Теодосије - ЖИТИЈА
Јер благочастиви Радослав краљ у свему најпре благопохвалан и изванредан, постаде покоран жени, од које и би повређен умом.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Сад се више не каже: „Помози бог“, и „збогом“, него ,,слуга сам покоран“ и „службеница“. СТАНИЈА: Отпадници, нећете ни Бога да молите. Тако ће ви и помоћи, да пропаднете, и да изгорете.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Куда би, шта би?!“ — Жућа се пита, видокруг мери смрачен, па јурну млину, кроз врата сину као из топа бачен. Покоран, миран по први пут скромно се сакри под Тришин скут.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
јер сам летос благовао... То се мора платити!... Шта ли ће бити, Боже ?... Свеједно, шта буде!«... И он, покоран судбини спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја сам од јестества из детињства био страшив и по вишој части другима покоран; како сам, дакле, могао к вољи мога тетка толико упорности показати?
Народ ваља саветовати и учити, а не срдити; силом се с њим ништа не може учинити. Народ је кротак и покоран; крв ће своју до потребе за своје старије пролити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Даклен, Иве, у памет се! Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити. А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дакле, пред пашом, са шаком на грудима, понизно стоји Милош. Погурен је, покоран, снисходљив, роб мањи од макова зрна. Метанише лисац, све изиграва, пузи, ласка. Вели: „Светли пашо!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Дотле, наиме, покоран, по варошким мерилима узоран и Софки предан муж, Томча се истог часа преобраћа у њеног страшног мучитеља.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
идем покоран — И неосуђен, и неприморан, Да ти извршим свети завештај. Хиљаду хоћеш?... Добро, хиљада За сузу твоју нека пропада
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све је љуто, немирно, горопадно и тврдоглаво на 'вој планини и испод ове планине. У нас је ријеткост питом и 'вамо покоран чојек. А има и доста, који, ако 'ш, овог суда много и не бендају...
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
У моме сеоцу Задруга је сложна, Чељад је побожна, Син покоран оцу, Мило моје село, Буди ми весело! Сви тежамо поље, Знамо још за мобу, Не знамо за злобу Сви смо крепке воље, Мило
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Опростите за реч, господин Јоксиме: троје су га родили, па опет нема ни снаге ни лепоте. Гњецав, сладак, послушан, покоран. Уф! Ко и сва ова земљетина. Ово није земља, ово је швапски милихпрот! Камен мораш да једеш, ако ћеш човек да будеш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на мејдан, да се огледамо; ако л’, Ђурђу, на мејдана нећеш, преди мени гаће и кошуљу, нек ја знадем да си ми покоран“. Гледа књигу Сенковићу Ђурђе, гледа књигу, а сузе пролива; ал’ га пита Сенковићу Иво: „Родитељу, што сузе проливаш?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« — штоно се и стоји цару — у свачем је слободан. Ама ето кротки Давид би таки покоран. Ништа му укорно не рече, него прознаде свој грех и рече: »Згрешио сам тешко«...