Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Срам те било!... Ниси ни куршума заслужио!... Па викну: — Заврзане!... Почни!... Па се окрете да изиде. Али Иван поколенице за њим. Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. — Станко!... Сине!... — Не зови ме тако!... Откуд сам ти син?