Употреба речи покорну у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И он свакад лепо са миом... Али зато, опет, ја њега послушам. Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!... Што ниси био миран?... Бар не би мучио старог чичаМаринка да тумара ноћас по шуми...

Теодосије - ЖИТИЈА

А ови чувши смиреномудру и покорну реч његову, како је пуна сваке премудрости, заборавише на телесне раве које им момци нанеше, и као да су заплеНили

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Пошто је био врло вешт, успео је да све народне снаге упути овоме циљу и да овом жудњом зарази и подстакне зачмалу и покорну масу. И бугарска се мегаломанија није испољавала само према Србима.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ти си стари скупштинар, седи с њим да га поучиш реду.“ — „Све велике бунџије покорну децу рађају“, добацио је други и подигао штап, а на Аћима се сјурили смех и галама.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности