Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола. Да му је барем на обалу изићи. Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Можда часови Помичу те теразије; Незнана мера на снази је И још оклевају тасови: Јесмо ли сабрали тегове? Шуме у језеро силазе И сећања
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тако бива у Ловћену преко дана. Народ и стока помичу се, како се сјен и свјетлост прелијева по планини. А увече навале на појила, на студене изворе, а отуда се јави ка
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
бујица, А после опет натраг у срце; Ал’ онде сваки дамар застаје: Образи бледи, руке клонуле, Модре се усне једва помичу, Оружја нема!... О, муселиме! Као вижљу га бичем ударај, Гази му мајци кости старачке, Олтар му руши, он ће трпети!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
мени се чини да не стоји зло. — Али не стоји ни добро, је л' те? — Управо овако стоји: Турци се помало помичу напред али наши не одступају; између бојних линија све је мање растојање, али наши не узмичу.