Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Ја се уплаши̓ где ме човек познаде, па рекнем: „Опрости, брате, ви се у мене упознајете, ја нисам прота веће сам ђакон.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек добричина и разговоран. Познаде га у мраку, па рече: — О, Срејо! Ти ли си? Чекај, заједно ћемо! — Можемо. — О, брате, баш ово данас би џумбус!
Сви се згрнуше да виде. То је! Што дубље, даске се све боље указују. Напослетку се познаде да је гроб. Очистише полако земљу свуд око оних дасака и спремише се да подигну капак. Ћебо принесе воду аџијазму.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
– Лазо!.. Лако!... Лазо!... Лазар поче долазити к себи. У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити. Маринко је непрестано викао... Једва се Лазар освести и познаде глас.
Маринко је непрестано викао... Једва се Лазар освести и познаде глас. Тада отвори очи: – Шта је?... Ко је то?... – Ја сам, Лако брате, ја. – А, ти си, чича Маринко?
Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља. Станко га познаде и приђе му. — Добар вече, чича Дево! — Бог те чуо! Име му Глигорије.
а он је пролетао по друму као махнит... И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: — Не мене!... Он познаде Јовицу. И као свуче му се она магла с очију. Он погледа око себе и виде своје другове.
— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. — Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива. И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече.
Старица је жмурила и дисала испрекидано... Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. — О, Створитељу, колико си добар! Зар ми досуди да умрем под својим кровом!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Очи су ми као очи у номада, Звезда очајања у којим је сјала; И велика суза која из њих пада, Не познаде никад земљу где је пала.
Кад је у улици тог града срела једног странца, познаде у њему свог првог љубавника из негдашњег свог краљевства. Он је још носио на свом палцу њен тешки прстен.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Брзо натуче шешир на очи, па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде. — ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу. — Лаку ноћ, ча-Нићо!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
па је лако поздравила главом не гледајући ни у кога и заузела оно празно место жене која је изашла Јуришић у њој познаде жену Христићеву, и кад им се погледи сусретоше, он је поздрави са оном уздржљивошћу са којом човек поздравља кад није
Он је загледа такође и у њој познаде жену Христићеву па се комично уозбиљи, лупи ногу о ногу и дубоко скиде свој отрцани шешир.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Само су официри били у тој гомили на коњима и Гарсули познаде, међу њима, мајора Ђурђа и Трифуна. Трифун је био командант параде тог дана и Гарсули, са запрепашћењем, виде да се
Те ноћи, рука младе жене остаде висећи, из таљига, у загрљају. А пас, кад виде, и познаде, ту руку, приђе јој и наслони на њу своју њушку.
Неко је залупао на врата. У истом тренутку, Павле познаде силуету момка у трактиру, Сепа, на стаклету врата, у белој завеси.
Кад изиђоше, пред улаз у ту зграду, међу колима – и коњушарима, који су седели у колима, да се склоне од кише – Павле познаде једну људску прилику, као своју сенку. Био је Агагијанијан, који му понуди кола. Росијска господа га чекају.
Кола су цврчала, пси су лајали, коњаници су се довикивали, а људи трчкарали око точкова, кочећи, цепаницама. Павле познаде Трифуна, у кошуљи до паса, на коњу, на другој страни друма.
Један од слугу Трифунових примети, у зеленилу, изнад друма, коњаника, а ваљда познаде Павла. Узвикну, испруживши руку, и показа га.
Црњански, Милош - Сеобе 1
од немоћног беса, пошто је наредио да се позове фелчер и да приђу кола на која ће га после, као мрцину, натоварити, познаде свог војника, јер их је све лично знао.
Освестив се, она за тренут познаде своју избу, која беше сва застрта чаршавима натопљеним сирћетом, и две бабе, које су непрестано обилазиле око ње,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Он пољуби кнеза у груди, а кнез њега у чело. Са осталима се поздрави. — Познаде ме, кнеже Драго?! — пита Приморац, сјетним изразом и лица и гласа.
У питомом бокељском затону море бјеше мирно као уље, те бродови, усидрени и привезани, стојаху непомични. Милица познаде онај, на коме купише вино, и рече приставу: — Богами, радије бих се навезла на дебело море, да ми се нагледат’
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Газда Радисав одмах познаде слаткога синка свог, јер се овај у тако позно доба увек некако тако, с обешеном руком, повезаном главом или ћопавом
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сулејмане, Обамре му срце у недрима, Али окле, кад га и не има, Давно срце у Хајке је младе — Камо срећа да је не познаде.
Коњик ближе — ох сад га познаде, И мучнија мука га спопаде, Позна Мирка, слугу Рајковога, Ма какав је за милог му бога: Вас у крви, а сетнога
опази — а што ће му више, Већ од свуда Срби проломише, Турци беже — Србињи за њима, Гоне, бију — Гојко међ првима. Познаде га, кликну Радивоје: „Јао Цвето, јао сунце моје! Кад не можеш бит на срцу моме, Та не дам те, богме, ни другоме.
шеће, Мало било, за дуго не било, Срце Хајку није преварило, Тамо она нађе сунце своје, Тамо лежи њезин Радивоје. Познаде га Хајка, прихвати га, Из мртаца мало износи га, Полаже га на зелену траву, Белу руку меће му под главу, И гледа
тебе — тебе“ — Па с' уздркта и укочи, Онда боље упр' очи, — Већ му лакше срце бије, Ког мишљаше, онај није; Сад познаде, крај њег' ево Стоји чедо крчмарево, И около главом ману, Глену на ту, на 'ну страну, Ал' од друста немилога На
тела двору господара, Да се малко с њиме разговара, Па кад дома не нашла јунака, Тела му је оставити знака, Да познаде да је долазила, Да је сеја брата полазила.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Јоваш чисто подскочи у мјесту, познаде глас брата Микана, али исто тако брзо сједе поново у заклон и злурадо врекну: — Аха, нека, нека, доста је и твога
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад царевић дође у авлију и онда га срете ђевојка а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде, брате, са мном на чардак.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Младић му одмах викну, смејући се: — Тата, оди да видиш једног господина који те се сећа. Онај ме познаде и пре но што стиже поче поздрављати. Неколико пута узастопце, не видећи да сам већ приметио и отпоздравио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Официри поседали око стола за расклапање на коме је бео чаршав и ручају. Потпоручник Александар познаде неке, те им довикну с коња: — Ручајте брже, док није наишла пешадија! — онда се окрете мени: — Знаш...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Децо, дајте коју столицу. »Хм, па то је он !... знам ... И гле сад шта је !« рече Гојко у себи. Он познаде писара. Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног
— Стој... Ходи код бате... Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом. — Ха, пијанице једна, ти ли си то ? Марш с пута...
— Куцни, братићу, нек те чује. Гојко познаде Вељин глас одмах. Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.
Беше мрак. Таман он смишљаше да се крене до председника, а споља га зовну оштар глас. Он изиђе брзо, јер познаде председника. — Пусти тога човека, нек иде кући. Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито. — Добро...
— Немам ја ниједне њене признанице. Нисам јој ништа издавао. Гојко познаде овај глас, и задрхта. — Добро... одговори депозитар отегнуто. Онда ја да издам за све месеце ?
Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом... Али он иђаше, упирући се свима силама, и само се бојаше да не
Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице. — Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици. Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— А-а-к-ко си ти? — замуца жена дрхћући од страха. — Ку-ку! — одговори пекар. Жена познаде мужа по оним његовим зеленим, пакосним очима. — А шта је то с тобом, куку мене-е!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Стој! — викну неко пред њим. Слаба светлост прође му преко лица и он познаде чувара пруге. — Ко је то? Сад ће воз да прође, доле с пруге — викну му чувар.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски. Поче поједине да распознаје. Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном
Он, сав срећан што није оно, досети се. И Софки он дође тако драг и мио што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.
га порази кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима. — Хајде, хајде, свекре!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Стана се баш помоли на врата, кад јој момак изусти име. Она то чу, а на њима познаде, да је о њој неки потајни разговор, па се мало снеби. „Стане, зборимо о теби нешто“, прихвати онај најстарији.
Он послуша још мало, па кад по дисању познаде да и женске спавају, он лагано пође до огњишта, пропири главњу и запали свијећу, узе са оружнице трубицу хартије, па
Ближе, ближе, кадли ко би... погодите?“ „А што да погађамо, но казуј“, рече Јока нестрпљиво, јер познаде на домаћину немир. „Нико други, до Спасоје Цуца!“ „Ха!“ гракнуше у глас домаћи, и наперише уши.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Она га познаде, и теке чу његов глас, и она њега загрли, те од велике радости и плача њему на руке испијену. Кад то виђе царев син,
“ Кад царевић дође у авлију и онда га срете ђевојка а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лице се љубе, а сестра њему говори: „Хајде, брате, са мном на чардак.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Иза њега бијаше ред омањих зграда; пред једном поткиваху коња. Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана. Иза тијех кућа пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца.
Грго допаде. — Шта је!? Зашта се тучете? Бакоња му пружи чашу, а кад Грга примириса и познаде да су му паприку ставили, викну: — Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а? Добро си учинија, Јерковићу!
Гостију је било много и сви се тискаху ко ће први у лађу. Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве: Ркалину, Рдала, Рору, Кљака. С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски.
Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао. Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини
Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се често крадом погледали. Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла
Нико га не познаде. Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар. Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је
Поп је све то знао потанко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки.
За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова. По опису намах познаде фра-Бону. Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица. Остали како који, већином стари.
Њега Бакоња сад први пут видје изближе, и по лицу познаде да је глуп. Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку. — А ти ли си? А дошâ си?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Излази напоље! Нисам се ја за тебе мучио. Излази, лупићу те будаком! Ђорђе по гласу познаде комшију. Сад од стида не може да се окаже. Заустави дисање, бол у куку нарасте и расу се по десној страни ребара.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Позвани смо на свадбу морске звезде! По гласу Плачко познаде Смејачка, али на свадбу некакве звезде није му се ишло. Баш којешта! — Имам ли и ја црну пругу на леђима?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Хипоник познаде Хелу. Крај кипа Изиде бледе, Она у болу паде. У храму тишина влада... Четири Сармата снажна приђоше трупини њеној, И
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
целог седишта, па скромно заузех угао који сам изабрао као најзгоднији и не гледајући човека који је улазио, кад ме он познаде и обрадова се: — Извините што сам вам покварио рачуне!
Почеках још мало, па, неиздржљиво нестрпљив, гурнух, најзад, врата која зашкрипаше. Он се трже љутито, загледа се, познаде ме, скочи (спавао је обучен) па се загрлисмо.
Он се окрете, погледа ме мутним, изнуреним очима, познаде ме, па устаде и загрли ме, али је био изненађен. — Господо, — представи ме он расејано, после поздрава — ово је мој
У новој средини, међу војницима које тада први пут познаде, потпуно непознат, морао се мучно осећати Секула, али се није имало куд.
Жртвујући своје удове, кидајући своје нерве, стварао је он нашу судбину. У том страшном замаху за Победом познаде он највеће висине људскога бола.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... ИИ Прођоше две године после ових крстоноша. Ђурица постаде најкршнији
нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. — Батали, човече, сав сам гола вода.
и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше. Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога
— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. — Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.
Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша. Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење
Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка.
Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку. И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.
Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим. Јанко познаде шта он мисли, па га запита: — Што ће ти толике паре ?
Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести. Ђурица познаде попа. — Поп!
— убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку. За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. — Шта је ? — запита Ђурица устајући. — Брже, побро, душу ли му...
угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти.
— Стој ! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си ? — Ја сам, Ђуро, од Јова... — А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље ? — Јово ме послао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Царска кћи када захвати други пут пилава, угледа прстен у кашици. Чим га видје, одмах га познаде, а како и не би познала свој најмилији адиђар? Брже-боље вјешто сакри прстен да не би још ко видио, па га спусти у џеп.
Кад царевић дође у авлију, и онде га срете ђевојка, а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде, брате, са мном на чардак.
Хаџиница га опет опази, па чим га видје, одмах га познаде, па помисли: „Ето ти га на, опет га је некаква несрећа стигла?“ па га брже-боље зовну.
Чује га однекуд Турчин јашући на коњу, па завиче: — Аферим, рајо, жив био и вазда се веселио! Раја, пошто чу и познаде који је Турчин, одговори му: — Валај ти, Турчине, мој ага, не вјерујем да ме од срца благосиваш.
Немој хаџо, ћабе ти! Зачуди се хаџија откуда га оп познаде, па га упита: — Откуда, море, ти знаш да сам ја хаџија? А слијепац му одговори: — Та ја знам да то други не би ни
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Тако су ме многи исмејали. Сусрете ме једно момче младо — Са чела му тиха туга веје — Чим опази срце, познаде га, Познаде га и рече чије је.
Сусрете ме једно момче младо — Са чела му тиха туга веје — Чим опази срце, познаде га, Познаде га и рече чије је. Било срце лепоте девојке, — Одох к њојзи молит’ да ме прими, Слушкиња се за час тили врати,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У персони Хишпанка, У речи је Талијанка, Ход је, њезин а ла гранде: нећ' са сваким да с познаде. Дајут многи њој динари, ал' то она и не мари. Многи њојзи шешир скида, ал то она и не гледа.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ипоник познаде Хелу. Крај кипа Изиде бледе Она у болу паде... У храму тишина влада, Четири сармата снажна приђоше трупини њеној, И
Узбуђен, ко сабласт права, Он тихо одаји приђе где Амор безбрижни спава, И трипут палицом куцну. И Амор отвори очи, Познаде у тами кмета и одмах на ноге скочи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
му копље убојито и мач зелен старога Војина; Петрашин му изведе кулаша међедином свега опшивена, да кулаша царе не познаде.
Страхинићу, — јада допануо! — ће ти дође да погинеш лудо у Косову у војсци царевој?!“ Виђе бане, познаде дервиша, од ђогата коња одсједаше, пак загрли стариша дервиша: „Богом брате, старишу дервишу, на поклон ти моје
Клобук даде кнежевој војводи. Чим га виде Мусићу Стеване, чим га виде, тим га и познаде; просу сузе низ господско лице, удари се по колену руком, чисти скерлет на колену пуче, златна копча на десном
витих ребара, припасаше сабљу аламанску, приведоше дора од мејдана, турише га дору на рамена, дадоше му копље убојито. Познаде га доро од мејдана, па му оде силан поиграват.
Стани мало, да се огледамо!” Кад га Порча виђе и познаде, потурио у траву ђевојку, па он бјежи уз поље Врачара, за њим трчи Змајогњанин Вуче, за њим трчи, стићи га не море.
Грујо, удари га сабљом по рамену, ал’ се Грче штитом заштитило: надвоје му сабљу саломио, на штиту се ништа не познаде. Кад то виђе Грчићу Манојло, он потеже мача зеленога: „Стани, курво, Новаковић-Грујо! С том ли сабљом идеш у хајдуке!
по рамену, ал’ се Грче штитом заштитило, — по штиту га сабљом ударио: надвоје му сабљу саломио, на штиту се ништа не познаде. Грче маче мача зеленога: „Стан’, курвићу, дели-Татомире! С том ли сабљом идеш у хајдуке!
по рамену, ал’ се Грче штитом заштитило, — по штиту га сабљом ударио: натроје је сабљу саломио, на штиту се ништа не познаде. Тада рече Грчићу Манојло: „Бре, курвићу, чича Радивоје, с том ли сабљом идеш у хајдуке!
Ту ми стаде три бијела дана, право гледа Гацку пространоме, док угледа на коњу Турчина. Чим га виђе, тим га и познаде, да је главом Ћоровић Османе, пак дружини својој бесједио: „Браћо моја, љубимна дружино, ево иде Ћоровић Османе!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Предајем се! — Иди к врагу, какво предавање! Бјеж овамо да се сакријемо. Пољар збуњено затрепта и једва познаде Николетину. — Ух, па то си ти! Откуд ти само та пушчетина? Ноге су ми се подсјекле.