Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Погледа на прозор, већ свануће... »Их, шта ли ме то тишти? Мора да сам се убио негде синоћ.« Оно тишти једнако. Помаче ногу, опази нешто тврдо под собом. Придиже се те свуче чакшире, које беху још прилично мокре. Кад има шта видети.
Док ти истом узе боботати у кући престрављена Јулка. И мрков се поплаши, поче се трзати и помаче кола. Сава се већ заценио од смеха. Притрча колима те одреши мркова, па учини Николи: »шш!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И он осети како га вода гуши. Хтео би да се отме, али не може... И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... Он изгуби свест... 19.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче улево, а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи »о деснују«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пирну ветрић, од земље ме диже, Помаче ме, па све сунцу ближе, Кроз облак ме злаћани погони, Кроз злаћани и румени они, Боже мили, чуда големога!
Машише се неба и облака, А он оста као клада кака. Малко лежа, па с' онда помаче, Па још мало, па још мало јаче, Па с' протегли, па горе устаде, Па овако бумбарати стаде: „Благо мене, са мном
“ — „Ти са мноме?“ — „Ох, мој Боже!“ — пред њег' паде, У грлу јој реч застаде, Погледа га жалостиво, Помаче му срце живо: „Да, ти мораш, мол' се Богу, Кад се више ја не могу, А теби је пуно ближе, „Ајд'мо, ајд'мо!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пред очима, у глави, снази, као да беше нешто тамно, тешко и гломазно. Ни мишић му се не помаче, до само што осећаше како га по телу, ногама, леђима, око главе и по коси нешто сврби, голица и струже.
Тобоже, занета послом, Није чула. — Ето мучимо се, газда, као свака сиротиња — одговори му Јован и помаче се, те му начини места до себе. — Седи. Одмори се. Хоћеш дувана? — Па могу. Дај!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Лисица га опази, па се умртви. Ловац дође код гвожђа и турне лисицу ногом, но лисица се не помаче. Ловац потури пушку и струку те одапе гвожђа и поче наново запињати; а лукава лисица утече.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Чула се тамо ларма — проговори један. — А господин потпоручник беше овде и помаче циглу да види. Тек пуче, он паде... и само затрепта очима. Ете...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе његова жена са послужењем. На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ко си?“ викну сердар. Гука се помаче, па се исправи. Бјеше ћесарски солдат, у сивој, дугој кабаници. Солдат диже дрхћућу руку пак прстима таче слијепо око,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Никола младићки скочи и потрча према Аћиму. — Не погани младост, војниче! — двапут понови. Аћим виде Николу, не помаче се, прошапта: — Удри, синко. Никола се издужи између њега и војника. — Ја сам јачи — рече мирно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ловац дође код гвожђа и турне ногом лисицу, но лисица се не помаче. Ловац потури пушку и струку, те одапе гвожђа и поче наново запињати; а лукава лисица утече.
Ћипико, Иво - Приповетке
Тамо се даље! Цвета кроза сан нешто прогунђа и помаче се, али кад је он, легавши до ње, снажно рине од себе, раздремавши се, рече му љутито: —Који ти је ђаво вечерас?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Познадох да је Моравац из гиланске околине. Старац по обичају помаче мало капу с чела у знак да је скинуо, па се смерно и дубоко поклони: — Помози Бог, господине!
Арнаутин се помаче и поп седе на његово место, па позва домаћинова сина да му скине чизме. Онда подви ноге, усправи се господарски,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Затим рече врло зачуђено И гласом као да сам себе пита: Ама шта је то?! Помаче се за десетак корака с места где је стајао и опет напери доглед, и опет је дуго расматрао.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад спази у крчми кмета, а он се подмигну глупо, Из просте навике, збиља, ал' то му изађе скупо. Јер кмет се помаче само, па диже обрве своје: „Ту ли су, писаре, вели, протокул и књиге твоје?“ И поче да страшно псује.
„Ићи ћу у цвеће данас“, сети се како му рече, И задрма је руком. Кметица подиже главу, Једва се помаче с места кад слатку угледа јаву, И мужа над собом спази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Харисијадес жудно насу вино у чашу, заломи хлеб, а помаче у страну воће. — Да је још мало грчкога сунца и мора! — испија вино са задовољством. И шапће: „Артос, оинос”.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Проклета била! — полете једна жена к Златокосој. Врисак друге до седмог неба дође. Младић се и не помаче. Само му се рука спусти на псећу главу и нежно пређе преко ње. Људи сопственим очима нису могли да поверују.
Ти крадеш! — топну Старац љутито ногом, али се Софроније и не помаче с места. — Украо си ми најлепшу лубеницу! — Није то твоја лубеница! — одврати Софроније мирно. — Погледај!
Ко би ти чувао бостан? — А она? — Старац једва помаче усне. — И она ће се вратити. На истом месту чекаће те идуће ноћи!