Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Све то ми поравнамо и помиримо, уверавајући добре о царству небесном, а страшећи зле муком вечном. Нас је било у селима која су бранковичкој цркви
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ну нашто да ти причам то? Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених”. Час се завадимо после се опет помиримо, па опет цмакај се, итд. Ну теби је већ постало отужно. Боље да идем даље.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ми, каже, да ми није била то намера, само тако ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде н помиримо се... — Уф, уф, уф!... Да се помириш! — Ша ћу; видим како сам, знаш, фала богу, малерозан, испашћу још ја крив... и..
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
То су, знате, женски послови; све се то радо оговара, ја њу, она мене; то је већ обичај, па се после и помиримо, баш ако и не искрено.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто Кићун кришом донесе и даде кнезу јабуку, он започе, утањивши гласину: — Ходи мали грдове, ходи к ђеду да се помиримо! На, виђи што ће ти ђед дати, ако му лијепо сједнеш на кољено и ако га целиш!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Читава се бара разли. Једва напуни ту тестију. Али није ишла. Сва зажарена, стајала је; није смела отићи, а да се не помиримо. Зна она да је тада не бих погледао и да бих је тако увредљиво пецкао, да би ишла као луда.
Ето, то је било што сам сада ћутао и тако се чинио још љут, срдит. Истина да је она одмах, од тада, покушавала да се помиримо, али се ипак није толико љутила што ја нећу. Јер је знала, сигурна је била да ћемо се овде, у винограду, помирити.
И сад, ево где је дошла, стоји више мене, чека да је ја позовем да беремо заједно и помиримо се. Стоји она и чека. Ја једнако ћутим, а осећам ватру од њене близине. Почех да кидам један повећи грозд.
— Што се љутиш на мене? Не љути се, жива ти мајка! — поче ме молити, а једва говори, плаче, само да се помиримо. Крупне сузе котрљају се низ образе. Дише утајано. Хоће да чује мој дах, а камо ли глас, опроштај што очекује.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
да начин видимо и смиримо двије породице, Велестовце и Турке ћеклићке, па Бајице и братство Алиће, — да радимо да их помиримо ал' од мира вјеру ухватимо. Ја ћу први поћи пред кумама, ја за главе братско мито дати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Доцкан рече Љутица Богдане: „Ходи, Марко, да се помиримо: пусти мене дванаест војвода, да ти пустим Рељу и Милоша“. То је Марко једва дочекао, пусти њему дванаест
бегу књигу отписује: „Господару, беже Љубовићу, штета теби погинут од мене, мени жао умријет од тебе; него хајде да се помиримо: ако сам ти брата погубио, мене јесте младост занијела, и ја сам се давно покајао; него хајде да се помиримо: послаћу
да се помиримо: ако сам ти брата погубио, мене јесте младост занијела, и ја сам се давно покајао; него хајде да се помиримо: послаћу ти лијепу јабуку, уз јабуку стотину дуката“.