Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Вештица, вампира и дрекаваца беше у оно време пуно село, не сме човек да замркне!... Дођу покладе, скупимо се код твоје или код моје куће, обредимо се по неколико пута пљоском, у томе се и смркне; разиђемо се, али у
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја саставим војнике и рекнем онима који су из оближњи̓ села: „Вечерас су, браћо, покладе: идите кућама те покладујте, па рано ујутру дођите”.
То је било на покладе 28. фебруара 1804. године, а исти дан и Јаков је на Свилеуви разбио Турке, и кажу да је око 270 Турака погинуло.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Бар сам му се осветио. Станко приђе дружини. — Нека се набави које јагње... Сутра су Петрове покладе — рече он. — Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце.
— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године. Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.
Само да се Турци јаве, то се чекало. Дође и тај дан. Било је то на Госпођине покладе. Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна... Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — висок и јако крут оковратник фашанге, фашанке (нем. Фасцхінг) — месојеђе, покладе фела — (мађ. фел, феле) — врста, сој, род фент — претварање, претворство филигран (фр.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹⁴⁶ Као превентивно средство за одбрану од вештица, у Србији се увек држи у кући глогов колац или трн. Пошто су на Покладе и Ђурђевдан вештице нарочито опасне, то се тада деци ставља у колевку крстић од тисовине.
„Гдје који у попрет метну какав рог, јер кажу да вјештица особито бјежи од смрада овога“, пише Вук. У Босни, на Покладе (увече) ставља се стари опанак у ватру и при том се верује да ће од овог неугодног мириса вештице побећи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пред госпојинске покладе ми се с владиком вратисмо у наше кршеве, а Французи узеше сву Боку. Ето ти колико нам поможе наше јунаштво!
да се прве недјеље великога поста пресели у манастир Стењевиће, Јанко измоли допуст и отиде на Његуше да проведе покладе. Ту се, при чаши вина, завјери Крцуну Сердареву да ће и он с њим, у чету да свети Милуна Драгова.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Хуј, кад помислим да се покладе приближују, грозница ме вата. ОТАЦ: Уби се, ако можеш. МАТИ: Кукавна девојка, осушила се од плача. ОТАЦ: Шта знам.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Рекао пуж, кад је пошавши за Божић да донесе вино, ово донео за покладе и на кућњем прагу се саплео и пролио га. Иза зиме топло, иза кише сунце (бива).
ОД ЗЛИХ ДУША (ВЕШТИЦА) (Да не би што чељадима и стоци наудиле, говори се увече, на Велике покладе): Заспао краљ Караулац на Цицено брдо, на метено гувно; чудан санак снио: тридесет јунака преко Спасеника преду мреже
Гдје им се ништа не би дало, ондје потегну јајетом у врата. 2 ЂЕДОВИ И ЂЕДОВА БАБА У Рисну на бијеле покладе обуку се неколико момака у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, наките се различнијем реповима и дроњцима, и објесе
Бу, баба!“ 3 СВАТОВИ С МЛАДОМ У Рисну, на бијеле покладе, обуче се неколико момака у најлепше хаљине, а један се обуче у женске; они се зову сватови, а ово је невјеста.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ | 18. ЖЕЂА И ВИНО. Спопане тешка жеђа једнога сељака пошто је био на покладе месне обједовао, а не имајући од куда да купи, срећом види једнога свога сусједа ђе носи пунану боцу вина из једне
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Једни мисле да то кошта И да здрављу често уди, Паметније о том Коста, Мој старији драган, суди: — У покладе нема поста Од забаве сваке ћуди! Зато лустиг, тралала, Баш да бих се кајала!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Петолиста« д. спомиње се и у бројаници која се говори на покладе (ма које) пред спавање, као утук од вештица (Караџић, 2, 1900, 100). За сејање и кошење д. важе ова правила.
Врачања у њену корист врше се нарочито о Бадњем дану и на Беле покладе. О Бадњем дану у нишкој околини меша се бадњаком по пепелу и диже се у вис, »да би толико порасле конопље« (Караџић,
И у том и у другим крајевима, и из истог разлога, љуљају се на Беле покладе (ібідем; СЕЗ, 14, 32). У Левчу на покладе увече старији људи играју »да би к. порасле« (СЕЗ, 7, 156). Због к.
И у том и у другим крајевима, и из истог разлога, љуљају се на Беле покладе (ібідем; СЕЗ, 14, 32). У Левчу на покладе увече старији људи играју »да би к. порасле« (СЕЗ, 7, 156). Због к. жене не раде па Бели четвртак (СЕЗ, 19, 7).
Као првобитну жртву [чинилицама и вештицама = душама] вероватно треба схватити и обичај да се пред вечеру на месне покладе посипа по кући (СЕЗ, 40, 1927, 34), а уочи Ђурђевдана по дворишту, и око кућа и торова (ГЗМ, 6, 1894, 660; СЕЗ, 14,
19, 41; 254), хаљине које остају иза мртваца и које се после дају сиротињи (СЕЗ, 16, 254), гомиле дрва које се на Беле покладе пале да би се мртви огрејали (СЕЗ, 19, 30). Даље, т.
мој рад о Божићној слами, Прилози, 1923, <130> — пређу у ш.); на Беле покладе пали се по шљивику слама (СЕЗ, 14, 33). Свакако из тога разлога о Биљаном петку магичне биљке мећу се на шљиву (иб.
Осим тога, под з. врше се и друге радње: на пример, паљење ватре на Проштене покладе пред ускршњи пост (ЗборНик Етнографског музеја, 1953, 263, Пек и Звижд) и давање новца на зајам (СЕЗ, 58, 316, Гружа).
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Колико девојака има које сваки дан вичу: »Та оће ли већ једанпут тај суђеник доћи«, и у тој жељи покладе за покладама протичу. Колико ји има што с највећим нестрпјенијем вичу: »Кад ће тај бал доћи?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...“ А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’! Ја ги сал гледам, па си сеирим!