Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Води наредника код командира четврте чете. Дакле, наредниче, тај топ мораш да пронађеш и да га уништиш. Поздравих и пођох, а у ушима ми непрестано бруји: „Да га пронађеш и да га уништиш.
— гледао ме је строго. Онда ми окрете леђа. — Разумем! — одговорих без смисла и поздравих. Али ништа разумео нисам. Стајао сам и даље не знајући где треба сада да идем. Ађутант ме позва у своју собу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као човек врло мек и болећив ја попустих. Тако поседасмо обојица (он заиста као штап уз мене) и кад се кретосмо ја поздравих ону господу која ме отпоздравише, чини ми се, подсмевајући се моме сапутнику.
На извршење. Ја поздравих и пођох да извршим ово мучно наређење. — Најмањи војник у нашој чети редов Обрад. Достанић био је љубимац
Ћипико, Иво - Приповетке
Стари Андрија остаде код своје кућице, а она ме испрати до у увалу. Пробудих веслаче и поздравих старицу, па се укрцах у чамац.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јер све беше исто: дрвета и сени И небо и земља и лептири њени. А кад сутра зора расу своје чари, Ја поздравих сунце и небеса плава Кô мртваца старог који васкрсава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— ослови неког Ђуро. На малом постољу, застрвеном само шареницом, седео је стари Арнаутин прекрштених ногу. Поздравих га. Он додирну чело, па груди. Једно мало Арнауче унесе две троножне столице. Седосмо према старом Арнаутину.