Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Знајући ја колико је њ е г о в о м милостивом и благородном серцу пријатно и драго све то што се на ползу и просвештеније младих људи учинити може, ови сасвим његов дар т е б и, п р е д р а г а ј у н о с т е, придајем,
за помирити колико кад сами расуде да они са својим взаимним разрушенијем општим својим злотвором не само радост но и ползу причињавају. Неправда — адски пород!
од отечества примио | и ужива, и колико више отмености од њега изискује, толико му је више дужан служити и њему на ползу живити.
Што у добрим и паметним људма похваљујемо, за тим да настојимо; што год видимо да просвештени народи творе на општу ползу, творимо и ми колико можемо. Не чинимо се паметнији од свију, ово је знак варварства. И чувајмо се лисичје похвале.
прекрасне су вешти у оном паметном и добродјетељном мужу који их употребљава како на своју тако и на свога отечества ползу; а у ономе се опорочавају и осуђују који их има само да се више мучи.
Ако се убог роди, просјаком мисли скончати се, нити је општеству, нити је својој фамилији, нити је себи на ползу. За такова наши Србљи обичавају рећи: „Боље да је мртав него што је жив; нашто му таки живот?
имјенија, употребите их на школе и на науку ваших будуштих учитеља и свештеника, а то јест на праву и всегдашњу ползу рода и отечества.
Остроумије и хитрост на добро окренути, а на општу ползу употребити, то се зове мудрост; а кад се на пакост и на зло другима употребљава, тада је лукавство, за које стоји
и благополучије, или нек се врате откуд су изишли, сиреч у народ, и нека гледају како ћеду му бити на дјејствителну ползу, или нек траже себи места гди нема људи.
чинећи, своју децу пристојно воспитавајући, сродним и ближњим својим помажући, а најпаче на општу отечества својега ползу употребљавајући га.
Сви они који трудољубно, паметно и поштено живу, себе и своје фамилије богоугодно содержавајући, и за општу ползу сложно, јединомислено и јединодушно старајући се.
Живиш разумно и добродјетељно на ползу и радост себи и другима, а потом, у своје време, поћи одавде разумно и добродјетељно с чистом совјестију и с увереним
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Нови кнез, Калаба, предузме вилајетске послове, али није био вешт с Турцима поступати за ползу сиротиње. Кад дође по обичају у Ваљево муселиму, да пушта оне које Турци као криве позатварају, и кад му муселим по
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
строжајше запрећено да се нико под живу главу не усуди марву своју убијати, јер би се тако коњи, који су на велику ползу људма, умалили. Него, како се случајно код вас догодило, ви сте врло срећан човек. ЈАЊА: Пи, пи, пи!
Црњански, Милош - Сеобе 2
То тако има да буде, јер то тражи височајши интерес в ползу господарства аустријскога. Они ће сад морати у ново назначена воениа места преселитсја.
И новаца, за Чрну Гору! Василија не би требало мимоићи. Биће он на височајши интерес и ползу государства росијског. То је била фраза, коју је Исакович, толико пута, био од Волкова чуо, па је зато и поновио.
А црква шири фаму да ће Србима, ускоро, бити боље, и да не треба да се деле од Беча. Треба у Аустрији радити на ползу сербског народа – каже митрополит – а цео наш живот дат нам је само за рад на општу ползу сербског народа.
Треба у Аустрији радити на ползу сербског народа – каже митрополит – а цео наш живот дат нам је само за рад на општу ползу сербског народа.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ.: Лепо сам ја говорио да се сви мађарони побију као скотови. ГАВРИЛОВИЋ: И да им се куће секвестрирају на ползу родољубаца. СМРДИЋ: Већ то ће и тако бити. ШЕРБУЛИЋ: Платићете ви нама сав овај трошак.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
језику изнети напредне и просветитељске идеје рационалистичког XВИИИ века, мисао световне културе, рада »на обшчу ползу« и ради »шчастија человјеческог рода«, просвете за све сталеже, писања на народном језику — свега онога што ће мало
У Бечу је 1789. изишла Пъсна на взятие Бълграда.33 Прво издање дела Собранïе разныхъ нравоучителныхъ вещей въ ползу и увеселенïе изишло је у Бечу 1793, а друго у Будиму 1807. У Млецима изишла је 180З.
Он је прикупио народне изреке, као и изреке појединих писаца, и све то, по савету Доситеја Обрадовића, издао »за ползу« свом народу, и да би показао »многа својства, силе и краснорјечија нашега сербскаго језика«.
Наставник и домаћи учитељ, »дјетоваспитатељ«, он ће увек писати »в ползу јуности«, да је поучи и просвети. За школску потребу он је написао једну француску граматику, превео Рафово
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
штампу, с гражданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савеш здраваго разума», на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и толико пуотовање.
А шта је друго боље, него оно што је полезније? Што год не приноси какову лидо ползу, не има никакве доброте у себи. Зашто би се, дакле, ми Србљи сумњавали у таковом и толико полезном и похвале достојном
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Наћи ће се довољно остроумни[х] и правосудни[х] лица између браће моје који ће познати чији сам ја интерес и ползу пишући желио и искао.
Црковни илити мирски, ко мисли с људма и међу народом живити, ваља да се стара како ће и он са своје стране другима на ползу а не на теготу бити.
Казао сам да ја нећу себе имати за поглавити узрок и конац ове књижице, но ползу ближњега мојега. Нећу себе нимало штедити ни извиновљавати; правду нећу сакрити, колико знам.
бити да с беседама један другог ползујемо; а то је наша архијерејска највећа дужност, на сваком месту и у свако време ползу браће наше и млађи[х] наши[х] искати.
всегда пред очима, уклоњајте се зла друштва и чувајте се зли[х] обичаја; радите, да наука ваша на славу божју и на ползу отечества буде.
И ако није, није од бога, бог је милостив и человекољубац, ништа не заповеда што није људма на велико добро и ползу. Но, веле нам, ваља веровати слепо. Чудновито зактевање!
Ако ли кад намисле што на ползу општества учинити, какве новине уводећи, а старе обичаје уништожавајући, ваља да добро народу даду да позна да је то
” На ови начин имаћемо мање монаха; но што и[х] буде, биће на ползу општеству, на основаније братије своје и заслужиће чест и љубав народа свога.
Ова сва читања ту су ми ползу принела, да сам [се на] наш стари славенски језик привикао; а с друге стране, била су ми штетна као свима онима који
Могу ли се надати да ће на какову ползу бити?” Зилотиј: „Да ти пишеш за један народ који сваку ствар мери, суди и расуждава следујући правилам здраваго
простоти лежати и из своје простоте и неразумија таковим урежденијам начални[х] своји[х], која на саму њи[х]ову велику ползу бивају, противстајати и возмуштавати се?
мојему истину кажем да знаду, и да се не плаше као деца у помрчини, да, ако кад началници и поглавари буду хотели на ползу општества што против стари[х] обичаја установити, нека мисле као разумни и словесни људи, и нека се за своју простоту
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И данас је то Капетан-Мишино здање велелепно, и на ползу народа, али зар је баш требало рушити Конак Обреновића да би се саздало Здање Анастасијевића?
Никако не гледа у своје Здање које, обновљено 1964, већ више од столећа служи на ползу народа, него шмугне у парк да посматра децу у игри.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
завомо весело позориште које сам ја долу нижајше потписани сочинити шчастије имао за вашу, ако соизволите читати, како ползу, тако и забаву. — „Забаву? Ха, ха, ха! — То ће бити унтерхалтунг? Хи, хи хи!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»Они који управлјају србске послове, намјесто бринути се за ползу и благостање стране и населења, оголјују народ, а новаца, који они узимају од нихне руке, дадоше ји за топове, пушке и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
цара време, Гди се страсти благородне рвенијем стреме, Од вашега веледушње није серце тукло, Ни за општу већма ползу грло је промукло. Небо вам је всеподобну (јавни дар промисла!
Зиммерманн Видевши многе народе, градове, И школе, нраве, својему народу на Стократну ползу, сребровласи, Мили Обрадовић навек усну.
— Лепо је име цвет, само Свак не мириши цвет, гдикоји даје са мирисом ползу, Ал’ да то божур није? Не разумем се у цвећу, од смрада Његовог глава боли.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
итд.). Занимљиво је споменути да су и прве књиге за децу издате у Београду преводи Хенриха Чокеа (Часови одмора, на ползу и увесељеније прибављени младости србској из разни њемецки ауктора) које 1843. и 1845. издаје Димитрије Поповић.
1 (књ. 2 1843, књ. 3 1845) 1842. Рођен Милорад П. Шапчанин 1843. Тома Живановић: Часови одмора на ползу и увеселеније прибављени јуности Србској из разни` немецки Ауктора (прва свеска, друга свеска 1845).
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Потом би могао читав табак напунити, представљајући ползу коју ће род из ове књиге поцрпсти. Све ове и овима подобне, које ником ни мрве не помажу, знатне маленкости остављам