Употреба речи помало у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Не могу, ето, ионако да спавам, а немам се с киме ни разговарати... дању и којекако: радим помало, нешто опет слишам децу, нека их бог поживи!... А они су ми цела моја радост; да нема њих, оседео бих пре времена.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

ја к свакој басни пристојна изјашњенија, чрез то намеравам приобикнути младе умове да се и сами собом мало помало размршавају, разјашњавају и распрострањавају, у све што чују или читају скроз да проничу, у свачем лажу од истине да

Миш чује, притрчи, види и позна благодјетеља свога; не отлажући времена, почне гристи мрежу и мало помало прегризе једно уже. Онда се мрежа распе, и лав се избави. „Чудне ствари што видим на свету!” — Сав зачуђен рекне лав.

сва с таковим намјеренијем или под видом такова намјеренија да ћеду свему народу добро какво учинити, пак мало помало составили су особито (да тако речем) тело у телу и општество у општеству, а потом, сопственим самољубијем заслепљени,

и горе: ако се на добро упућује, наставља, учи и принуђава, с возрастом расти у њему разум и добродјетељ, и тако мало помало постане човек благонараван и совершен, благопотребан себи и другим.

Ни зашто друго него што остају као су им и стари; и — што је опачније — мало помало бивају све то гори, док год ко паметан њима не облада, пак онда оне који не буду хотели од зла престати — све

изгоне се између људи; соборишта којекаква помрчине и буџака, која се од рода человеческога одељавају и ишту мало помало царем и народом да обладају, све то, са сујеверијем, с незнањем и с глупом простотом, гине и ишчезава.

Овако поступајући, сваки дан ако ће бити и помало, но у много дана буде много. Кад се с временом овом поретку и начину приобикнемо, тада нам се то преобрати у природу и

А оно што изгорети и мало помало у прах и у ништа обратити се може, што и сами на парчета режу и разносе по свету и продају, то се види шта је, како ли

Ова увештанија, ако се и не послушају брзо и за њихова живота, но с временом и после њих мало помало нађу своје место и послушају се.

С каковима се ко опходи, и сам или је онаки, или ће мало помало постати, „Έσθλών μεν απ΄ εστλά μαθήσει: ην δε κακοίσι συμμιχθής απολείς και τον εόντα νόον: Од добрих ћеш се добру

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

неки Муја алај-бег у Уровцима казује о томе овако: „Кад се — вели вратимо из Болеча, а ми од Батал-џамије натоваримо помало сена на коње, покријемо одозго са покровцима, да се чине товари, свежемо на првога коња звонце, и водили смо коње до

и по заповести дахијској давао му сто кеса новаца, и да све што има његово пренесе му у Немачку, да се само умири, а и помало гласало се, да се Црни Ђорђе већ умирио. Ми се поплашимо од тога да не буде истина сад, кад ми већ Шабац топом бијемо.

каруце унутра не може да стане; и тако начинимо му место острагу кола, место сандука, и тако Мијаило, кад стојећи кад помало седећи, до у Петробург дође. Пођемо из Харкова. Путујемо; врло јака зима беше.

Отац мој за њима, стигне и̓ близо Колубаре, и помало се пушкарају, као ђоја један другога плаше: овај да они брже бегају, а онај други плаши, да ови не приступају ближе.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије... А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију.

Неки сели по клупама пред механом, неки у механи за столове, па тако у шали и разговору седе и пијуцкају помало. Кмет Стеван сео с одабранијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: — Их, баш сâм јечам!...

Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?... Мо'ш ли с њима изићи накрај?... — Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид. — Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...

Напослетку и тај се џумбус утаја... Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све. Месечина сири помало. Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.

Одмах по ручку ухвати се младеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају помало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе.

а то је почесто чинио — пропадне му; ако уложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара... Ни сам не зна куд ни зашто.

Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упитати: — Може ли се, Срејо? — Помало, ћато петла се. — А 'оћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? — Вала, ћато, нећу. Доста сам га служио.

— рече Видак кад се испеше већ горе на доксат. Мало-помало утиша он Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако

Гледај до мрака да буде готово. Откако се Среја и Милун свадише и почупаше око рачуна, одонда је сваки дан било помало речи и ината између њих. Милун учестао слати Среју по селима да мајсторише.

Шта чини тамо! Момче отрча навише к чајиру. Ћир Трпко настави причати до краја свој сан. Мало-помало накупи се повише сељака у механу. Заметну се ту разговор о свачем.

« и већ што год има могућих термина у својти човековој — знао је све напамет! Мало-помало, па и Мојсило завеза неку крај цару, оде у једну малу паланку, отвори дућан за се.

— О, ви'те, молимо вас! — чуди се још помало Пупавац, а већ му отишла памет за Савком, поклонима, капиталом и оним злослутним бројем што га се везао па да би и он

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће... Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... Таква је Мачва данас.

“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине поорапе и засејане. Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.

Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... Дуго је тако лежао...

а пламен је лизао све више и више... И он осети топлоту тога пламена... Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан.

Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. Станко се задубио у мисли. Њему као да поче мало-помало свитати. Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.

Вече се спуштало лагано као смрт. Сутон је оцртавао предмете у даљини. Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...

— рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава...

Наста мртвило... Ветар је повијао дугу траву. Док затутња земља... То војска иде. Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот... Он је долазио све ближе... На друму се појавише Турци. Јовица задрхта.

Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... Станко непрестано погледаше на капију.

Све оборило главе... Алекса уђе у кућу. Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. — Пијете ли? — Па... помало... — Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? — Нико!... — Нека им је са срећом!...

— Ништа, вала. — Како ништа? — Ето тако. Излежавамо у дугу дану. Нигде Турчина од заклетве!... Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. — И Турци баш ћуте?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Шýме у страху свом од мрака: „Бог је помало све што зâри; И светлости је једна зрака Мера и цена свију ствари!... Све је што живи на дну тмине С проклетством

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме. Дијете ваља да се помало учи кућевном реду и послу. Шта ће — вели — научити у мојој кући гдје нема ни преслице, а камоли разбоја?

Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу. Ко ће с нама! Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало помало, само осташе попови код владике.

Три дана је откако је се то збило. Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи. Тек синоћ почесмо опет помало говорити. Ја сам миран.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« Понекад се господин попа помало, бога ми, и зачуди кад му тако дође Аркадија црквењак па га позове да крсти. — За кога оно рече?

Ето, тако се разговарају две попадије. ГЛАВА ДРУГА У којој већ отпочиње помало сама прича, мада се може узети и да је она продужење главе прве.

Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате. И поседаше сви. Попови пијуцкају помало и играју неку стару игру фирциг, а попадије узму плетива па штрикају или подштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара

Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор. Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.

Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала помало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру зашто и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је

сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум — извињује се Пера, који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати. — ’Ај’те још по једну — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим, к’о да малаксава.

Спочетка се Јула к’о и женирала и љутила помало, јер јој се учинило да је Шаца исувише слободан. »Е, а откад то?!« питала се у себи Јула.

Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати. — А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.

га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био. Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.

Чудна ми плáћа, ал’ су се и прекинули! Не стиже ни за травику! Још да нема онако помало кад неко западне у шкрипац, па помагај, ча-Нићо..., мор’о би’ багов да пушим, к’о последњи павор!

Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само помало чудно како то тако газдачка кућа а тако тврд креветац. Али се ипак добро осећа.

он је богате фамилије... може да сврши и хирургију? — Може, каже, врло лако — вели Јула, умирујући се мало помало. — Тхе — рече гђа Сида у себи. — »Не липши магаре!« А после се опет замисли.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Но, ко се често с њом састајао, тај је мало помало приметио лукавство из њених речи и из црта њенога лица. Госпођа Евица је имала ту слабост да је радо била

Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње. И Чекмеџијић, мало помало, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије. Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио.

Африка

корачаја даље пронашли смо Суданце, муслимане, како играју неко коло; један за другим, трупкајући уморно, и већ помало у екстази. Излазе појединачно из круга, и играју, сами за себе, пред већ поцрнелим бубњима.

Изгледала је уистину чудно, са тамним косама, очима и уснама, посред овог неприродног белила. Изгледала је чак помало и смешно јер је подсећала на циркуске пантомиме, затим на шаљиве филмове о џунгли.

ја не мешам животну вредност једнога и другога догађаја; у Албанији ја сам се смрзавао, у Африци ја сам се будио са помало нажуљеним вратом.

Они се задувавају; дрво клизи са њихових темена, и њихов напор у први мах изгледа огроман. Помало осећам грижу савести што тежим на теменима тих бедника, иако ми кажу да се сâм не смем замарати ако не желим тропску

Питао сам своје пагајере: зар не умеју певати. Они се насмејаше Младић који нам се од малочас придружио и који помало зна француски, рече да би пагајери певали, али да не знају, и да не могу да се сложе о чему ће.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Трифун је био међу њима најстарији, по годинама, и најсиромашнији. Био је то човек глават, космат, запуштен, помало и одрпан.

Размештање гостију, по мраку, испало је помало језиво и аветињски, али је Павле, ускоро, заспао тврдим сном. Три сестре су, у својој одаји, наставиле да се

Сећам се да су ме тог дана, сви, помало вукли за уво, рекавши: На данашњи дан си се родио, сретан ти рођендан! Деда Гаврило ми је дао неколико ситних пара,

А дошао би и стриц Никодије, са стрином Јованом, па су га и они, помало, повукли за уво. Муттер? – Чу, како се и даље дере Вијена, мртвачка лубања.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

тога што се по целој земљи разнесе невероватан глас да је он неким чудом наједанпут прогледао (мисли се да је увек помало видео и да је то крио за живота краља Милутина, који га је гонио). Други пример: 1584. године нађе кости Св.

Нестало је затварања у кућу, нарочито у варошима, и почео се мало-помало мењати онај зачмали и закржљавели варошки живот. Чује се критика српске управе и често с разлогом.

До пре 150 година ово је било српско село са моравским становништвом: али су га мало-помало истискивали и населили се на његово место Арбанаси, пореклом са Косова, из Дренице и из Метохије.

Али се до краја XИX века јавио међу Србима у Угарској осетан економски полет, који је мало-помало освежавао народни живот. Он је био у вези са сличним економским покретом у Хрватској и Славонији.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Његове беличасте очи сада су биле тамне: толико су му се зенице рашириле. Изгледао је помало као свети Ђорђе на аждаји. Упитах Рашиду у шта су се опкладили. - У свашта нешто! - рече.

Једном сам, попевши се на дрво близу болничке зграде, видео његово лице близу решетака. Било је благо и одсутно, помало налик на мамино кад прича како сам кад сам био мали, увек погрешно облачио ципеле.

Помислих на Јапанце који пишу читаве књиге о трешњиним и кајсијиним цветовима и би ми помало мука од тога. Ја о нечему као што је кајсија не бих могао да напишем више од пола стране.

једну од својих вечитих тамносмеђих хаљина, а лице јој је било као у жене од педесет, иако је имала тек тридесет пет. Помало сам је као жалио, али то није могло да траје дуго.

- ударала је ногом у земљу као да даје такт таквој речи и то је било помало смешно. Ја сам се осећао као бегунац. Ја сам то био и знао да јесам, само што нисам могао да јој то и објасним.

С дневницима под мишком наставници су већ улазили у разреде. Лица су им изгледала уморна и равнодушна и помало изгубљена, онако како изгледају лица свих наставника пред крај школске године. - Видећемо касније за све!

— Је ли да си се ти и родио зато да би могао да циикариш? — насмејала се, али тај смех је био кратак и помало усиљен и ја сам знао да се плаши. Дечак је одбијао да одговори, али је и даље ходао иза нас.

упитао сам је, јер је с овим разредом њено обавезно школовање завршено. Лица помало зачуђеног одговорила ми је да не зна: отац намерава да је пошаље у неку техничку школу, јер се тамо добијају

Доле, у води, осећао сам додир њених бутина и груди уз само своје раме. - Мислим да ми је већ помало хладно у води, Рашида!

с травом која би ме, кад год бих је додирнуо, подсетила на влажну, тек подшишану дечју косу; сви они су ме гледали помало запањено и чинило ми се да свуда око себе видим њихове давно ишчезле очи. То је, на крају, успело да ме избезуми.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша. Армицијаш добро пије, већ се помало угрејао. Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди.

Сад опет не могу даље; морају га лечити. Ту опет остану три недеље. Кречар се помало опоравио. Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар

Црњански, Милош - Сеобе 1

И зар та деца, болесна и уплакана, и та жена, увече помало и напита, треба да буде оно на чему завиди, као и на ожиљцима рана, на ордењу, слави?

Багремови су мирисали и бубе зујале сву ноћ. Исакович, сломивши их сасвим, пуштао им је сад; пред смрт, помало на вољу. Страже ноћу нису више биле онако строге, па и кад би зором понеки изостао, прошао би са неколико батина.

Имао је, прекодан, шта и да гледа. Између његових јаркова, од досаде, кад би пуцњава помало престала, његови војници тумарали су, падајући у баре.

Убрзо затим паде снег и гомила тих страних и обесних војника утону у тишину и завејану земљу, тако да их свет помало и заборави. Прочуше се својом неисцрпном мушкошћу, о којој се, по околним селима, причаху чуда.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

родитељима новорођеног детета, али истовремено помажу и широј друштвеној заједници да у овој изузетној, критичној и помало мистичној ситуацији очува своју кохезивност и интегритет.

⁴ Од ове „водице“ породиља сваки дан помало пије („да би јој млеко у сисама надошло“), њоме се дете и породиља прскају и од ње се ставља помало детету у воду за

породиља сваки дан помало пије („да би јој млеко у сисама надошло“), њоме се дете и породиља прскају и од ње се ставља помало детету у воду за купање првих четрдесет дана од рођења.

Породиља би требало да од ових понуда које је добила проба помало, па ће имати млека у изобиљу. Жена која донесе бабине сипа мало воде породиљи у недра и у десни опанак, да јој не би

породиље којима не пристиже довољно млека треба да уберу по једну травку са девет међа, затим да од сваке травке помало одсеку, па се томе дода семена од салате, лескове црвоточине и црног вина.

“¹³ Неке породиље све до крштења детета узимају помало соли, како им млеко не би пресушило. У ђевђелијској кази, а и у другим местима, породиљи се саветује да једе црног

⁴³ У ову нарочито спремљену воду сваког дана, све до истека четрдесет дана, сипа се помало „водице“ и ставља се босиљак.

“ Затим му маказама исече помало косе са четири стране главе (изнад чела, с потиљка, изнад десног, па онда левог уха) у облику крста.

Његова изузетност је у великодушном праштању које је ретко у патријархалној култури („Помало је такијех јунака / Ка што бјеше Страхињићу Бане“).

У нашим епским песмама могу се срести речи већ помало заборављене, које се мало користе у обичном говору, а које су ретке лепоте. Ове тзв. стајаће речи јесу нпр.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Имао сам, наиме, пар невероватно изубијаних, квргавих и помало рахитичних колена. Како ћу са таквим коленима на дочек?

Сметало им је, изгледа, што немамо никаквих озбиљних намера. Били смо помало дангубе, помало естете. Окружени енергичним младим лавовима, који су знали шта хоће и трудили да то и постигну, личили

Сметало им је, изгледа, што немамо никаквих озбиљних намера. Били смо помало дангубе, помало естете. Окружени енергичним младим лавовима, који су знали шта хоће и трудили да то и постигну, личили смо на шачицу

Данас старе филмове приказују на телевизији и ја се помало осећам као да сам покраден. Не, нисам себичан: волим да сви виде филмове који су ми некада били драги, али мислим да

), тако да је мало-помало подигао читаву грађевину помоћу те непознате особе, неку врсту зида којим је успевао да се заштити од сопственог града.

Богами, морали су добро да се потруде па да он постане власник онако усправног држања, помало залеђеног осмеха који непрестано лебди изнад туђих глава — он, кога смо вукли са собом док је био још мусаво дете, на

Они досадни пријатељи, који му сада помало недостају, сви су га напустили. Одвукле су их њихове супруге да се не би заразили лошим примером њиховог друга.

1960. Сваки кондуктер на тролејбуској линији број једанаест помало је филозоф. То и није чудо кад се зна да ови тролејбуси повезују два тако различита дела града, носећи на својим

Као да им је помало било досадно. Једног јутра на дрвећу дуж тротоара сазреше чудни плодови — букети разнобојних сијалица.

њихову Ружу да остави све ово богатство и лепоту и оде далеко од ове срећне долине, своје крви и рођака, који сви помало личе на њу (нарочито они сасвим мали), шта ју је натерало да се злопати и станује у собици иза кухиње без прозора (са

је одлазио код гинеколога неоспорно најмоћнијег човека у граду (познавао је све скривене породичне тајне), а и сам је »помало жврљао песме за фиоку!

Био је то већ на први поглед прилично опак косооки момак с црним брковима, помало азијатског изгледа, елегантан на провинцијски начин, сапет уско кројеним белим оделом, на чије је ревере била дрско

Матавуљ, Симо - УСКОК

И те појединости занимаху Јанка, те овда онда стаде постављати питања, па мало-помало загрија се преобрази се скроз, од момка смјерна, намјерника послушна, поста на један мах озбиљан, вјешт испитивач,

Пушка се слабо чула, но је све јатаган радио. Срећом њиховом бјеше им слободна позадина, те, иако помало, ипак могаху узмицати. Тако смо их убијали до ноћи.

Срећом, био сам у граничарском пуку, међу добрим момцима ваше крви, од којих научих ваш језик, а помало и писмо. Најзад, јутрос ми пође за руком да учиним на што сам се одавно спремао, умакох из града онога часа кад се

По глави му се врзијаху трагови од чуднијех, неугоднијех снова. Мало-помало, почеше се будити утисци обрнутим редом, почињући од пошљедњих.

— Њемачки већ знам да говорите савршено, а умијете ли и талијански? — Разумијем помало, али знам француски прилично. — То је добро. То ће добро доћи владици!...

Других немам осим српских, јер другога језика осим српскога не знам, разумијем помало и руски и талијански, али то је као ништа!

Мало-помало, Придолажаху и други, те, при крају службе, ђак Мурат једва се прогура кроз гомилу и уђе у олтар да владици прочита

А вијести долажаху час угодне, час неугодне. Мало-помало и Јанка почеше све већма занимати те ствари, поче се све већма приљубљивати животу народном.

Па пошто поможе рањенику да легне на леђа, покри га и отиде пред кућу. Милица с радошћу видје како Јанка мало-помало савлада сан... Укоп Крцунов бјеше у подне.

Како ли се браственици зачудише кад по ручку бахну међу њих Мираш Цуца! И он се у прву снеби, али се, мало-помало, ослободи, те кад га, након свакојаких разговора, нико не запита што је дошао, поче он сâм: — Ти ми, кнеже, поручи да

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Извесно искуство које сам сам стекао пишући дечје песме може ми бити од користи, иако је уопштавање личних искустава помало опасно: лажна слика о ономе што чинимо и снујемо често нам је потребнија од истините.

С првим наученим словима, с првом књигом која нам се у руци нађе, јавља се и тај увек помало старомодни, и увек актуелни стихотворац; ту је као да смо га одувек знали.

В Сан и јава храброг Коче најмирнија је, најуређенија Вучова дечја поема. Петлићи су растрзани, помало и сами узбуђени због продора који врше.

сугерише погрешно објашњење чињенице да је Ћопић, касније, често губио љупкост и милошту, претварајући се, мало-помало, у популарног писца у лошем смислу речи.

запази на псима: заборави се ко им је кувар, почну нередовно да их поје и хране, остављају их беспослене и - мало-помало - ево видиш, проскитало се нечије пашче и сељаци га каменом гоне из свога дворишта.

ужижити (што и претходно, пиљити са осмехом у очима); уњирити се (опет: упиљити се); укекерити очима (пажљиво, помало блесаво загледати се); убетно (непријатно); закоценути се (загрцнути се од смеха); полувака (полулитрењача); престрава

и невена (исхлапели, благи мириси); поштетљиви мушкарци (женскароши); позадружна снаша (појака жена); присрамотно (помало, с неке стране срамотно); веселичасто зујање жрвња; рђак (ситничава злица од човека); запристајати (ићи укорак за

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Кад су наши преци овамо прешли, имали су своје сопствене барјаке и своје сопствене боје; но мало-помало све се заборавило и изгубило што је год народно.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Осим попова и калуђера једва би човјек у 1000 душа могао наћи једнога човјека, који зна помало читати (а писари су, као што је напоменуто, и међу поповима и калуђерима ријетки).

Милићевић, Вук - Беспуће

је блиједила, звијезде се трнуле, помаљале се телеграфске жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.

Ништа више није бунило његове мисли; он је често није ни примјећавао. Помало је кадгод разговарао с њом на ходнику: обоје наслоњени на своја врата.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

сумњало се почешће на њ за понеку изгубљену ствар, и стога је школовање у основној школи оставило врло тужне и помало ружне успомене у њему.

И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало помало. Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.

Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света. Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.

Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ дивне тице вичу, Ал' све мало-помало измичу. Већ дохака грму и трњаку, Па се крену пустом камењаку, Сад још грђа кукњава и ука, Он ни бриге, већ вата

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

То „гледање у сат“ за мог је дједа била једна исто тако тајанствена и помало натприродна умјешност као и гатање у длан. Ако си рођен за то, ти ћеш ту работу и научити, ако пак ниси, џабе ти је.

Дурашно гурамо даље. Ја се већ помало и прибојавам како ће то бити, лицем у лице с оноликачким мјесецом, а као за пакост одоздо се опет чује дозивање: —

Стојим тако у обасјаној ноћи, пред хладњикавим неземаљским видиком какви се јављају само у сну, помало је и страшно и тужно ...

Пречи је њему дорат него ми сви. Мало-помало, па наш слијепи коњ постаде познат чак и у широј околини, даље од села. Видећи гомилу дјечурлије, на пашњаку поред

— Селиш?! Зар ти да оставиш ову своју рупу и да некуд кренеш, а? Е, нек сам то чуо ... — Селим, селим! — помало горко бобоњи страшни кум. — Идем у Банат, за бољим љебом. Шта ћеш, дођоше таква времена.

Већ је трећи мјесец како је устанак плануо, устала бутум сва села под планином, створиле се команде, штабови, помало и сеоски одбори, војна и цивилна власт, како би се лијепо казало, али народ као народ, упро као јуне у нова врата, па

Интендант, овако у пролазу, надгледа свој „добитак“ и помало се инати с пролетерима. — Оставите ви дјечака на миру, то је мој Василије.

Шта ли ће тек сјутра бит кад тај чврсто узме дизгине у руке? Сељачак шмрцну и настави помало сањалачки: — Нема те буне и устанка што се није на нас ослонио.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Да заборавиш како људи, а да научиш како буљине говоре! Још мало, вала, па и ја да пролистам! Једва се докопасмо помало снаге, једва скунаторисмо нешто цркавице за нешто жена, а Хасанага не даде нам ни чалабрцнути!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

У том почело вече. Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се измицао, а ноћ је долазила. Свет се помало разилазио. И кад се све разишло, она је ушла у кућу.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

да ми може ко против рећи; да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало помало изгубити.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Чобан узме благо, начини кућу и, оженивши се, стане живети, и мало помало изиђе он најбогатији човек: не само у ономе селу него у свој околини није га било.

— Видиш ли, — рече мачка војнику — под ова три котла ваља да ложиш; под онај што је пода њ мало жерави, помало ложи; под онај што је више, мало више; а под онај трећи, што је највише, највише треба да ложиш... Јеси ли разумио?...

Кад тамо, а у његову винограду нема ни једног гроздића, ни једне бобице, јер је медвед, док је чувао, помало јео, док није све грожђе појео. Кад то човек види, а он се ожалости, па седне украј винограда и стане плакати.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Вероватно, чак и на сунчаној страни улице некако осећа да сам помало заљубљен у његову Анчи, и сасвим сам сигуран да ме после оговара, а мене је тако лако оговарати — свакога дана пружам

Мислим, да се дружим, и онако ... У ствари, кад зрело размислим, мислим да сам помало сноб! Ето видите, седим с вама и сви помало као одвајају икилић-ждракић за наш сто.

У ствари, кад зрело размислим, мислим да сам помало сноб! Ето видите, седим с вама и сви помало као одвајају икилић-ждракић за наш сто.

После свих малтретирања, на излазу нас сачекује наш рођени матори, љут као рис што смо ћерке, а не синови, помало нацврцан од зезања на свој рачун: као, није швалер, као, не зна како се праве мушка деца и ти фазони!

А мачке? На њих сам потпуно заборавила! То треба да видите, на часну реч! Већ као помало излазе с лажним дипломатама и личностима које су у моди, а завршиће, у најбољем случају, као супруге чиновника из

Зими, док се грејао на мангалама, из киоска је куљао густ бели дим, тако да је читава ствар лишила помало на Баба Јагину кућу, тренутак пре него што узлети. Лети се хладио малим електричним вентилатором.

Истог дана, почех да шетам ирског псетера за тридесет комада месечно. Успут сам се помало, као, распитивала о Представнику. Највише података о њему дао ми је његов шофер, иначе доктор чисте филозофије.

Хоћу да кажем, сви су се помало као досађивали и чекали да се догоди нешто јако фино. И саме мачке у кратким сукњицама и дубоким деколтеима служиле су

Био је блед као крпа. — Да ли сте у детињству мучили животиње? — процеди. — Само сам их помало дотеривала ... — На који начин? — Знате, сметали су ми њихови екстремитети. (Два нервозна трзаја главом улево.

половина тридесетогодишјака постаје потпуно импотентна, јер су се ствари толико искомпликовале да већ и ја сама сумњам помало јесам ли мушко или женско, лезбос или пешкир, фригос или нимфос? Мајке ми!

— Не, то је онај Кокан што зарађује пет пута више од тебе! исправља га она, већ помало избачена из колосека. — А, сладак је он, тај Кокан наставља матори да таласа.

Знате већ тај систем — као, тањир, па на њему кувана јаја, мрвице сира и свачегарце помало, а около — першун и остале травуљине у огромним количинама! То, због декорације!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

И Мјесец пође помало снено, звјездама првим у госте хита, лице му, видиш, неумивено, ал ко те за то на небу пита. Вечери сваке он тако

Служим се меком простирком травом, покривач небо имам над главом. Стан ми је, можда, помало тијесан, ал ја вам нисам одвише бијесан.“ Цвокоће Брко у мрклој тами. „Па тај се небом покрива самим!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Он такође застаје и гледа. — Добро вече! — Добро вече, господине. — Ради се. — Помало се ради. Улица излази скоро на језеро и одмах се претвара у само утабану путању по трави, дуж језерске обале.

Дивно је видети човека који зна где треба да троши снагу. — Ја се бојим да Мигуеле није човек који то уме. Он је помало плашљив, можда сањалица. Ја сам ти давно то рекла, је ли, Мигуеле? — О, ти си рекла...

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: И ако хоћете, право да вам кажем: мени ова девојка, кад је човек мало боље загледа, помало личи на покојног Мату. ТАНАСИЈЕ: Уха, куд ти оде, прија-Сарка! ВИДА: Немојте двапут да кажете, али...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Али нешто се догађало. Из даљине су допирали дозиви, и онда се изви само један глас: — Е-хе-еј! Исток се помало беласао, сјај звезда гасио, а зорњача блештала металним сјајем. — Е-хе-еј!... Објављена мобилизација!...

Често би добацивали артиљерцима: „Лако је вама“. Било је у тим речима зависти, а помало и нетрпељивости. „Море љубићеш ову цевку!“ — одговарали су артиљерци... „Ах, док је мени пушке, путуј игумане...

Летина је добро понела... Секира га стално дешњак који помало заостаје, те мора чешће бичем да га опомиње... Средњи возар је дремао, а рудни, Крста, тежак и гломазан као „Ексило“

Већ смо се навикли на све невоље овога дуготрајног марша, па нас је почела помало мучити и досада. Чак ми се и Танасије жали: — Мршава посла, господине наредниче...

Он мљасну устима неколико пута, и са страхом завапи: — Јесам ли жив? Војници се смеју, помало усиљено, да би га охрабрили. Вучко покуша да се дигне. Рекосмо му да седи и да се не замара.

Из једних кола покривених арњевима помоли се једна глава. — Друже, где је, славе ти, та Бањица? По гласу, који личи помало на запомагање, рекло би се да дуго времена лутају по мраку београдским улицама.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

била несвестица... и сад ме глава помало боли... Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи. Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Пала је зато што је данас, на веру, немогуће наћи пара. Да је нашла, видели бисте. Друге су нашле. Бугари помало успевају. Нико не зна више за бугарска зверства, и сваки зна, од њих, да је код нас све ровито.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Мало-помало преста чуђење, па се и ја почех осећати поносан што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом крас

Оно, додуше, некад сам држао да сам целу ову ствар ја сам однекуд измислио, али мало-помало, ослободих се те страшне заблуде, и сад тврдо верујем да је све ово што ћу сад причати било и морало бити негде и

Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: — Ја знам, молим

Учинио сам с многима познанство. Неки красни луди. Мирни, тихи, кротки, као голубови. Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају. Једним словом: срећни луди.

Ту је гурање, псовање, — у том помало личе на нас Србе, па ми би мило — отимање ко ће пре доћи до врата: Неки се чак и погушају.

„Умало ја не потамнех славу њиховог Леара”, — помислим и окренем се задовољно на другу страну, а би ми помало криво што се цео сан није завршио.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! — Бог ти помог'о, ти жив и здрав! — Јесте се уморили радећи? — Помало, вала, трчкарамо. Дијете, јесте метули јастуке на клупу?

Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати. Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.

Подручни персонал одмах опази промену на своме начелнику и тајна постаде јавна. Мало помало дознаде за све то и Зорка.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Да поставимо сваку ствар на своје место. Илић петља и не може да састави крај с крајем, а теби се, газда-Јевреме, помало и прелива; њему плаћање најахује на плаћање, теби примање најахује на примање. ЈЕВРЕМ (буни се): Није баш тако...

(Отвара широм врата.) Извол'те браћо! ГРАЂАНИ (улази гомила разноликих типова, који су помало и ћорнути. Пре уласка се гурају на вратима или застајући нуде један другога да уђе. Међу њима је и Срета.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Тај дан је био свечан дан за Срету. Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану. Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.

Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући. Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу. Него га се и боје, па му баш ништа не могу. — Аха! боје га се!

А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа. Волела је да се млати са кучићима поваздан.

Допало му се, па остао. Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил. А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га

Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. А газда је и био доцније.

Ето тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и

Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке

Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради. Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ИИ Све се изопачило, Небо се наоблачило. Изјутра се до коже свлачило, А у подне се замрачило. Још су помало топли зидови кућа, Али дрво већ слути кишу и осећа се одлично. Далеко, у сунцу, брдо као да кључа.

НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ Ноћ после кише. Помало ветра. Улични сат одавно стао: Дани су се од њега некуд измакли! Ноћ је звер дуга три километра, С очима у води, с

У ЛЕТО И У ЗИМУ У лето, кад се попласте откоси, У ваздуху завлада свесвеједност и бесциљност. Лето је помало неодговорно, док јака зима доноси Мраз, а с њим усмереност и озбиљност.

Ја, ситна честица непојамног тока, Негде између Кнососа и Космоса, У поподневној тишини отока, И мислим — зурећи помало искоса — Док ме плаво небо гледа испод ока: Тај свет је сплет чудесних односа, Чак и реч тугује када је без срока...

” „Још ћу ухватити неку прехладу: Већ ми побољева помало глава! Боже, видиш ли ову неправду, Ово гажење основних људских права? Флагрантно гажење!

), довијао се. У јесен 1954. сретох, на улици, Оскара Давича, кога сам и одраније помало знао. Упита ме, јесам ли почео писати песме. (При првом сусрету, на исто питање сам му одговорио одречно).

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ рече Стане, тобож ијетко. Дијете рашири руке, па се приви уза њу, да је тим увјери о противном. Весеље мало-помало стаде се помаљати у кући. „Богу јакоме да је за милост!

Она одмаче луч, откри му груди и дохвативши га за руку, стаде га дозивати. Јанко се мало-помало прибра и уприје зенице пут ње.

Вијенац бујне вране косе, просу јој се низ плећи, по раменима, на груди. Сјајни бичеви бјеху, уздуж и на размак, помало улупљени од уплитања. Она провуче прсте неколико пута кроза њих, па их стаде чешљати.

„Боље је јутрос!“ рече медик одлучно. „Ако свакога јутра осване помало бољи, као јутрос, брзо ћемо га извидати!“ Сад завргоше живи разговор.

Сунце се бјеше помолило иза ријечких брда, те зраци његови отискиваху мало-помало дебели хлад манастирскијех зидина. Полак гумна бјеше свијетло, а полак хладом покривено.

нема ни једног облака на небу... Истина ђуволи помало вјетра с Ловћена, ама не смета, само нек не буде облачно, јер штоно кажу сачувај Боже облачна Ђурђева дне... Те!

Јели су и разговарали се. Два пријатеља засебно, а укућани са слугом. Онај се бјеше већ ослободио, те поче помало и шалу заводити, јер бјеше шаљиве ћуди.

Сви их слушаху пажљиво, као да их разумјеваху. Они су најприје истиха разговарали, али мало-помало говор поста живљи. Адолф је често хватао Јанка за руке, час га гледао молећијем погледом, час опет дизао глас и рукама

Сваку ћу ти чути. Ти рече да ти је невоља. Да чујем, жено, каква?“ Откад он започе те ријечи, она се помало прибра, пак најзад, уздахнувши још једном, одговори: „Како ми није невоља!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

сабљу под треду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава; пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или из камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или из

ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава; пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или из камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или из камена испадне, онда ће се и

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако мало по мало док се све изамеље, и ћосо све брашно закува, па онда умијеси једну велику погачу, па

” А мати рече: „Не ће њему бити ништа, него како га врућина обузме, а ти узми хладне воде па га помало поливај док свлак не изгори.

Него знаш шта ћемо радити? Да напунимо џепове пепела, па путем за собом помало да просипамо, кад у мене нестане, онда ти, па ћемо после из планине по пепелу моћи доћи кући.

Идући тако задуго деца су просипала за собом помало пепела. Кад их отац доведе усред шуме, рече им: „Седите овде мало, сад ће тата доћи.

па кад ујутру рано устану, не нашавши пепела накупе мекиња у џепове, па кад их отац опет поведе у планину, они стану помало просипати мекиње.

Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако мало помало док се све изамеље, и ћосо све брашно закува, па онда умијеси једну велику погачу, па

Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако мало помало док се све изамеље, и ћосо све брашно закува, па онда умијеси једну велику погачу, па разгрну ватру те је запрећу да

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Вама који хоћете вечерати, да се постави само један хлеб, и то мали. Ако има и помало каквог воћа, по жељи игумановој и то треба са благодарношћу примити. А пиће уобичајеном чашом по закону да се пода.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

активиста СТАВРА, средовечан, повучен, стално чита новине ПРОСЈАК, невероватно стар СКИТНИЦА, преко шездесет година, помало изгубљен ЈАГОДА, девојка из унутрашњости, око двадесет седам година; одевена, по свом схватању, модерно; могла би да

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Почињем мало-помало одисати; избављајући се младости како многоволнујемога и свирепога мора. Сад ми долази на памет божествени совет

Њихово младо срце к чловеко|љубију и к добрим наравом мало-помало да окрећу; њи[х]ов ум и разум, како почну мислити и расуждавати, да просвештавају, од сујеверија и којекакви [х] луди

Овога, дакле, старца Диму, сваки дан | слушајући, мало помало превикле су ми уши к грчком читању. Моје од детињства природно љубопитство к свему оному што не знам почело ме је као

А после, кад су се калуђери почели множити и архијерејска достојинства примати, мало-помало увео се обичај да епископ мора бити монах, против јавне науке апостолске, по којеј науци и по правој правици и суду

будући, за њи[х]ову велику науку и добродетељ, и други многи неожењени избирати су били на архијерејства и тако мало помало сва ова достојинства преузели су калуђери.

Ево, дакле, моја децо, што чини мало помало обичај.| Ови, дакле, самци, у прво време толико сиромаси, кад су постали силни и богати, не имајући никаква посла,

Дам се мало помало у мисли; једна идеја и мисал почне разбуђивати, подстрекавати и на памет доводити друге. Колико сам обладан био мојом

Испочетка сам мислио да они све то из зависти раде; не будући свети, не би ради ни да се ко други посвети. Но, мало-помало, чрез дуго време лепо ти ме учинише, те изгуби[х] вољу к светињичењу.

Зато нејма ти никакова другога средствија разве наука и књиге. Учени људи ваља да на простом језику пишу и тако мало-помало обикнуће се сав народ мислити и расуждавати сврх сваке ствари.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Додуше њихове потребе не бијаху превелике. Нека је свагда пуре изобила, свечаником помало и помало комињака да се залије сухи залогај; нека је мркадине да се тијело покрије, па доста.

Додуше њихове потребе не бијаху превелике. Нека је свагда пуре изобила, свечаником помало и помало комињака да се залије сухи залогај; нека је мркадине да се тијело покрије, па доста.

Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па мало-помало, утоли сасвим, онда се поврати склад и у цркви. Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки

Сахранише несрећног ђакона, пак се, мало-помало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „жата“.

А најсмјешније би кад му казаше да се Шкоранца потенчио! Смијући се његову претјерану страху, сваки се помало ослободи свога страха.

— рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима. Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен помало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за пас му тиснули ватраљ.

— Удрите кад вељу, а за мном ко оће! — виче Срдар. Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало-помало ослободи и заплива. Вода га је носила попријеко. Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.

И тако, мало-помало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити. А и одзив на циркулар бјеше врло

И манастирци се, мало-помало, навикоше на настраности новога гвардијана, али његова немарност према уобичајеном реду и према опћим пословима као да

— Зашта одма не затворите? Одите наприд, ако оћете, и сидите! Али, мало-помало, поста љубазнији и тако се загрија у говору да су се они чудили.

поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало-помало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки.

Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија да га ни за тренутак не могу оставити, па онда молим Јелицу да мало-помало... — Цакле, мислиш да раскрстиш с малом? — прекиде га Срдар одбијајући густе димове. Бакоња потврди главом.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

НА СЕПТЕМБАРСКОЈ ПЛАЖИ У ХЕРЦЕГ-НОВОМ 1991. ГОДИНЕ Не знам да ли да стојим? Не знам да ли да бежим? (Ја се помало бојим На овом песку где лежим.) Да ли да кренем Богу? Или окренем врагу? Да макнем некуд ногу Ил стојим у свом трагу?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Листић на коловозу. Лука Дошљак...“ „Аћиме, веруј само себи, и то кад си сам. Синови треба да те се плаше и помало да те мрзе док не остариш. Једино они и мајка могу да донесу несрећу човеку. А унуке воли“, сети се очеве опомене.

— Питај попа — тише рече Аћим, помало се и гадећи болесног, јектичавог изгледа капетана, на чијим је шиљатим раменима и смешно и јадно Висио плави мундир.

Надничари долазе и ћутке вуку умор у велику кухињу, а Симки се с лица не брише осмех, помало суров. Откако јој га је јутрос дан урезао на нешто омршавелом дугуљастом лицу с косим, густим обрвама изнад крупних и

“ па одмах зажалио што себи није такву нашао и што Ђорђе нема његову снагу, и помало га се гадио, јер је знао да и оно мало што има растура по сењаку и таванима са својом стрином, бабом, може му мајка

прозор побаца њене сукње и ланену кошуљу и истера је голу напоље, и кроз прозор гледа како се хитро облачи, мрзећи га помало. Још у младости је смислио ту жену коју, сит, голу и ситу, тера од себе да би осетила стид.

Пешкири капљу као да плачу. Он, отупео, без страха и узбуђења, стоји и ћути. Само се помало стиди због Ђорђа што га види како клечи. Кад је квасио пешкире, пио је ракију и опет му се пије.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Мајка занеме. Затим објасни да и она помало резбари. Неће пасти селу на терет. Дечак ће доносити дрва из планине, а с временом и он ће научити да резбари.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Отуда око подне, кад полази од угла Француске, Госпо– дар Јован је увек помало увређен: у улици која носи његово име нема ви дрвета, ни травке.

Терџуман неколико пута, узастопце, прочитава натпис на табли, ослушкује му звук, већ помало непознат, смисао му измиче, смисао се губи, као и при сваком понављању.

године. Васа је измакао замци, Марко није; убили су га, из ненада, док је био без оружја. И сам помало змај, без страха, од свих људи на свету Марко је Васи био најближи.

УЛИЦА ДОБРАЧИНА Ко је, уопште, тај Добрача? Више није сигуран да би умео да одговори на то питање. Помало расејан, Добрача који је у историји остао забележен као војвода у другом српском устанку, застаје испред самопослуге

Слушали су га, без даха, док су вечери и године пролазиле. Улазио је међу њих као глас, једнолик и помало разваљен од патње али довољно осветљен да им, док траје, смирује страх и мржњу.

Ове које је сада певао Вуку биле су, у ствари, већ старе. Последње две године гуслар их је, мало-помало, дорађивао, али нових стихова није било.

да је била трагична, Рига од Фере је у Београду добио, на падини према Дунаву, стрму улицу, увек влажну од сенке и од помало омекле прошлости.

Додирнули су га дахови свих простора и слушао је како се мрве, из њега, оне унутарње тежине а он, помало, нестаје, и већ је само прах воде и ветра, у трајном измицању. У њега је улазио мир.

(Или је тај поглед ухватио њу.) Два ока су зурила у Љубицу, жута и помало разрогачена. Та два ока нису била нимало смерна и нимало љубазна: то су била два зла, вучја ока.

Заузимало је то гробље простор садашњег Студентског трга, а он га је посматрао, из постеље, и помало се чудио брзини којом му се смандрљао живот.

То је она трећа тачка која му, помало, прави збрку. Кад год излази из Студентског парка, Доситеј је у недоумици: ако xоће да следи, у својој шетњи, линије

крушка се сасвим искривила: ако га је у почетку охрабрен његовим лицем, Румун сматрао добрим, сад га је сматрао и помало лудим, а свакојако је био пресрећан.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Види човјек своје заточење, помало се прве славе сјећа и полети небу како муња; ал' га смртни ланац заустеже докле рочно одстоји сужанство.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Кад се тај гнев у њему помало стиша, рече он свом ризничару: „Дај ми прстен, а круну врати у ризницу!“ Кад Еразистратос оде, обрати се Хијерон

„А, тако?“ „Како се то догодило, дознао сам већ помало од мојих Сарацена у Салерну, но потпунију слику развитка арабљанске учености и науке добио сам тек кад дођох овамо.

“ „Могу, особито ако, господине царски саветниче, имате разумевања за архитектуру“. „О, ја врло волим, а помало и разумем, ту лепу уметност.

„Као онај лепи краљевић из бајке!“ Кивије, са којим сам се већ помало спријатељио, није се наљутио на ову моју упадицу, већ је, напротив, почео да се смеје, толико слатко, да му је

Нисам, пре свега, математичар“. „Како то?“ „Ево како. Тек што научих читати, писати и помало рачунати, морадох на занат да зарађујем насушни хлеб. Као шегрт дођох овамо. Сва своја знања стекао сам као аутодидакт.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

На патосу преко пута мене, жмури командант, натмурен, строг, страшан, а поред њега уврнута мала лампа чкиљи и помало осветљава његово црно лице и ретке, мачорске бркове.

Кукавицо! Кукавицо! Кукавицо!“ И не знам ни сам шта ме смирује, долазим помало к себи, присећам се... Господе! Боже! Боже Господе! Био је здрав, страшан, моћан, богат.

А ви сте рекли скоро сви... — То ми се не допада, брутално је. Себе изузимати, то је помало... — Требаће дуго да ме упознате, а кад бисте то хтели, госпођо, и после тога највеће чудо било би за вас ова смелост

тога, измакло да приметим: како млади људи облећу око њеног оца и како се он све више од мене либи као да му се чиним помало припрост за његов нови положај, а најпосле сам осетио и то, како своју вереницу почињем волети некако друкче, не као

Ослобођен тако, ја тек тада осетих и сву сласт оне слободе да помало будем неки паша оног харема женских душа о коме говори Арцибашев.

И тако, од јутра до мрака, сваког боговетног дана, јурио сам за свима, гонио све и свуда, отимао од сваке помало, давао свакој помало.

од јутра до мрака, сваког боговетног дана, јурио сам за свима, гонио све и свуда, отимао од сваке помало, давао свакој помало.

Посматрала га је пажљиво, помало заводнички. Тада је његовим лицем прелетело једно гордо осећање висине и смелости. Са овим изразом он је погледао, и

Пробудила се тога јутра, још пре сванућа, жена Јаћимова, дрмусала га најпре помало и опрезно, па све јаче и чешће, и кад се Јаћим расанио, она му се умиљато обратила: „Јаћиме, болан,“ говорила му је

зачуше се и звуци соколскога марша, па се иза ове музике појави вођство свих сокола, те Јаћим опет осети како га помало, али врло помало, патриотски жмарци почеше подилазити.

звуци соколскога марша, па се иза ове музике појави вођство свих сокола, те Јаћим опет осети како га помало, али врло помало, патриотски жмарци почеше подилазити.

И ево, браћо, могу свима вама да кажем. Сви су се они помало ратнога стањца ужелели. Нема, вели, нигде онако окруњено, и док на меницу и на порезу не заборавиш и ситне бриге не

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

То гонетам тек онако, од дуга времена, толико да нечим упослим мисао. Јутрос ми је већ готово сасвим добро. Помало опет улазим у збивања. Укључујем се у ток времена. Презаво запосједам стварност.

обитељи, а ево ни дан-данас не знам што те двије ријечи право значе: оне и сад за мене имају неку тајанствену, помало митску вриједност.

Не мрзим га. Можда га чак помало и волим. Волим га оним незаинтересованим и непомућеним осјећајем којим волимо у суштини индиферентне ствари.

Умро је од неке чудне болести. Мало-помало губио је власт над кретањима тијела и покретима душе. Лежао је непомичан. Његови су се удови каткад покретали без

Присуство нијемих дубина подсвијести, у којима се биће спаја са праисконским, помало исплива на површину, и у нама буди неку језу антидилувијалне пустоши. То је можда једна од најболнијих страна брака.

Упознавао сам мало-помало његове навике, његове склоности, његове нетрпељивости, сазнавао потанкости о његовом животу.

Да нешто падне, да се нешто стропошта! Готово ме подилази напаст те бих прстом мало-помало гурао послужавник с карафом воде и с чашом, или бар књигу, по стакленој плочи мог ноћног ормарића.

Пјесник је увијек помало у злој вјери, а његова је наивност увијек помало условна. То је наивност свјесна себе. И увијек бар трунчицу лукава.

Пјесник је увијек помало у злој вјери, а његова је наивност увијек помало условна. То је наивност свјесна себе. И увијек бар трунчицу лукава.

на примјер, стари Кант нема извјесну своју специфичну драж са својим утањеним, жичаним гласом, сличним оном оглоданом, помало рационалистичком гласу престарјелих клавира.

Њихов анимални витализам није за наше зубе, њихов оптимизам за нас је понешто јефтин, њихово херојство за нас је помало карикатура.

толиког страховања, догодило се да ме, онако исцрпена од дугих узбуђења и од пробдевене ноћи, током представе мало-помало сасвим преузео умор: искористивши напету пажњу с којом сам пратио збивања на позорници, на издају ме заскочио с леђа —

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.

— Шта, зар си почео? — викну ћато. — Велиш то истину? — запита и кмет. — Тхе, помало... Јутрос малко почесмо. Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите?

Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... »Та неће ме, ваљад’, стићи ... нећу погинути?

Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. — Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. — А ја... сеткаримо помало, ет’ ... — Продајте нам два пурењака.

— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. — А ја... сеткаримо помало, ет’ ... — Продајте нам два пурењака. — Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па

— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. — Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако мало по мало док се све изамеље, и ћосо све брашно закува; па онда умијеси једну велику погачу, па

Не учиниш ли то, ниси мој син; нећу ти дати од имања ни копчу. Овај му син беше помало глупав, па га је и татко поради тога мрзео и гледао да га шћердоше.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Живот у свету ружан је сан Мада се живи у знаку дýге, Уз месец бледи, сунчани дан, С помало смеха, и са много туге. Ја видим правду и свачији тренутак позни. Видим и натпис: Немачка и Виљем Грозни.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Они су у почетку били нејасни и неразговетни и нестајали би када бих покушао да се на њих концентришем, али мало-помало сам успео да их усталим; постајали су јаснији и одређенији и коначно су попримали изглед ствари онаквих какве јесy.

У почетку се мало уплашила али мало-помало, очи су јој се закрвавиле, жаба се надула, и удвостручила своју величину и прождрљиво загризла удицу.

Усуђујем се да ову теорију објасним са свога становишта - у телу се вероватно, мало-помало нагомилава одређена количина неког отрова и ја тонем у готово летаргично стање, које траје тачно пола сата.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

- А да ли сте ви били тамо? - упитао ме је Хатчинсон помало забринут. Кад сам му рекао да нисам, изгледало је да се снуждио.

Ћипико, Иво - Приповетке

Тај облак, разом брдина, помало се дизао и претио што скоријом кишом. У ноћи духну мртво југо. Омећавило је, и у освитку није смрзло.

За њом изиђе и Марко. Свет се смијао том неретком случају. Даска је истегнута. Пароброд помало натрашке измиче. —Пустите ме, ако бога знате! — зајауче Цвета. Дајем вам све што имам!

да отправља ситне послове, да се прехрани, јер је поочим није већ хтјео ни на очи, а она га се почела и плашити и помало отуђивати се од њега. Послије, сретним случајем, намјерила се на садашњега господара.

На махове чежња би била јака, па би јаче избила и извргла се у неутјешиву тугу, а тек би се помало утишавала у бризи за свагдашњим пословима и у навикама живота.

С Лазом се нашла, иза подужега ходања, у Спасојевој крчми. Путем узбуђење помало се стишава, али, кад је крочила преко прага, оно се нагло повратило, а када спази Спасоја иза банка испод свијеће, са

Гледају у свијет што поред врата пролази, и пију помало. — Гледај, Лазо, псето вуче колица! — рече наједном она, диже се и пожури к вратима.

Пође да га смири. Марко поврати се к прозорчићу. У ниску собицу споља навире чисти, стежи ваздух и помало осваја је љетњим, сивим, свијетлим свићањем и носи собом са шкоља и с мора шапатљиве, бистре гласове летње зоре.

Смјестише се једно до другога. Дангуба убрзо закуња; она га гледа и помало пијуцка из тиквице. Куњајући, осјећа њен поглед над собом, и неколико пута опази њену руку да се лагано вуче око

И онако почео је јуче дувати вјетар и помало облачи се. Иде напријед, а за сваких неколико корачаја као обезумљен у нешто се загледа.

Погледа уоколо, па се жељно заложи хлебом и помало одли и вина из сваке од пореданих скленица. Код служења свете мисе осети топлоту по целоме животу: вино га беше

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ја сам те дао њима, и ти одсад њима припадаш“. Тада девојке певају ову тужну, помало и језовиту песму: Не дај ме, мале, не дај ме! Паде ми магла на главу. – Не бој се, ћерко, не бој се!

дешавало нешто слично као једном нашем уваженом филологу који је, чим се у приповеци Станковићевој суочио с обликом помало већ заборављеног старосрпског црквеног челобитија, прогласио то за исламски утицај.

Ти облици настали спајањем два типа културе нису довољно проучени, а изгледа помало парадоксално да њихов значај данас боље сагледавамо, после дубоких промена које је донела наша књижевна авангарда из

Он се код нас помало необично појавио, и под необичним именом. Свима нама је познато његово име, само што се углавном не зна шта оно

Па и три које су прешле у народну лирику изискују тумачење. Свако пророчанство је већ по својој природи помало тамно, а Откривење је изразито пророчка књига о потоњој судбини света и Христове цркве, у очекивању његовога другог

Не види се како посредује. Мислимо на „Сунчане песме“, које изгледају као чисте дескрипције, помало хладне зато што нису субјективне.

Са чисто књижевног становишта разлози су јасни: лик који је постао двојник мора имати помало двосмислену биографију, па и оца Чарнојевићевог налазимо у манастирима фрушкогорским и у Влашкој.

која иначе екстатично описује, песнику постају одбојна, док осванули дани гледају у њега, а не он у њих: као да му помало прете. И управо у том тренутку он налази прибежиште у дубини историјског времена, код старих Словена: О!

плаветнила понављала у дубини морског плаветнила, а овде морнар у часу погибије – попут неког митолошког бића, помало налик на оличење грома – разбија небо, одвлачи комад плаветнила и затим се цео свод сручује у море.

је очигледно помоћу тропа еротској страни ела додао присенак космичкога, што је у нашој поезији двадесетих година било помало и помодно: „Њена дојка отисак васељене има.

Оно нас помало подсећа на кибернетичку теорију, која појаве не узима као дате, него као стања која се збивају с извесним степеном

Ако о њима будем могао да напишем синтетички рад налик на историју, биће то помало изнад мојих стварних моћи, па на крају и знања.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Приповедач гледа унутра, интроспекцијски, а креће се уназад дуж свога памћења, и кроз помало замагљену копрену успомена, што Станковићевом тексту и даје ону толико пута већ истицану поетску каквоћу.

Човека данас може помало и да изненади колико су ондашњи српски критичари били сагласни у замеркама упућиваним нашем писцу.

Као што ми, истина, видимо своје лице у огледалу, али га видимо као да је одвојено од нас, помало чак и као туђе, при чему промена места леве и десне стране чини покрете наше руке, при дотицању лица, малчице

При томе се не види да га ико прати, што је помало чудно кад је у питању гост који је први пут дошао у кућу. Али не види се и да га ико посматра, а свеједно налазимо

Софка, одмах по уласку, јако осећа величину црквенога простора. И види се да је помало збуњује. Али човека не само да збуњује, него га плаши простор ако је уређен према два међусобно искључива начела, и

приказан све у кратким а оштрим потезима, више са прикривеном јеткошћу него са подсмехом, и више је типизирани, помало карикирани представник нових богаташа, него што је лик са индивидуалним људским својствима.

да би пред другима умањила своју несрећу (због недостојне удаје) и паказала се јаком, она је с „новим татом” помало намештено присна и помало усиљено срдачна, па на махове, као заборавивши се, пушта на вољу чулној навали из свога

умањила своју несрећу (због недостојне удаје) и паказала се јаком, она је с „новим татом” помало намештено присна и помало усиљено срдачна, па на махове, као заборавивши се, пушта на вољу чулној навали из свога раскошног тела, што Марка

Ето зато се на путу од дућана до куће у Младеновом опажању појављује исти онај помало сабласни пејзаж, са симболичким наговештајима умирања и смрти (све је „црно, „мртво” и „пусто”), који и Софка у Х

172 У помало афективно стилизованом исказу да „никада, никада неће бити тога, неће се родити тај” коме би она поклонила своју љубав

Рекло би се, лудачка забрана једног помало настраног човека. Али није сасвим тако: лик само грубо изриче оно што латентно постоји у његовој варошкој култури.

У краткој приповеци Риста бојаџија, рецимо, Риста је виђен помало као тајанствен, помало као настран човек: с једне стране је миран, редовно у ново, уредно и чисто одело обучен, али

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

С гране нека виси шикосана шара, А између шáрâ и помало дара; Сад пустимо мајку нек’ врата отвара, Дочекајмо децу с певањем тропара. Па се загледајмо у очице њине...

Петровић, Растко - АФРИКА

корачаја даље пронашли смо Суданце, муслимане, како играју неко коло; један за другим, трупкајући уморно, и већ помало у екстази. Излазе појединачно из круга, и играју, сами за себе, пред већ поцрнелим бубњима.

Изгледала је уистину чудно, са тамним косама, очима и уснама, посред овог неприродног белила. Изгледала је чак помало и смешно јер је подсећала на циркуске пантомиме, затим на шаљиве филмове о џунгли.

ја не мешам животну вредност једнога и другога догађаја; у Албанији ја сам се смрзавао, у Африци ја сам се будио са помало нажуљеним вратом.

Они се задувавају; дрво клизи са њихових темена, и њихов напор у први мах изгледа огроман. Помало осећам грижу савести што тежим на теменима тих бедника, иако ми кажу да се сâм не смем замарати ако не желим тропску

Питао сам своје пагајере: зар не умеју певати. Они се насмејаше Младић који нам се од малочас придружио и који помало зна француски, рече да би пагајери певали, али да не знају, и да не могу да се сложе о чему ће.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

и Лешјанину може доћи потпора од Алексинца и Делиграда, највише 12—15 хиљада, пошто у обадва места мора остати помало посаде, и од Крајине 2—3.000 људи.

На први поглед цела борба чини утисак некога неизмерног хаоса, где се само пуца и громи, халаче и убија. Но мало помало почињеш се разазнавати, и што дуже гледаш, све јасније увиђаш да у ономе метежу има некога реда и правилности.

Ја почех мало помало да разазнајем наше и турске положаје и замало па сам лепо видео целу нашу и турску бојну линију. Стрељачки ланци

ланац, уведоше у борбу одморне трупе и њин се ланац одмах крете полако напред, и просипљући јаку ватру, све је помало напредовао.

мени се чини да не стоји зло. — Али не стоји ни добро, је л' те? — Управо овако стоји: Турци се помало помичу напред али наши не одступају; између бојних линија све је мање растојање, али наши не узмичу.

живовао у своме черкеском аулу (селу), уживао је у дивљој горштачкој поезији, у лову и оружју, занимао се занатом и помало земљорадњом.

Само су гомиле укрштених пушака, озбиљност гаравих топова и неколико чета стајаће војске давали логору још помало војнички изглед.

— А ко гине у паметну, господине? Ко гођ гине, гине помало улудо. Мудријаши сједе код куће крај пепелишта. Ама по ђе-што мудрија је наша лудост но сва њина памет.

Шта да радимо? У овом другом наступању ми управо нисмо имали команданта. Мене су људи помало слушали, па и то не као војника, но као некаквог »господина човека« о коме управо нису знали шта је.

да узмемо то тешко бреме на се, а не да нас влада неким својим доскочицама и намештеним извештајима постепено, све помало и неосетно, увлачи у догађаје, док се једном не нађемо зачуђени пред ситуацијом, где, хтели не хтели, морамо ратовати.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Шумадинац? — Јесте, господин потпоручник. — А ти свираш, свираш. Он стидљиво обори главу. — Па... помало... тако. — А зар се не плашиш да те чују Бугари? — Свирају и они. — И тучете се. — Па јес’, рат је — и насмеја се.

У његовом тону било је помало и злурадости, вероватно што и он није могао да добије дозволу за Француску. Море ми је изгледало подмукло, па чак и

Посао је посао. — Добро, де, даћемо јој нешто... Правиш сад питање, као да ти је ово први пут — одговори ми помало љутито. Бојао сам се да ће она наићи и било би неугодно да опази како се ми препиремо. Зато сам оћутао...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

И тако, поезија предбранковске епохе била је само наизглед неочекивано, али у суштини врло логично изразито европска, помало безлична и наглашено козмополитска, а по артистичким идејама никада са мање националних и прилагодљивије безбојних

Они умиру: треба их, нашто крити, помало дизати из мртвих; он је данас можда живљи но пре сто година: одиста бесмртан. Битно је да саопштим следеће.

у нас у хајдуке иду понајвише најзнатнији људи и да међу њима има добријех и поштенијех људи, који тек у друштву мало помало стану зло чинити; да су хајдуци у почетку буне на дахије (1804. г.) били народу од велике помоћи и користи итд.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Тако он, кажу, ради сваке јесени. Сједи се око котла, помало пије и прича да котлар не задријема. Одмах до пинте сједи Симеун Ђак.

Ту сам 'нако кесеџијски ручô и покупио нешто намета. И данас се од тог, међу нами буди речено, помало беслеишем и дуваним. — „Мајданци, на скуп!“ Скупише се.

Огрнули некакве старе, лисичином постављене ћуркове, испријечили подугачке чибуке, па иду и помало посрћу, а ђаче пред њима носи дебелу, воштану свијећу.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

” КАПЕТАН: Свирајте ми, тамбураши, један, два! Је л' тако, господин-Жико? ЖИКА: Па личи помало. КАПЕТАН (Боки): Срам те било, и ти си ми револуционар! Дванаест марама за нос, пешкири, гаће.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

То је одговарало извесној емоционалној уздржаности, па и горкој иронији и скепси које налазимо у Ракићевим песмама. Помало подигнут, свечан тон његовог стиха и строфе изванредно је усаглашен с историјским темама - везаним за Косово - у

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ко почне на дан Свете Луције (13. децембра) да прави сточић од б. дрвета, и радећи свакога дана помало доврши га на Бадње вече, може те вечери у цркви, стојећи на њему, познати све вештице (ЗНЖОЈС, 10, 55; Шневајс, 8).

На дан Свете Луције девојке одаберу по једну ј., па је сваки дан помало гризу до Бадњега дана, и оно што остане, баце у цркви међу момке, па на кога падне, тај ће јој бити муж (ЗНЖОЈС, 1,

На Тодорову суботу (коњски празник!) даје се коњима помало истуцаног т. да не болују од текневеза (СЕЗ, 19, 37). Т. се кади и приликом магичног »отварања« болесника (иб.

који су на некој њиви орали зауставила је својим басмама 49, а један није могла, јер је у роговима волова било уврћено помало тисовине (и због тога »такав плуг не би могли зауставити ни сви сихирбази што их има на свету« ГЗМ, 10, 1898, 515).

у свакој кући: кад падне мрак, домаћица изнесе у двориште три скувана клипа »мечки за вечеру«, загризе сваки помало и остави (на родно дрво или кров неке зграде) да преноћи, а сутра их унесе у кућу говорећи: »Ево, мечка је долазила и

у Буџаку, на Бадње вече, »излазе у воћњаке и врте рупе у воћкама које прошле године нису дале род, и у њих стављају помало тамјана, с уверењем да ће од тада боље рађати« (ГЕМ, 37, 1974, 217).

27, 1974, 409, у Јадру и другде); »за вечеру домаћин први захвати мало пасуља, па обнесе кашику око суда, просипајући помало по софри, а затим сви укућани истом кашиком ,кусну̒ пасуљ по једанпут« (ибид.

, околина Јајца); остатак пасуља са ове вечере (и бели лук) »остављају до Крстовдана, кад сви укућани окусе помало« (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 204, Ресава).

Затим домаћин и најстарији гост три пута окрену к. слева надесно (уз молитву), па га преломе и на обе половине наспу помало вина.

Ћипико, Иво - Пауци

Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима док сам имао на што ... и помало изгура га из дућана на кишу. — Не пуштај га у дућан! — вели момку.

Кад се отац не би био задужио, чињаше му се да се не би ни са ким у селу мијењао. Помало би радио, и штедио, и стицао. Што му се мари за друго! Доста је да крај с крајем може да завеже.

Једући, друштво помало разговара, претргнуто, обично. : Дебели фра Јере гледа како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом и на

И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и помало увуче се у друштва и породице, а откад по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и

напоље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетмост, онако и његрва душа чемернија је, и као да се помало гаси у њему оно што толиком ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијек откада је за се сазнао...

е, будан... што? ... Цијеле ноћи већ није заспао. А раздријемавши се посвема од ружнога сна и премишљајући, мало помало мисли долазе му разабраније, јасније: — Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.

Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора. ...Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се

Тако се помало прилагоди домаћему животу. Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе. Истина, погдјекад, изнебуха синули

Ос јети смиловање, а да му није знао узрока. Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава. Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.

не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу. Часом застаде; занио се, тек што дише.

Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи. На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. — Јесте ли видили ча нас је снашло?

Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Не знам докле ће то трајати. Лауш се опоравио. Рана му је зарасла и мада још помало храмље, осећа се толико добро да понекад узјаше коња и тера га да каса укруг у доњем дворишту.

Гледао их је својим плавим очима питомо и кротко попут каквог детета, равно у очи, ни дрско ни плашљиво, помало радознало, и то је све.

Лауш га је поставио за заповедника само зато што му се Дадара чинио неотесаним и помало приглупим бојџијом. Стари није намеравао да себи прави непријатности уздижући до себе каквог виспреног, младог

Његово лице, међутим, није смркнуто, ни уплашено, ни забринуто. Оно је као и увек благо зачуђено, помало радознало. Занима га очигледно ова распра која се међу нама води.

Он је одлучио да потури своје помало отврдло уво под бескраје васељене. Очистио се за тај тренутак постом и молитвама, сузбио је у себи телесне жудње,

смо ђискали око благословене справе, нешто због радости што смо успели а нешто због жежене ватре првенца који смо помало неопрезно у одвећ великим гутљајима кушали. Тако је Доротеј за Митровдан пре подне пребринуо бригу.

Згурене прилике су промицале бедемом и сужених очију посматрале белу гору на истоку. Вера је била помало спласла. И они најнеумеренији хвалитељи беху умукли по овом мразу, јер је било сувише блештаво и видно.

Устао је са постеље, почео разговарати с болесницима и њиховим сродницима и тако, мало-помало, тор се почео пунити овцама. Затим је овце размењивао за краве, свиње, жито, маст, мед, кожу, сукно, восак.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

у дневном кретању неба од истока према западу, и тиме ствара дан и ноћ, али оно се при томе помера, из дана у дан, помало према истоку.

Но та казаљка заостаје помало према оној првој, јер се Сунце у току године креће према звездама и то у противном правцу дневнога кретања.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Чинило му се, тај земљотрес, та немирна деца, то је велика његова победа онде где је можда и он сам помало сумњао да може победити.

Мало-помало, од шала би истина крупна: Нола поста редак човек, истакоше се јасно ванредне црте карактера: истинољубивост, правост,

За Балкан, господин Тоша је био помало фини и помало смешан господин. Али је брзо придобијао људе благошћу и „контеношћу”.

За Балкан, господин Тоша је био помало фини и помало смешан господин. Али је брзо придобијао људе благошћу и „контеношћу”.

Мало помало, о сенки је чуо Петар, па Швабица, па Мађарица, па и Љуба. Али је ту домаћа сплетка око „интимног” догађаја једне богат

Функције гос-Тошине везивале се у основи за једну малу политичку страст његову, за србовање честито и одлучно, и помало парадно. Једаред је гос-Тоша седео осам дана у затвору због неке приредбе о Св. Сави. Тиме се поносио.

Јулица се као и мења помало, сад на своју, сад на госпа Нолину; али госпа Нола, да би за длаку. Ни о погребу мужевљеву, ни после погреба није

Млади жупник је био омиљена личност међу православнима. Врло образован, широкогруд, весео, помало и даровит човек. Писао је песме, заносио се генијем старих Римљана, историју и књижевност старог Рима знао је сјајно,

за госпа Нолу домаћа хаљина, некако по моди и на женску; а госпа Нола, још у послушности болесника, ћути, облачи се, и помало јој чак и мило што сви кажу да јој такав крај добро стоји.

Нигде те нема у свету! — А знаш ли, Јулице, међу нама буди речено, кажу да госпа Пава помало пијуцка. Не чудим се, и нећу јој ни замерити, док су јој рачуни у реду, и док држи меру у пићу... Помози Боже!

Отидни на гроб Тодору Лазарићу; а на мој, како хоћеш. Право да ти кажем, и ја се овде осећам помало туђа, вуче ме мој крај и обичаји, и можда ћу умрети далеко одавде...

Тамо где се закрштавају два крака, чита се још помало видљиво почетак и крај натписа... „Павле Чајновић рентијер... спаљен по жели... крст му иструнуо...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Дим, господине! — одговара Милан поуздано. — Дим, добро... рецимо, видећеш дим, — наставља професор помало збуњен. — Видећеш, рецимо, дим кад се лађа дими, али шта ћеш да видиш ако се лађа не дими?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Објашњено им је да се пексимит не гризе као хлеб, већ га треба у чају или води поквасити, или га преломити, па помало грицкати.

Разговарају војници да ли је боље да то парче грицкају, или у неколико залогаја да прогутају. — Помало, а поваздан — вели један. — А-ја... док ми се не заглави у гуши, да осетим залогај, не вермам ти ја то грицкање.

Нешто необично, бескрајно, величанствено мирно, као притајено, помало подмукло, отегло се пред нашим очима. Навикнути на брда и урвине, намучени од крша и камена, гледали смо изненађени у

Пази! Перо има, тица није... Пушку носи, војник није... Плашљив јест, зец није... Шта је? Лука нарамкује помало, па ће рећи: — Ако то нису ови мајстори који нас спроводе, не знам онда шта би могло... — Тако је, побратиме.

Марински официри гледају нас љубопитљиво, а и помало су изненађени. Они не знају шта је то глад, нити могу замислити да живи створ може месец дана издржати само, и једино,

Објасних му некако да њему пушка не треба, јер он има аутомобил... — А шта је то? — Па то су ова кола — одговарам помало нервозним гласом. — А што? — опет ће он. Рекох му да буде миран и ћути, јер онај чика не може да тера кола.

у масама, да им се ни имена нису могла побележити, потом све ређе, и кад је грануло пролеће, њихова лица била су помало румена, а очи сјајне. Једнога дана преместили су нас на супротни крај острва. Овај су предео звали Мезонга.

Трамваји су застајали. Грци нас посматрали радознало, и помало чудећи се, као да не верују да смо ми она иста војска чији су изгладнели и подрпани делови дошли у Солун пре неколико

— љутну се Топлица. — Посилни! — викну Живадин. — Дај вино. Топлица га као теши, и помало подбада: — Е, није вајде, имаш укуса... Живадин попи наискап чашу.

А ако погине, не би желео да га чупавог сахрањују. Говорио је са таквом присебношћу, да је то звучало помало и језиво. — Извините што сте толико чекали — говорио је расположен, бришући се убрусом.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Мрле! Пишем седам немогућих речи над хартијом: и у свакој се цеди, заокругљује, по кап крви, а у свакој капи помало земље, труња од коре дрвене, и мржње. Зашто и мржње! Нисам ли исцепао на четири Свето писмо!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Он је хитар, лукав, домишљан, неустрашиво безбрижан и помало шерет као они познати и омиљени народни типови из народних приповедака.

Отуд је народ могао помало развити потпуну издају. Осим тога треба знати да је Вук Бранковић послије косовскога боја живио у непријатељству с

сабљу под греду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава, пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или камена

ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава, пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или камена испадне, онда ће се и он

Такви су, на пример, ови: Тешко свуда своме без својега! (Женидба Душанова) Помало је такијех јунака кâ што бјеше Страхинићу бане.

вас бих је могао стопити, ал' ћу стопит сву тазбину моју, немам с киме ладно пити вино; но сам љуби мојој поклонио“. Помало је такијех јунака кâ што бјеше Страхинићу бане.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

густа и прилично велика шума, на сат хода удаљен од подножја планине, био је одувијек, чак и за старије људе, помало страшно и тајанствено мјесто. Бабе су шапутале да је уклет и да никако није добро ноћу крај њега пролазити.

прављена по његовом плану, и зато је он, као и сваки прави стваралац, посматрао своју творевину с мирним поносом, а и помало незадовољно као да вели: — Па... добро је, али може и боље.

Његову пажњу нарочито је привлачио баш тај дјечаков чудни шешир окрпљен дебелим картоном. Личио је помало на Стричев, али откуда тај картон с натписом. Ко би то могао да буде? — А ту ли се кријеш, птичице!

увјерио да га за ону другу, откривену половину, није пограбио ни дрекавац нити какво друго чудовиште, он се мало-помало охрабри и лагано се извуче напоље. Забљесну га рана јутарња свјетлост и он зачуђено затрепта. — Пази га, свануло!

Спава гдје стигне, једе гдје га ручак затече, пере га и крпи свак помало, а сви његови путеви воде га у крчму. — Дедер ти сад њега нађи тамо гдје он стигне, гдје га ручак затекне и гдје се

— Дедер ти сад њега нађи тамо гдје он стигне, гдје га ручак затекне и гдје се помало крпи — вајкао се жандармеријски наредник Дане Накарада и од пуста јада одмах је скренуо у сеоску крчму.

Дјечаци се нису баш нарочито веселили учитељеву страдању. Што да се радујеш туђој невољи, па ма ко то био. Чак им је помало било и жао што, ето, одлази онај због кога су се одметнули у шуму, изграђивали логор и доживјели много узбудљивих и

Љуња обори поглед и лагано, сасвим лагано наслони главу на његову мишицу. — Ти си нешто друго. Ја сам се тебе помало бојала. Сјећаш ли се како си оно некада скочио кроз школски прозор? Нико се никад то није усудио.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ДУБОКЕ ВОДЕ Ка неке што су дубоке воде те им се дна не види; а друге што опет тесно и помало извиру, а не зна се откуд им је глава; и неким чује се хука испод земље с надањем се негде излазу, али врло се

А докле је кочиш трезан, дотле и колима лепо и право пути, ако ли за много се не може истрезнити, то кола помало ваља да се сатру кад о себи зобни коњи мах преузму.

Дође к њему веселим образом пророк Натан на разговор. Помало, помало док се увезоше у беседу, ништа му преко ни љуто не говори, ни га чим обличује да га не засрами.

Дође к њему веселим образом пророк Натан на разговор. Помало, помало док се увезоше у беседу, ништа му преко ни љуто не говори, ни га чим обличује да га не засрами.

И од онога дрвета ломећи гране, свима помало раздадоше на благословење однети сваки своме дому. ДВОР У ЕФЕСУ Апостол Тома будавши већ тамо у великој Индији, те

Не смеше се ничему додирнути, него исто сваки узеше помало праха сас патоса црковнога и со тим одоше натраг к своме цару и казаше му што им се било случило, што ли је говорено

И хоће војевати на нас. Могу нас и помало и из овога царства протерати, а ако ли их сад наказиш и у чему сакате их оставиш да нису собом вољни, у тому моћи ћемо

Е да се може кад доконати да цео буде? Моји мили, ето сваког учења помало вам износим напред, еда бисте се побољали и с доброг се поживили, него зато врло ми је мучно што вас сасма мало долази

Ако ли га помало и тихо залаже, то оно с вољом и мило прима те расте по мало и гоји се. Зато и ми вама овога учења навалом не наздрависм

не би се и остала младеж к отоме настаљала и учила, по првих занаџија давно би сва мајсторија пропала и укинула би се; помало и сва би земља запустила и сронила би се да се градови и домови изнова не попраљају ни се покрпљају.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. Паша већ унемирен. — Што си ћутиш, чорбаџи-З

Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир — иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као

чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш. Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — тол’ко! — и покаже два прста ширине.

ГЛАВА ТРЕЋА Она је помало и наставак главе друге. У њој је гаље испричан један моралан удар који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.

И мала Зона је још тада приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.

наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.

И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону. А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.

А Мани мило. Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.

Све што је дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, ша ће радити за себе и своју корист: