Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Иди... иди... Наста тајац. Тишина као у гробу. Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. Наједанпут чуше се пушке у даљини... Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... — И... баш данас! — шапуташе он.
Теодосије - ЖИТИЈА
ако је ко стран или из пустиње био у недостатку неке потребе, или да чамац направи, или да кућу сазида, или сиромаштву покрова и помоћи, или му је што у нечему нужном требало, сви бацани валовима сиромаштва прибегаваху к њему као пристаништу и
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И синоћ баш га чујем, већ доцкан пред зору, а неко кô да куцну на тамном прозору. Заблиста месечина са бледа покрова: — љубавни вампир то је и пратња његова.
„Добар вече!” и испод покрова коштаницу ми пружи у поздрав; прихватим је и стисак леден јој свег укоченог опрости ме стрâ. добар вече!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
да ми начиниш три сврдла, један сврд'о дебео као што сам ја, па кад дохвати до крова од куће да одмах диже онолико покрова колики сам и ја, али да се ни најмање не чује.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Познајем глас: Тако је предис'о У часовима својим последњим Руварац Коста. „Добар вече!“ - И испод покрова Коштаницу ми пружи у поздрав. Прихватим је, и стисак леден јој Свег укоченог опрости ме стрâ. „Добар вече!
Нашто, када је на јаде нам дата! Мати вечног страха; Кад не допире од покрова даље! До гроба мрачна, А тајна преко ништавога праха. Нашто та мудрост Божјег Провиђења, Црв коме се клања!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И у болној напетости покушавао сам све да се спасем, да се извучем, да побегнем испод оног свог ужасног покрова. Узалуд. Као авет устремљавао се он све више и притискивао ме.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Један сврдô дебео као што сам ја, па кад дохвати до крова од куће, да одмах диже онолико покрова колики сам и ја, али да се ни најмање не чује.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
инстинкт крепи, За огледало се поглед нагло лепи: Да види уста што ће да занеме, Мада још жедна пољубаца, неге, А не покрова, не мртвачке пеге.
ЦВЕТОВИ СЛАВЕ Они спавају сви до једног, редом, У плитком гробу, нескрштених руку, Без свог покрова и под тешком бедом, И труну мирно као у сандуку.
Ил то прошлост моја — моје душе зраци — Без покрова свога парадно пролази, К'о с пролећа воде, к'о црни облаци? Можда ме то зову моје наде драге, И мој дух оставља овај
срце, и спокојство упи; Моја жеђ лепоте, смисао надања, Место старих звезда млада тела купи, Тела млада, нова; Уместо покрова.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Више горе много од овога кано неке двоструке високе полате од два покрова, те и средња преграда свој обашка таван да има.