Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када је покушао да слика београдски живот у Циганчету и Мору без приморја, могло се видети колико га је варош помела и ослабила, и какав је у ствари био његов књижевни таленат.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Колико пута дјетињом душом промакне, незнана, смрт! И за њеним проласком, куд је она помела својим црним скутом, остаје вир празнине...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
И да знате, Анка, ако ми то свршите, добићете две класе. АНКА: Ју, какве класе? ЖИВКА: Ама није, помела сам се. Добићете повишицу плате и натераћу мог мужа да вам из Класне лутрије да хиљаду динара на привредне циљеве.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Зима, велиш? — Да, зима, зима! Колико ли је само свијета помела мећава на 'вој планини! Видио си, ваљада, оне гробове изнад мог шјенокоса... у 'ном пристранку? — Јесам.
— Нешто ме, браћо моја, гони! Не могу чекати. Не послуша и плати главом и он и дијете. Помела и' је мећава кад су се враћали из чаршије, на 'вој планини. — Нађосте ли пара при њему? — упитах ја Дулу.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1913) ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ Уморно клизиш кроз поља голема Мрк, кô да слава рику ти помела; Твој лом кроз кланце, пун даха с опела, Звони кô одјек напукнута шлема.