Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Све лепо да спремиш и... брзо вози! Позови ми Ђорђа. — Кад му овај приђе, Аћим, не гледајући га, рече: — Исплати му онолико колико сам синоћ рекао.
— Симка одшкрину врата. — Зашто си тако уморна? — Радујем се Божићу. — Лепо је... Нећу да једем. Молим те, позови ми Ђорђа. Слушај, ја знам... Буди сигурна... Симка затвори врата за собом. Вукашин се постиде. Запали цигарету.
Ћипико, Иво - Пауци
Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош. Путем разговарају о доброј години; већ жање се и Петар Војкану
газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима. — Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...