Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тако је, у друштву С њима, Пјанчио покадшто сву ноћ по крајњим крчмама Рима, Забачен од целог света. Сунце се гасило јасно, Када се Силвије једном од куће подиже
Тишина владаше свуда. Сва чељад на дому спава, Дубока царује поноћ и нигде живога јава. Покадшто заструји ветрић у тами поноћи мирне, И лаки пролети шушањ кад грана гранчицу дирне, И брзо потоне у ноћ.
5. Паде, најзад, и вече уочи Ђурђева дана, Чисто и светло вече. С румених западних страна Изретка, покадшто само, заструји топлина нека, И лаки задрхти удар брујећи издалека, Протегнут и раван удар.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бранко је стипендију своју делио покадшто с још три генерације на дому. У лепом великом граду, богатом свачим, Бранка је сиротиња потплакала као тиха вода обалу.
с витицама око главе (ни напудрована, ни од фризера очешљана) са испруженим обема рукама према госту, који би Агницу покадшто и пољубио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Међутим, покадшто се Марку чине и неоправдани приговори. Не узимају се у обзир околности и задаци који одређују његов карактер и онда се
Али, покадшто, и стереотипни завршетак није лишен извесног дубљег смисла и праве лепоте: Тешко оном свакоме јунаку што не слуша свог
И код нас и код Хомера стални епитети се покадшто — то је једна од тзв. песничких наивности — стављају и тамо где су неприродни (нпр.
Леке капетана, Марко Краљевић и кћи краља арапскога), јер је наш народни песник — у свирепим условима живота — умео, покадшто (само покадшто), да се одушевљава и свирепим поступцима својих јунака.
Марко Краљевић и кћи краља арапскога), јер је наш народни песник — у свирепим условима живота — умео, покадшто (само покадшто), да се одушевљава и свирепим поступцима својих јунака.