Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Болте—Полíвка — Јоханнеѕ Болте унд Георг Полíвка, Анмеркунген зу ден Кіндер- у. Хауѕмäрцхен дер Брüдер Грімм, Леіпзіг, 1913, 1; 1915,
Болте—Полíвка — Јоханнеѕ Болте унд Георг Полíвка, Анмеркунген зу ден Кіндер- у. Хауѕмäрцхен дер Брüдер Грімм, Леіпзіг, 1913, 1; 1915, 2; 1918, 3; 1930, 4; 1932, 5.
) можда је доцнија интерпретација обичаја (цф. мотив купљења у народним приповеткама, В—Р ‹=Болте—Полíвка›, 2, 28). На Ђурђевдан ујутру домаћице полазе краве и посипају и њих просом; народ то схвата као одбрану од вештица
, Краљевіца, 1876› № 4); хлеб који је закинут просјацима претвара се у жабе и змије (ЗНЖОЈС, 11, 281, № 5 и Болте—Полíвка, 3, 4621); (пшенична) погача коју је кум закинуо куму претворила се у (жабу) корњачу (Вук, Рјечн., ѕ. в. корњача).
дође у опасност, обично интервенише Богородица (нпр. Караџић, 3, 1901, 136, и Болте—Полíвка, ИИИ, 417 идд). И у Срба, као и код других народа (в.
За сличне скаске, где понекад такође Богородица интервенише, упор. Болте—Полíвка, ИИИ, 417 идд). Да је некада жито било много крупније (»као крушка«), то је лоцуѕ цоммуниѕ у приповеткама о старом
снагу има »дрндарско тетиво«, Вук, Пјесме, 1, 7, 196; »тело тамбурово«, СЕЗ, 41, 1927, № 22; вештичина коса, Болте—Полíвка, 1, 554; СЕЗ, 41, 1927, 505; 507), и зато, кад хоће да га утамане, набаце му на врат замку од р.
ТРЂ, ННЖ, 5, 9). Међународни мотив о девојци којој из уста падају руже (в. Грімм, № ‹13, 89, 135› и Болте—Полíвка ‹1, 100; 2, 279; 3, 91›) познат је и у нашим приповеткама, нпр. СЕЗ, 41, 478. У рају има највише босиљка и р.