чујем! — Е, а сад збогом снаш’-Пело. Журим се! Збогом! Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено. — Ју, та шта вам је; умал’ нисте љоснули!
Црњански, Милош - Сеобе 2
То би била моја женидбина. Грех је на то намамити другога!“ Као да га је нека радост била испунила, Павле пожури и попе се у кола. Ђурђе га је подупирао, бекељећи се очима на кирасира.
Божич му онда рече да треба да пожури. Ветеринар ће га одвести до ергеле грофа Пара и њихових штала. Догодила се велика несрећа.
Агагијанијан му обећа да ће удесити, то, још истог вечера. Исакович онда пожури и дође до поменутог лазарета, у сумрачје, у својим колима, у којима је возио и Агагијанијана.
Теодосије - ЖИТИЈА
Него пожури да извршиш своју добру жељу, да не би како сејач зла посејао кукољ у срце твоје, и оснаживши се угушио пшеницу твоју,
Цар, дубоко уздахнувши, рече: — Благословен је тај човек Богу, јер примивши земаљско пожури се усрдно да достигне и небеско! И тако цар отпусти блаженога да се одмори.
“ Божји човек и равнатељ његова милосрђа чувши ово паде душом у скрб због овога, и по речима брата пожури се, хотећи утешити његову жалосну душу непоколебљивом вером у Христа, као што он рече ученицима: „Све што год молите
да тражи сваку људску помоћ, и к Богу прибеже, говорећи: „Боже, у помоћ мени притеци, Господе, да ми помогнеш пожури!
А старац се по заповести пожури да дође до гроба преподобнога, и да молбама сврши све што му је свети заповедио. А христољубиви Стефан не отпусти
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Немој ни седати, молим те. Похитај, ствар је врло хитна и врло озбиљна; ја ћу излудети очекујући те... Пожури, молим те! (Оставља слушалицу.) Ево га иде! XИ СПАСОЈЕ, ПРЕЂАШЊИ СПАСОЈЕ (новопечени богаташ): Добар дан желим!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Мислиш ли да она Маркоту чека, Слободане? - рече Рашида сетивши се да је онај састанак заказан за данас у шест и пожури према обали, али су Атаман и Попара били бржи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мада је хтео, и требао, да пожури, чинио је бесциљне покрете и прекидао облачење дугим посматрањем себе, у огледалу, какво код куће никад видео није.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и увијек изазивају лаку и радосну трему: на сваком кораку, иза сваког завијутка, чека те нешто ново и невиђено. Пожури само, не оклијевај!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
све сама прашина, С њом се титра под небом ветрина. Све већ стене смрска и растури, Осим једне, тој се сад пожури, — Грдна, брате, беше стена ова, А у њојзи грдна рупетина, А у рупи једна грдна сова, А у сове грдна главетина,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
треба, наразговарају се и насвађају, а кад већ Мулић крене својим путем, Рожљика га и на поласку пецне: — Ајд, ајд, пожури само, да ти не измакне срећа. Ено је, управ замаче даље иза оне окуке.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта под тим подразумеваш? Шта тим хоћеш да кажеш? ЈУСУФ (Суљу): Брзо, изнеси дете! Пожури! (Суљо утрчава у кућу) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Јес ли ти присто да дођемо само зато да нас овако вређаш и лично
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
То је била Циганка и већ се сагла те бере. — Шта ћеш? — викнух. — Косирче да ти продам! — пожури она и приближи ми се. — Нећу. Иди. — Да ти бајем, ако хоћеш. Знам и црве да вадим из очију. Пружих јој руку.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
па чим дожденеш говеда кући, удари шибљиком о кров штале, па реци: „Прилп“ и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури се у кућу, па ћеш још затећи нешто јела, и тако ћеш се некако прехранити. — И на то баке нестане.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим лава ни вука, да неког бијем сврби ме рука, пожури, диве, касом!
Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Дивно ли шара! Доћи на ручак у моју логу, пожури само, не жали ногу. Са пуним лонцем и масним брком чекаћу на те, пожури трком.
Доћи на ручак у моју логу, пожури само, не жали ногу. Са пуним лонцем и масним брком чекаћу на те, пожури трком. Нежно те грли медена лица и поздрав шаље твоја Лисица.
Та кућа, веруј, обиљем сја. Поћи ћу, крадом, да видим, ја.“ ВУК Пожури лија, нечујна сена, паперје меко нога је њена. Док јури тако уз гробни мук, пред њом, на стази, створи се вук.
Мамуза рибу и лулу чачка. „Пожури, соме, чека те мачка!“ Наједном Тоша допаде трком, у крило чичи лупи ко врећа. „Помагај, стари, ако си другар,
Прену се Тоша и очи брише: „Брка ми мога, ево нам кише!“ Светлица оштра небеса креше, облаке модре пара. Пожури, Тошо, потоп је дошȏ, брже, скитницо стара! Не мрдај брком, не жмиркај оком, олуја иде, напредуј скоком!
Ерина крава. КОБИЛИН ОГЛАС Пожури, Вуче, дуго те тражим, пола сам шуме обила, да ти копитом пошкакљам зубе. Воли те
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Пуштамо те. И вас двојица га пуштате... Ево, Милутине, Мићо, Микуле, слободан си. Пожури, воз само што није пошао. Милутин окрете главу на другу страну, јер није волео да се шала збија на његов рачун.
Али ипак, кад Милан пође у своју батерију, он му добаци: — Милане, Мико, Микице, пожури на воз. — Ово баш кркља — вели Александар, слушајући брзу пешачку паљбу.
Иако сам био свестан да је наша улога ружна, ипак сам гурнуо наредника, да видим даљи развој. — Хајде, хајде, пожури се, јер ме чекају други болесници — говорио је Александар, па јој дохвати један крај кошуље и свуче јој преко главе.
Целе прошле ноћи нисам спавао, и баш сам мислио вечерас да легнем раније... — јада се Александар. — Хајде пожури, да се вратимо раније! — говорио је, намештајући торбу са секцијама око врата.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу. »Учитељица нема стана у школској згради«, понављаше он детиње речи,
Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати. Љубица се већ почела трзати нервозно. Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу. — Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...
— Е не бригај. Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући. Хајде сад пожури. Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.
шта село !... Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник. Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.
Хајдемо на рад; деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе. Гојко се пожури за њом, вичући: — Само немојте да се промените до сутра... Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...
И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу... Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се сутра дан Марко, по јутрењу, заложио хлебом и почео нешто по баштици да чепрља дадоше му знак са звонаре да пожури горе. Требало је звонити. Марко не прекиде свој посао, нити се запита: »Кога ли то ваља огласити ?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Нема хлеба, нема Цице, Па како да човек не изгуби живце! А лепо јој је рекла: „Пожури, није далеко; Пази на трамвај, окрени се на све стране; Данас немој куповати млеко — Имамо превише хране.
ОПТУЖНИЦА БАБА-ВУКЕ А баба-Вука се пење на сто: „Само пет банки, плати па носи! Пожури, да после не буде касно, И да се не кајеш у Каноси!” „Пет банки старе ил нове лове, Само да пара иде на пару!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Покиснућемо као мишеви! Што лије! Почело и низ леђа да ми цури! Дижи ту корпу, мајку му, није ти дрвена! И пожури! (Иконија и Миле излазе) ЦМИЉА: Да ти ја кажем, мацо, шта сам смислила...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— На кога ће син, ако неће на оца. Фала, господине. — Можеш одмах да идеш — брзо сиђе са санки. Пожури кроз двориште Куда ће? Не може одмах да се сретне са оцем. Ваљда још имају за њега собу у новој кући.
Мијат полако упреже коње. — Пожури! — викну Вукашин и попе се у санке. — Да узмемо вреле цигле, биће ти зима. — Не треба, терај!
Али, Аћим му је наредио да звони. Још један грех пашће на њену кућу. Симка пожури ка цркви, мислећи на јучерашњи разговор с АћиМом. „Видели су га неки у чаршији.
— А за Симку ништа не питаш. — врти главом. — Једва је жива остала — додаде и пожури за послом. ...После петнаест година први пут поново долази у манастир.
— Неколико суза сакри се у браду; он младићки скочи из седла. — дижи се, Ђорђе, данас се не седи! — додаде и пожури у своју собу.
О суве тиквине вреже саплићу му се ноге, често падне, устане и пожури. Он иде својом ливадом. Оном коју је купио кад је Адам проходао. Ако је Богу згрешио, испаштаће грех.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Тог није било, нити ће бити, кћери! Ниједна се река још није попела у небо. Боље пожури да стигнеш у долину, у море, док нису почели зимски мразеви!
у чуду рашири очи: право према њему летела је риба с црном пругом на леђима, и махала перајима као рукама, зовући: — Пожури, Плачко, пожури! Позвани смо на свадбу морске звезде!
право према њему летела је риба с црном пругом на леђима, и махала перајима као рукама, зовући: — Пожури, Плачко, пожури! Позвани смо на свадбу морске звезде! По гласу Плачко познаде Смејачка, али на свадбу некакве звезде није му се ишло.
— јаукну лепотица, али Месец није знао. Можда облаци знају, напомену јој, свуда путују, свуд завирују... Пожури Месец за звездама, а лепотица се обрати облацима, па птицама, али помоћи није било.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
сазнаде преко мене да Платон, својим учењем и својим ученицима, господари јавним мишљењем ове вароши, пожури се он да му упути ласкаво писмо и пружи му богате дарове.
Он примети мој сажалителни поглед па пожури да ме утеши. „Моја болест, ваљда неко обољење органа за варење не беше Бог зна како страшна; трпељиво сам је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја се сагох да оно дохватим и како се, мачијом хитрином, она пожури да то учини пре мене, ја поклецнух и падох обгрливши је.
дућана, толико да се једнога дана, у оном страшном изгледу због свега тога, одлучно реши да, што је могуће живље, пожури са вересијом и пречисти једанпут са свим оним билансом и тефтером, згужваним у оном тезгином чекмеџету, како би најзад
Па обично улази адвокат, удеси слатко лице, и љубазно моли да се пожури са овим или са оним, а да одобровољи, нуди кафу Шљивићу.
Поћутавши кратко време, Господ опет одсече: — Па нека буде! Ђаво нек’ их носи! Нека ратују! — Молим, а победа? — пожури се св. Петар са уобичајеним питањем, те да Га после не би узнемиравао. — Победа на њиховој страни!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
њене слабости — обично то бива у ратовима и великим кризама, у пошастима, земљотресима и сличним катаклизмама — он пожури да јој подметне ногу.
Утркивали смо се с њим, одлажући помало час његовог коначног заласка. — Пожури, пожури! — подстицали смо једнооког. Ускоро се укаже ред високих јабланова. То је био Зеленик. * — А што ћете сад?
Утркивали смо се с њим, одлажући помало час његовог коначног заласка. — Пожури, пожури! — подстицали смо једнооког. Ускоро се укаже ред високих јабланова. То је био Зеленик. * — А што ћете сад?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. — Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. — А има ли што пара? — запита Симо. — Има нешто... биће, биће !
— А има ли што пара? — запита Симо. — Има нешто... биће, биће ! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:.
На првом кораку у нови живот, она задрхта... XИИИ Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.
Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније. Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.
— рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. — Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива. Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.
Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. — Та ма’ни, човече ! Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику.
А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. — Пожури се, што брже можеш. Али добро отварај очи: оно је стари зликовац. Стићи ћеш тамо још за виђела.
Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима... Он се стресе и пожури уз брдо... XXВ Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно
Али беше доцкан. Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. — Новица!... Који то беше? — рече као присећајући се. Станка ућута као заливена.
Станка ућута као заливена. — Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. — Е, не може тако.
И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу. И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Е жао му за браћом, јако, боже, жао, али шта ће: изгладнио је, ижеднио, стога се пожури да што прије стигне до кyће. Ишао даље и ишао, нигдје ништа ни појести ни попити, док не стигне у једно мјесто у коме
па чим дожденеш говеда кући, удари шибљиком о кров штале, па реци „прилп“ и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури се у кућу, па ћеш још затећи нешто јела, и тако ћеш се некако прехранити. — И нато баке нестане.
Ћипико, Иво - Приповетке
— врцне она мало разговором. — Дајте мало сухих дрва! —Зар сте све изгорели? Ча радите од њих? —Има, има још, — пожури Цвета, — но мокра су. — Осушите их... Видићу ја. Уљегоше у кућицу. Огледа се и опази уза зид наручај наслаганих дрва.
А зимњи је дан кратак, треба да пожури. У брзини што ће да уради, шврљајући, поврати се мору. На обали, пред подне, сунчајући се, шета бољи варошки свет,
улици чељад се око њега купи: смију се лудоме сељаку, а њему се чисто блијешти; нешто кроз зубе смрси, па, постиђен, пожури одатле, да негдје изван града одахне.
Испије чашицу ракије и, љуто уцвијељен, пожури да своје достигне. Путем бесвјесно стиска стари џевердар и прсти му грчевито по њему играју; хтио би да се умири, но
да из града изиђе; војници је безочно у очи гледају да се увјере је ли она као и друге, а дјевојка, оборених очију, пожури да чим прво одмакне.
„Студено је”, рече тресући се. Али он, затворивши врата, пожури мимо њу да чим прво на пароброд стигне што је рано долазио, у страху да га други носач не претекне.
А око ње врви свијет, но она као да га и не види: мисао је далеко води, и хтјела би даље да пожури. И опет гледа у сунце, али оно је још далеко, мада су већ врхови планина у пламену; прилази, али полако, док би она
Па се наједном трже и пожури у град. Док је уљегла на врата, осјети као и увијек ружни задах тјескобе, но пред очима још јој сијева топло сунце.
— Лазо, ти се брзо повратио! — пожури к њима Спасоје и испод ока, збуњен, погледа на дјевојку. Па се с обојицом рукује и здрави и пита како је онамо, преко
Де, соколови! Цвијета слуша његов весели глас и сјетно се на њ осмјехује, а уто се Спасоје диже, пожури уза стубе, и вели им: — Да вам конак приредим!
— Гледај, Лазо, псето вуче колица! — рече наједном она, диже се и пожури к вратима. — Ја одох, — рече јој он, кад се повратила. —Имам да свршим неки посао, — и диже се. — Остани, Лазо!
Дјевојка гледа с врата за њим, и кад га с вида изгуби, чисто протрне. И хтјела би да пожури за њим.... Па гледа у свијет по улици ништа не можеда је утјеши; слуша кихот туђега језика, гледа необична лица, и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
у Печују, у другој глави, огледало је употребљено у улози доста једноставне мотивације: „Мада је хтео, и требао, да пожури, чинио је бесциљне покрете и прекидао облачење дугим посматрањем себе, у огледалу, какво код куће никад видео није.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Гле, биљу клањаш се опет. Трагом пјаног југа и ишчезлог лета Пожури, опевај пре празника свет. Понови дан због незахвалног тела Што сунцу узвраћа сенком и песму квари.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Здраво, Коста! Обојица накренуше и празним чашама лупнуше о сто. — Џамићу, скувај четири каве! Али пожури — наређује Радослав.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Нек види и код њега. ВИЋА: Не брините, уме то Алекса. (Полази.) ЈЕРОТИЈЕ (испраћајући га): 'Ајде, па пожури, господин-Вићо. ВИИ ЈЕРОТИЈЕ (сам) ЈЕРОТИЈЕ: „Плава риба”... Ја, плава риба, ал' треба је упецати.
Ћипико, Иво - Пауци
Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара. —Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па .... — Што је?
— упита га храпавим гласом. —Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу. Пожури да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.
—Што? Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи? —Не знам... видјећеш, — и насмија се, па пожури да први у суд уђе. На расправу дошао одвјетник из града. Пође у читаоницу да попије каву и поздрави кога знанца.
И на лијепи начин отправи га из дућана. А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику. —Чините молбу за рубачину, вели му, али не заборавите — препоручи — да у молби наведете да рубач
Кад дође на коњски пут што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље. Али нигдје никога уоколо: свугдје снијег и гола дрвета што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.
Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу. За њом пожури човјек јој Марко да у мараму покупи што је иза ручка остало. Иза црне каве друштво се диже од трпезе.
— Раде! — понови у заносу, трже се и, извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка ... — Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен,
Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом. Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан
Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе. Пожури до „Народне каване”, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.
Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући. Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора. У својој соби узе хартију и поче писати.
У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником. Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и
— Река сам да ће биш у брањевини... Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна. Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не би ли постала охола и равнодушна? Али пожури, човече! Не оклевај у бесплодном размишљању. Знам да ћеш зачагрљати лончићима, узмувати се овуда, истуцати у ступу
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кроз плавило наочари, вероватно у плавој светлости, види оштрач кад жупник улази у сакристију, за вечерњу молитву. Пожури да заврши посао, гурне своју фабричицу уза зид, улази у цркву и он, и остаје у њој подуже.
дрвених судова и лопата да се начини одушка у тесту од блата и ђубрета и покиданог зеленила, те да се покрене и пожури дебела мутна вода по којој се још надимају закаснели крупни мехури. Започињу довикивања, питања: сви живи и здрави!
Мирко, да ли због убогаљених својих руку, испусти шамлицу. Ната, пожури, диже је. Опет се погледаше, са старачком оданошћу, у којој живи једна једина, последња милошта човекова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ниси ваљда ишао код команданта? — пожури да га запита благајник. — Не знам... видећете и чућете — одговори поп Момчило, па седе на трупац, налакти се на
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко је још видео сунцокрет тако патуљаст и неозбиљан? Шта има он с месецом? Шта га се тичу звезде на небу? Нека пожури и порасте као и остали! Ускоро почињу летње жеге. Не порасте ли на време, остаће заувек мален.
како се с друге стране понора усправља купинова врежа, прескаче преко понора, долази до дечакових ногу, и каже: — Пожури, Ведране! Твоја се стена на власи косе држи!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— За тобом. — Враћај се одмах. — Нећу! — Враћај се кад ти кажем јер ако те... Стриц попријети шаком и пожури кроз Гај, али мали опет крену за њим. — Марш натраг, чујеш ли!
Тако су радиле све хајдучке чете и дружине. — Има то и у пјесми, ја сам читао! — пожури Ђоко Потрк. — Ол рајт! — сложи се Ник Ћулибрк. — И мени је тата причао једну такву причу.
— Шта је?! Ко је?! — поскакаше дјечаци. — Она! Она главом! — Зар лисица? — ускликну Ђоко. — Да пуштам Жују? — пожури Николица. — Какву Жују! — викну Стриц. — Неће Жуја на њу. — Па ко је онда? Мечка? — препаде се Ђоко. — Гдје је?
Ник сасвим погнут, крену најближим пречацем према школи. За њим, нешто мање погнут, пожури Николица, а за Николицом потрча куја, безбрижна као и увијек по дану. — Е, сад је ред на мене!
Ево, и травку ћу ишчупати. Хајде, пожури. Мравко Мравковићу из мјеста Мравињака. Кад би спазила Стрица како наилази друмом, цурица би сва заблистала.