Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зато је сада сетан, лула му се угасила, и поглед му блуди по пустом вашаришту. Позн’о је оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и
Е, можеш мислити како ми је било! Отвори се, земљо, реко’ у себи. — Уф, уф, уф! Ал’ како ниси позн’о да је већи зуб? — А како и да познам! И ту су ми доскочили, обешењаци једни!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— А би ли ти позн'о онога што је с тобом био? — запита га цар. — Би', само да га виђу — одговори војник. — Добро, ја ћу сад послати по
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Шта, Руварац? је ли, звери? Ха, по том сам те позн'о, блудна кћери: Ти, жено, ти си стара година; А ти, аждахо, ти си душа јој; Издахнула те умирући сад; Па блудница у
Ј. Дучић ЛXИX ПОЗНАНСТВО Кад сам је позн'о, небо беше мутно, Задње су руже умирале ти'о. Јесење воде шумљаху злослутно; И ја сам снив'о и тужан сам био.