Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Мислили би одма’ да смо дошли просити девојку. То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. — Добро, отац, разговараћемо се о том други пут. XВИ Месојеђе су, свуд се балови држе.
Господару Полачеку то гове. Већ је време ручку; иду унутра. Ту опет весело поручају. Сваки своје примедбе о балу чини. После ручка
Време је ручку. Сви се опет КОД трпезе састану. Разговарају се о балу, о маскама. Полачеку је Чамча био смешан, али да господара Софру развесели, Чамча ће све учинити.
То ће рећи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. Све је прекинуто. Чека који дан, па отпише Полачеку овако: „Поштовани господару! Вашег писма садржај јако ме коснуо.
Кад му времена достаје, оде Соколовићевима, чији син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку. Код Свирака, особито кад је и госпођа Матилда ту, најбоље се занима.