Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Свачији је живот књига. Почетак јој је уздисај и крзница; свршетак јој је покров и уздисај. Али међу колевком и гробом има и варијација, као: лептир, цвеће, рузмарин, девојка, испаран оклоп, венац
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И белим, свиленим, реповима, сад су црни, вунени, репови израсли, сад те игле, црним реповима, шију заставе и покров за Србију. ВЕЧЕ Сунце се гаси. Шваља пали лампу.
Теодосије - ЖИТИЈА
од свију зала сачувао, и сада опет када Христу одлазиш, измолићеш од њега својим молитвама, њему угодним, до краја покров животу мојему од зла, и нећеш оставити у светим.
Жалост — што је изгубио пријатеља, друга и саподвижника, и покров пред Богом у молитвама. Радост — што се удостоји да види оца, како је до краја подвиг свршио и украсио се сваким
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чинило му се да чује, како пробија слој земље, покров и мртваца. Жене, међутим, које су чучале крај једног жбуна, уплашивши се од његовог изненадног ударања и млатарања,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ИИ Сунце зађе, дан умире, Магла већ му покров стире, Повила се по долини, Ма се сјаје на висини; Још он тамо, још царује, Још около погледује, Ма пун туге и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И опет настави да се увија и стеже појасевима. Уђосмо унутра. Мита насред собе. Испружен, мртав. Већ и покров пребачен преко њега, те му штрче на грудима скрштене руке и на ногама нове, сад из дућана узете, ципеле.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
О чему сниваш кад се не њијаш? Је л’ те рођено копље проболо, те од белине рођене свијаш самртни покров на тело голо? Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је изишло неко доба ноћи, попе се Грбо на кућу у чизмама, па онијем сврдлом провали покров и увуче се на таван. Онда јами други сврд'о па провали полагано таван.
— Устаните па видите шта је, — рече мали... Они устадоше, скидоше покров и видјеше да нема ништа осим ноге, руке, сисе и глава. Одмах одоше сва тројица у поћеру за Грбом.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да нисам истукла ја њу, она би мене. Сад иште да јој бој платим — плаћали јој мртвој покров. АДВОКАТ: Ствар је куриозна, треба млого штудирати.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ноћу у трњке: Стефан рипиду, Сава кандило, Иринеј ризу, сребрни оков евангелија; а Јевтимије горјели минеј, ланени покров и комад чела Светог Илије; Павле жличице, паљен часловац Јеротеј перца и медни лонац.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А оног јутра, кад је Исус устао из гроба, дође Магдалена ка гробу, и не нађе Исуса тамо. Она виде само бео покров, у који беше умотано тело његово, и венац од црвених ружа, што му обвијаше главу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Задржаћу само једну одају За себе, над главом да имам кров! Што видите, све је на продају! Продаћу мртвачки покров, нов У наступу лудости, у очају, И настанићу се у Рожају Да мало испробам ваздух њихов!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ћерка господара Драме, И жене деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар манастиру.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Магла се свуд слêже. Снег светлуца; стазе завејане. На све стране мрачна зима стеже. Бели покров повио је гране, А ограде окитиле ресе Ледног мира што се свуд протеже. Ни ветрића, да граном затресе!
Из мрака ноћи тихо се испреда Сенака облик, тканина одела И рита њиних. Ноћ постаје бела К’о велик покров. Видим добро: Група Авети црних, просјака је стала Свуд око мене, и злослутно ћути. Времена ноћног стадоше минути.
И крај већ ту је! Ноћ не диже крило, И неће више дићи га над нама! Сребрнаст покров простором се влачи, Чудан и моћан. Једна црна јама... Ту ће нам ући жеља и страст свака!
Ту ће нам ући жеља и страст свака! Сетно се небо облацима мрачи. Лудост, весеље! Рака! рака! рака! Вај! кога покров покрио је бели! Зар мука није исцрпено врело? О, куку! куку!
јесен носи маску лета жарка, И пролазност својом нежношћу нас вара; Све се губи као младост, као пара, И облачи покров свака земна стварка У животу што је сав, лудост и варка. У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим.
Огрн’о сам покров среће убијене! Кораком немим испод неба плава Ишао сам ходом тешких сомнамбула — То је био тол’ко сан колико јава:
прошлост, наде и радости биле, — Вео доброте, заборава, свиле — Покрити њиме свет сањања цео, К’о драга тела студен покров бео.
— Мис’о без сунца и умор без вере; У свести мојој истина не важи Светлошћу свога бића. Ту се стере Широки покров снежног заборава, Црнина гроба, где сунце не сија, Где ћути, као у дну мора плâва Кржљава флора, љубав моја, чија
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сермија јој памет, а друг зрцало. Скинуо би с матере божје покров. Тај уме и из воде сув изићи. Ударен мокром чарапом Ударила га шљивова грана у главу. Узјахао на вељега ата.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
прво седалиште у великом инглеском интову; но полазећи из Канторбера, дао сам моје место другом, а пошао сам сести на покров интова (и ту се на лепом времену комодно седи) за моћи боље свуда гледати.
подозреније пожелателнејши — кога (или што) се највише жели позор — пажња покој — мир покојан — спокојан, миран покров — кров полезан - користан полза — корист ползовати — користити полијелеј — врста великог свећњака у православној
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И, к'о са висина Оловни облак, по души ми паде Најцрњи покров бола и горчина. И кобна мис'о морити ме стаде: Што моја ниси; и што смирај дана Не носи мени звијезде, но јаде?
Негда у таке ноћи, када отка Помрлом грању зима покров ледан, Ова је соба била к'о врт један, Гдје је к'о поток текла срећа кротка.
ћерка господара Драме, И жена деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар Манастиру.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Те ноћи ја сам имао чудно осећање: да на овом зиду виси мој сопствени мртвачки покров, и ужаснуо сам се. Из свих шупљика онога веза извиривало је хиљаде челичних иглица што су живо, сложно И муњевито
Ох, зар је оно створење само зато живело да мени спреми овај мртвачки покров? И у болној напетости покушавао сам све да се спасем, да се извучем, да побегнем испод оног свог ужасног покрова.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
непокривена њихова појата — прозрачни бијели скелет изукрштаних греда, кавез пун заробљеног плавог неба који још чека покров топлог црвеног цријепа.
Падала је на наша погрбљена плећа ослоњена о млаке црљенкасте зидине тријема као топли пурпурни покров. Изгледало је да јој нема краја. Као потоп. Најзад је замукла.
Чудо како данашњица још успијева да проклија кроз те наслаге умрлога. Младе клице мучно прорастају покров сагњилих откоса што на њима тиште, пробијају се на свјетлост, још блиједе, трептаве у сунцу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је изишло неко доба ноћи, попе се Грбо на кућу у чизмама, па онијем сврдлом провали покров и увуче се на таван. Онда јами други сврдô па провали полагано таван.
— Устаните па видите шта је, — рече мали. Они устадоше, скидоше покров и видјеше да нема ништа осим ногу, руку и главе. Одмах одоше сва тројица у поћеру за Грбом.
станарица (жена која се стара за овце) подавро (под краву) — навалио да доји поискати — побискати поиште — побиште покров — кров помагање — запомагање („а њега стане помагања”) понајлак — полагано поплун — покривач, јорган поренути —
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
За мном стоји чега немам, а преда мном: Мртва прошлост са животом покривена. Док будућност полагано покров скида, Ње нестаје и у прошлу прошлост пада.
ОГЛЕДАЛО Кроз свест и нерве чујем да корача Сенка тишине и нејасна мира, И густа магла лагано се збира У покров бола, у завесу плача.
ЊЕНО ИМЕ Кад склопим очи — и то једном биће — Нестаће свести где су моје биле Идеје, мисли; и покров од свиле, Поклопац, земља тело моје скриће.
си о срећи коју човек нема, У мислима својим пратио си дане Изумрле давно, и време што спрема Да разастре покров свуда, на све стране. Глед'о си у прошлост за тобом што спава.
Гледећи дуго тај маглени вео, Камо се дани моји разасуше, Шири се покров велик, простран, бео, Под којим леже утопљене душе.
Душе наше Заплакаше И плакаше. Да ли дуго? За век цео? За рођење? Покров бео? — Нисмо знали. Нисмо знали Из те слике Са очима пуним сјаја, Пуним суза и музике, Ни када смо, када пали Сред
Јутро ми свако пружа живот цео, А свака поноћ један покров бео. За мртве немам молитве, ни боле. Посматрам, гледам; моје време тече.
И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што се буди. Сумаглица. Ноћ без неба. Покров студи. ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ † Милану А.
К'о ма'овина мека, к'о покров од свиле, Заборав ће сад падати на спомен и сан, На одигране борбе и часове биле. Заборав ће сад падати на речи и
Ја немам сузе за тај покров бели Кроз који чујем један шапат дуги: “Са својих њива живот смо донели, И знамо где смо, знамо где ће други.
Откуд, да баш сада ударају звона? Што л' је то тако? Одавде чак Привиде ми се три бледе главе, Три бледе главе и покров лак, И покров велик, изаткан од страве. Три мртве главе, а бледе су тако! К'о да се још плаше?
Што л' је то тако? Одавде чак Привиде ми се три бледе главе, Три бледе главе и покров лак, И покров велик, изаткан од страве. Три мртве главе, а бледе су тако! К'о да се још плаше? Бар сад им је лако И све је тако.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нема уметника који би се усудио да стави на платно онај ужарени златни покров који је тог благог недељног поподнева покривао сунцем окупане таласиће реке Делавер.
Краков, Станислав - КРИЛА
Свако је у њему осећао будући делић себе. На све је пала ноћ и подерани покров лишћа. Било је тихо и чуло се како негде дале ко, далеко завија усамљени пас. Можда је и он био привиђење.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: За Венецију... БОШКО: Бог је убио! КАП. ЂУРАШКО: А што? БОШКО: Како: а што? Та зар не видиш црни покров тај, Што је у својој љутини господ На Лазареву земљу спустио Да у сужањству пишти жалосном? Па где су браћа?
Па где су браћа? Где су витези? С мачеви голи да јој потисну С темена ропског — покров мртвила?... КАП. ЂУРАШКО: Па ти кô мислиш Ми смо браћа та? БОГДАН: Ми, — а да ко ће бит?...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
У КЛАНЦИМА СЕ МОЈА ДУША ВИЈЕ МЕЋАВА Бескрајна и бела пољана почива, Као мртав херој залеђена трупа, Коме бели покров ловоре прикрива. Све је пусто, као да клетва приступа.
Гробнички покров скрио је све куте, Само твој поглед моје очи слуте И чујем смех твој кога нема више. И топло ми је у том предвечерј
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Обратно, к. је понекад из мртвачког култа искључена, нпр. није допуштено да се покров прави од к. платна (СЕЗ, 19, 242).
Код Срба лан се не сме узимати ни у руке преко Беле недеље (СЕЗ, 19, 33) — а ми знамо да је то недеља мртвих; мртвачки покров нипошто не сме бити од л. платна. О Божићу полаженик се кити са три л. повесма (СЕЗ, 32, 1925, 369).
се сахрањује човек за кога се бојимо да ће се повампирити: наиме, покрије се белом крпицом (то треба да је обавезни покров) и закопа дубоко у земљу, под трн (СЕЗ, 17, 149).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У мајски ведри дан, Кад ветар лелуја вреже ил' шуми у вече тавно, Он живи лелуја покров и крепи вечни сан. А доле Дунаво бруји и густи шуморе лузи, И смех, и песма грми, и живот трепери млад...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Негда у таке ноћи, када отка Помрлом грању зима покров ледан, Ова је соба била кô врт један, Гдје је поток текла срећа кротка: Као и сада, пред иконом сјаји Кандила
У ведре ноћи њен је покров мио Од плава неба, мјесечине меке; Њена су њедра врт у коме ти'о Почива мирис багрена и смреке. Ја за њом гинем!
И, кô са висина Оловни облак по души ми паде, Најцрњи покров бола и горчина. И кобна мисô морити ме стаде: Што моја ниси, и што смирај дана Не носи мени звијезде, но јаде?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у топе ђулове, те ће наше разбијат градове; и цркви ће растурити платна, слијеваће на ате ратове; хоће цркви покров растурити, кадунама ковати ђердане; са цркве ће бисер разлизати, кадунама поднизат ђердане; повадиће то драго
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пресвета дево, јако виде Јоан Луну под ногама твојима, да узрит и рог христјански, на покров твој уповајушти, попрану Луну ногама твојима!
Избави ме од крви, Боже, Боже мога спасења, на кров који имамо, разве твој, Богородице, покров. Крвоточива она жена кад се је прикојасила за скут сина твога, и таки престаде јој тећи крв од ње.
ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ Ти си мој живот, моја храна и одело, мој покров и пристанак, моја слава и радост! Моје благо, сребро и злато, ти си свако моје добру поуздање и надање вечнога тамо
Крошто но он спавања за другог нејма. Ноћи, дневи, стража му је, чувар у болести и од свакога зла покров, ка неки тврди град и заслон царски. Живот миран, благо нерастурено, него приспоравато.