Теодосије - ЖИТИЈА
Мислим да је овај старац анђео, или од анђела, или, још боље, од Бога послан. Пожуримо се да Богом послани савет у дело спроведемо! Блажени Сава, ушавши са оцем својим ка игуману, рече мисао.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Је л ме то капљицом кише дотако бог? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ово ми личи на велики пљусак! Биће боље да пожуримо да уђемо! (Улазе у кућу. Олуја, са кишом, грмљавином и севањем.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— рече царев слуга. Путник га погледа: — Па, чим ћеш кад немаш шта, а немаш гдје купити? Него де да пожуримо, па кад изађемо из шуме да купимо штогод. — Сједи ти, па се ништа не брини!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Ако се треба уселити, ти си најпречи. АГАТОН: Ама, то баш и мислим нешто. СИМКА: Нема шта да мислиш, него да пожуримо, ако нећеш да нас ко претече. АГАТОН: Готово! СИМКА: Ама, немој „готово”, него 'ајде, јер, бојим се, уселиће се Гина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А хоћете да се милиони људи разних раса и племена споразумевају преко граничних каменова. Ето га воз, пожуримо!... Стигосмо нешто пре доласка воза. У овом селу излазак на станицу био нам је једина разонода.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Сад ће још мало па да затворе капије. СПИРА: Сад ћу ја. Само да се поздравим са Павком. (Жени.) Кажем ја теби да пожуримо. (Полази у Павкину собу.) СПИРИНИЦА (оде за њим): Ти мени казао? А од јутрос ти говорим...
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
АРСА (нестрпљив, ослушкујући): Али, бато, да не рупи,... да пожуримо! ТОМА (Стојни, оштро): Чуј. Да нас сакријеш доле код себе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А како ћеш ти ? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима... Умеш ли јахати? — Умећу, ако имате коња — одговори она.
Ћипико, Иво - Приповетке
— и, звјерајући очима, тражи уоколо згодно мјесто. Она се одлучно брани. Онда се он смисли: — 'Ајдемо, — вели јој, — пожуримо да чим прво кући стигнемо! 'Ајде, жено моја! Диже је за руку и низбрдицом вуче за собом.
— Не штеди их! — вели јој и, смејући се, залаже њима. И, једући, угледаше црквицу између мрких високих чемпреса. — Пожуримо! — повика Божица. — Пожуримо! и раздрагано повуче Марка за собом.
И, једући, угледаше црквицу између мрких високих чемпреса. — Пожуримо! — повика Божица. — Пожуримо! и раздрагано повуче Марка за собом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Чини ми се, магла се разређује. Пожуримо! — рече Груја. Валови магле промицали су покрај нас. Разреде се, затим се опет згусну. Обузе ме немир.
Хтели бисмо да пожуримо, али се бојимо сударићемо се са неким. Ордонанс је јахао поред мене и обојица смо напрезали вид.
Ћипико, Иво - Пауци
— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. — Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. На сат по подне иде Иво на објед.
А ужасно се на одијело троши, немаш појма! Срећа, де ће ме, зафаљујућ' пресвијетломе, ова комисија окрпити. Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
сферу звезда некретница, на којој су ове као приковане, и која се обрне са свима тима звездама свакодневно око Земље. Пожуримо се да погледамо у ту сферу, у небески свод прекриљен звездама, јер ће се скоро појавити Месец на небу и својом