Црњански, Милош - Сеобе 2
у полумраку, Павле је, за тренутак, сећао се, још, коњаника и коња, који остадоше у мањежу, да се, као играчи у полонези, поносито, обилазе, састају, и растају.
Кад год би корачала, поред Вишњевског, чинило јој се, да играју у некој, како то он рече: полночној, полонези. Та страсна жена, међутим – која је била навикла на мужа и била са њим задовољна и сретна – успевала је увек, некако,