Јакшић, Ђура - ПРОЗА
нешто необично, тајанствено; ни с ким се није пријатељио, нико га није призивао, а никоме није одлазио, само покаткада покојноме Богдану и староме учитељу... Живљаше сам за себе са својом јединицом.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: И, што каже пријатељ Танасије, ето да ме ко запита: Ти си, Сарка, је ли, близак род покојноме Мати? – Јесам! – Па добро, Сарка, знаш ли ти како изгледа покојникова кућа? – Не знам! – Колико соба има? – Не знам!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Са сердаром Пејом!“ Ђакон добро одиже обрве, а намигну деснијем оком — као да схваћа на што онај гађа. „Покојноме Радоју нађе се ђетић, а Пеју ђевојка, некако исте године, те их вјерише у колијевци! „Па лијепо!“ рече Владика.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: На часноме се крсту заклињах твоме оцу, покојноме господару Иван-бегу: да тебе, сина његовога, за живота оставит нећу...