Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
боље њим ползују: „принципиис обста, серо медицина паратур, цум мала пер лонгас цонвалуере морас: Почетку противстој, позно се лекарство готови кад се зло чрез дуга усили закашњенија.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гледао је Павла, са наочарима на носу. Довикну му, да му каже, ко је и шта жели, у ово позно доба. Павле му онда понови, што је рекао лакеју и младићу, па додаде да би желео да са банкаром говори, насамо.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Вода тих извора је разведена по равнима, чије је дно од серпентина, и услед тога је овде и у позно лето све зелено као у најплоднијим пећким крајевима Метохије.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Газда Радисав одмах познаде слаткога синка свог, јер се овај у тако позно доба увек некако тако, с обешеном руком, повезаном главом или ћопавом ногом, враћао.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
фолија: иза ње је тама И врв од звезда незнаних, постање Несагледаног, црно усијање — А с ове стране стањене фолије Позно пролеће. И магнолије. 6 У дисање си моје упевана Ко молитва у обред. Тобом дишем.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Све грли мир и сан. По кашто заурла само Суседов стари пас, ил' позно дошавши с рада, Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, И ђерам шкрипи све и вода жуборећ' пада. ЛАКУ НОЋ!
Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни'. И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све.
Она грли сина свога, И обоје славе Бога. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
хризопраза, нити је уживао у лепој речи, ни у храни, само се често прао на војним походима, зими, варваре је у душу позно и вешто их клао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У њих сам крио образе моје топле од твојих груди, Нежније но руке твоје биљке сам позно по стиску. Страсније него на твоје груди пао сам на њих, у блудном, безумном вриску.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Можда их не би напао, можда би позно да У питању су уважена господа Коју, на путу до царствујушчег града Вијене, Ваља безбедно пропустити крај Беле
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ИГУМАН СТЕФАН Ђе си био данас, аманати, те си дома тако позно дошâ? Стојâ у лов толико нијеси; раније си свагда доходио. И ђе су ти тјелохранитељи, два Новака¹ и барјактар Пима?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Крваве сузе ја сам тада лио, Сâм, ради тебе, у то доба позно. Како сам тада задовољан био! НЕМИР Устао сам, када Поноћ глува, Бледа, нема, у црноме велу, Невеселе, сиве
И најзад, када куцнеш тише, Измрцварено, тужно, грозно, Биће нам јасно, вај! — ал’ позно — Да никад ничег нема више... ПРОМЕНА О, тако просто, тужно велим Да нисам више што сам био.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У камину стару Још жива ватра и црвени јасно... Будна је. У руци бледој као хладни Пароски мрамор, у то позно доба Држи и чита моје „Песме“... Јадни Песник већ сто лета лежи на дну гроба. Ноћ не иде, стоји.
Пуста је соба... моје срце тавно... И без вас више ја среће не стеко'... Кандило и сад пред иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал' глуха јама сад је моја соба, А ја лист свео под бјелином иња. Узалуд чекам...
Све грли мир и сан. По кашто заурла само Суседов стари пас; ил' позно дошавши с рада Испреже ратар плуг, и стоку уморну поји; И ђерам шкрипи све, и вода жуборећ' пада. В.
Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни'. И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дакле једнога дана, у позно вече, опхрван оном бригом и другим разним горким мислима, а прилично и огорчен на покојног бечког грађанина и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Да, биће меденог плода у позно лето. Вредна пчела то зна када сише мед са разиграних цветова благословене невесте. Она зна да је овај мед први знак
златног сунца, и његове невесте на земљи, безбројних цветова, бити благословен многим небеским чедом, меденим плодом у позно лето. Признајем да је овакав начин изражавања необичан за једног научника.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
под појмом старије српске поезије: како се почетак наше новије лирике, а са много основаног разлога, ставља веома позно, у годину појаве Бранка Радичевића, читав ранији, њиме заклоњени период песничког развоја код Срба, а који је трајао
Милошеве Силе су огњене слуге оног. Та Милоши би, лаж да не сплете Вук, Скиптр задржали несрећне Сербије. Бар позно, Серби, уч'те с' ценит Нравствене Милоше, лаж дознават. 15. јунија 1817.
У жару лета храбро Улису дај Следуј! „Претерпи, уздержи се!“ Те су на мудрости дверма речи. Позно се кају, Ментора лишени! Намисли твердо, верно, па свершуј то. Без посведневне крепке воље К цели с’ не долази!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе,
Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне. Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи. Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни'. И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све.
Све грли мир и сан. Покашто заурла само Суседов стари пас, ил' позно дошавши с рада, Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, И ђерам шкрипи све и вода жуборећ пада. 1883.
Топовске чељусти страшне на море зијају грозно, Ту правоверни клања у јутро и вече позно. Он хвалу Пророку шаље за срећан свршетак дана, И ређа, склопивши очи, стихове из Корана А с плаве пучине, ено, где
1889. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира? „Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ
Но рука убиства хладног и ту их сустиже грозно, Где с идолима својим падаху до у ноћ позно. Тако разори Азок и сравни Бенару с прахом, И целу Индију цветну испуни пакленим страхом, И за тим освоји Делхи и
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
недра И пролеће, које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ кад све спава, Док звездани слап слива се на жито, Јулије Цезар, мој пријатељ кроз векове, Погледом ме као
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
моје срце тавно... И без вас више ја среће не стеко'... Кандило и сад пред иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал' глуха јама сад је моја соба, А ја лист свео под бјелином иња. Узалуд чекам...
Знаш ли часе оне?... позно сунце грије, Врхови мунара као ватра горе, А свуда из баште мирис ђула вије. Ми се повраћамо из лова, из горе, А
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
од XВИ века, у које се време хватају њени спомени у изворима, занимљиво би питање искрсло: откуда баш у XВИ веку, тако позно, да се истакне баш то име и никоје друго?
од XВИ века, у које се време хватају њени спомени у изворима, занимљиво би питање искрсло: откуда баш у XВИ веку, тако позно, да се истакне баш то име и никоје друго?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Једва и за поскуре исто да се нађе, и то, доцне и позно! Такав честитлук и ганилук злочестим злочест се спори. Ко зло сеје, по беседи Павловој, зло и жње.
Ако ми се што находи мана и од кога се пориче јер сваким временом, рано, позно ли, нисам удиљ на црковној служби или се кад што о чему забавим и задоцним се, о томе узрок има штарад се то пригађа,
И окишиће се вам време рано и позно, каконо је и од првашњих година бивало, те ће се вам напунити ваша гумна пшенице и преливати вам се бадњице с вином и