Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Донео сам онда и оно велико оковано евангелије у нашу бранковичку цркву, у врељанску мало помање. Тај дан 14. декембра пођемо из Петербурга (а на три дана пређе дали су нам Руси по 300 #) преко Варшаве, Галиције у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
48. ¹ Петровић, П. Ж., Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ, XXВИ, Београд 1948, с. 259. ² Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 83. ³ Беговић, Н.
75. ⁴⁹ Дебељковић, Д., исто, с. 178. ⁵⁰ Беговић, Н., исто, с. 197. ⁵¹ Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 84. ⁵² Мајсторовић, С., исто, с. 373. ⁵³ Јововић, С.
367—368. ¹² Ђорђевић, Д. М., исто, с. 434-435. ¹³ Вукова грађа, с. 13; Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 23. ¹⁴ Поповић, М. С.
Врчевић, В., Разни чланци, Дубровник 1891. Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888. Врчевић, В.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Напамет сам добро утврдио летурђију, крстит и вјенчати, кâ и друге помање потребе; па кад ми је које за потребу, испојем га кâ пјесну на уста.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Врчевић, Помање; Три — Вук Врчевић, Помање српске народне свечаности уз мимогредне народне обичаје, Панчево, 1888; Три главне народне
Врчевић, Помање; Три — Вук Врчевић, Помање српске народне свечаности уз мимогредне народне обичаје, Панчево, 1888; Три главне народне свечаности, Божић, крсно
Шулек; Софрић, 146), иваново цвеће (Врчевић, Помање, 43). У народним песмама к. се каткад идентификује са момком (»лијер-момче«, в. Софрић, 147).
је навестио Деви Марији да ће зачети Исуса, држао је овај цвет у руци, и зато се он зове богородичин цвет (Врчевић, Помање, 43). Теј од к.
босанску песму у Даницу, 9, 1868, 65), а невесте га у јелу »зачаравају« својим мужевима (народна песма, Врчевић, Помање, 32). Овакво схватање, по свој прилици, дало је повода за извесне свадбене обичаје у којима је битно гледање кроз б.
сматрају за светињу, и кад је каква процесија, под њима свештеник застане и очита јеванђеље и даје благослов (Врчевић, Помање, 76). Када се, за време епидемије, вади живи огањ, провлачи се стока испод б. жила (С. Тројановић, Ватра, 97). Б.
Кад се стока враћа из планине у тор, домаћин је броји шибљиком само од леске или д. (Врчевић, Помање, 50). Исто тако терају се краве само таквим шибљикама када их гоне бику, па ако се гони д.
стабла, говорећи при том: »теби, д., мој лијен и дријем, а мени здравље и плијен« (Врчевић, Помање, 28). Али се д., понегде, употребљује и у враџбинама за дремање (в. нпр.
ц., и отишла светом Јовану, поклонила му се »кротко и смерно«, и замолила га да прими кумство (Врчевић, Помање, 44 — у песми). Уочи Ивањдана, или на сам Ивањдан (24. јуна по ст.), рано ујутру девојке и жене беру и. ц.
ћуте, и све је заћутало, осим јасике, која је једнако треперила (Вук, Пјесме, 1, 197; Караџић, 2, 1900, 142; Врчевић, Помање, 10). Или ју је Бог проклео да никад нема мира зато што је одала Христа сотони, или Јеврејима (Милићевић, Кнеж. Срб.
млади »каранфила, да се не карате«, Врчевић, Помање, 31; ТРЂ, ННЖ, 3, 118). Кад се каква ствар изгуби, треба намазати крпу карамфил-јагодом и бацити је на оно место где
Кад се овце из планине врате кући, домаћин их броји л. или дреновом шибљиком (Врчевић. Помање, 50). Пренос снаге имамо свакако и у обичају да трудна жена носи у недрима лешник који, кад се породи, меће у воду у