Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га yгyши... Полише га сузе, он зајеца... — Опрости!... Опрости!... Па клече преда њ. — Ја нисам хтео!... То је било наједанпут!...
Њој се сви туга на срце. Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. 10.
Ја нећу више живети ако она буде ма чија!... Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... И полише га сузе. Турчин га поче миловати по глави. — Немој плакати!... Срамота је!...
Ниједно да би беле. — Ко ће ићи ономе у кућу? — Па ти, бато, — рече Младен. — Их!... Како ћу? Круну полише сузе. Она, као и свака мајка, повуче своме детету. — Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. — Да је доведем.
— Е, баш не ваља!... Из онаке љубави до шта дођосмо!... Весели чича Иван! Чуо си, ваљда, како је прошао? Лазара полише сузе. Станко се насмеја неким дивљим смехом. Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази. Он погледа Станка.
с оним благословена!... Па је полише сузе... Кад поче јецати, Станку се даде на жао... Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама
Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!... Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... Њу полише сузе... — Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!...
Црњански, Милош - Сеобе 1
Када је први пут пао, полише га водом и гурнуше даље. За тренут, вода што му је пљуснула у лице, на главу и груди, врати му вид и снагу и он као
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ А весело друштво не мисли се дуго: „Нек њих двоје секу, нико неће друго!“ Кад полише колач вином, Па сркнуше, кâ шта треба, Застадоше, збунише се, Душа им се усколеба.