Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Свак му вели: „Или куј, ил' не мрчи.” Сам прави, пак сам поквари: залуду му мука. Чини као поп Муждало кад служи, помиње свога села поглаваре, а како изиђе из цркве и дође с њима у крчму, а он их пита: „јесте ли чули како ја вас спомињем?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трудиће се, каже, да и више дозна. У доцнијим извештајима, Имбрианија, помињу се неки други официри, а Павле се не помиње.
Цео свет слави сада великога ђенерала, принца, бога рата, идола Европе, а нико не помиње, нити зна, Онога, који му је омогућио победу и који је, у тој страшној ноћи, кроз мрак и воду, према звездама, превео
Сигурно је само то, да је тај Вишњевски, кога Павле у писмима помиње, био Србин. То јест сербског порекла, пореклом из села Вишњице.
Него Бог! Петар је причао да Трифун сад већ мирно помиње, оно што је било. Видев да Павле наставља да се спрема и да га слуша, ћутке, Петар онда, ваљда да би га одобровољио,
Само ми ту другу половину живота Исаковича не знамо. После тих маневара, у документима тог времена, још се помиње, два-три пута, па ишчезава, као што су толики, који се одселише, из свог отечества, ишчезли.
Саветовао је свог рођака да ћути о томе, и да ником живом, царицу и њен долазак, не помиње. Они који о царици брбљају, на путу су у Сибир. Уз усекованије јазиков!
Али, знамо да та писма, полиција, никад није пустила да оду, до Кијева. Божич се помиње у неколико докумената. Што је чудновато, помиње се и у Росији. Било је неколико мајора Божича.
Божич се помиње у неколико докумената. Што је чудновато, помиње се и у Росији. Било је неколико мајора Божича. Сасвим је чудновато што се, у црквеним књигама, у вароши Јегра, у
Било је неколико мајора Божича. Сасвим је чудновато што се, у црквеним књигама, у вароши Јегра, у Хунгарији, помиње и нека Евдокија Деспотович, као фторобрачна. Она то није била, кад се за Божича удавала.
За неког другога. Ко зна за кога се удавала. Што је још чудније, у тој игри прошлости, наша Евдокија, очигледно, помиње се и у једном писму Трандафиловича, писаном Исаку Исаковичу, године 1754, септембра 3.
А сад живи један нови, и, од почетка. Сигурно је само то, да се у папирима Витковича помиње да је Исакович наставио да пише предлоге, Колегији, у Санкт-Петерсбург.
После дуге зиме. Зар је чудно, да се Исакович помиње, свега још једном, у рату, а после губи, и не спомиње, ни у папирима сербских лукова, ни своје фамилије, никад више.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Најпре су то били досељеници из Шумадије, из предела око Смедерева и Београда, које помиње још Курипешић 1530. године. Други, многобројнији, долазили су из Рашке, из Херцеговине и из Црне Горе.
Још Тукидид помиње сојеничарска насеља Пеонаца на језеру Празијасу (Дојранско језеро) и њихов врло приносан риболов. Шуме и пространи
Матавуљ, Симо - УСКОК
Никада од њега нећеш чути да помиње своја јунаштва, да се хвали, као на примјер овај стари Мргуд, који те ено сад гледа и једва чека да граја утоли, да
Сад, је ли из своје главице, или по науку њечијем, дијете те једнако помиње! И пријети тобом, кад год му њеко нажао учини, вазда пријети: „Казаћу ја Јанку кад дође“.
Хвала богу, кад се брже поцрногорчи и доби крштење црногорско! Хоће граф у чету! Хоће да се у пјесмама помиње! — И хоће, занаго, тај ђаво ђетињи! свети владико! — прихвати Мргуд Шутов...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
С. Нејпола (Наипаул, 1932), у књизи Индиа, а Wоундед Сивилизатион. Вук, у Рјечнику, под уведеницом зец, помиње и некакву игру (Урт Спиел, луди генус) којој је дугоухи кумовао.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
о Черной Горы, 1754, служио се нешто мало старијим рукописима, родословима и причама о боју косовском, и узгред помиње »историје древније« које се налазе у Хилендару, Студеници, Пећкој патријаршији, у Дечанима и у Цетињској митрополији.
У почетку XИX века Сима Милутиновић помиње да је Доситеј Обрадовић признавао да га је Качићев пример охрабрио писати народним језиком за народ; Павле Соларић га
Око 1700. помиње се и цео један низ калуђера преписача црквених књига, који сви носе назив Рачани: Кипријан Рачанин, Јеротеј Рачанин,
У својој калуђерској скромности он о себи мало говори. Када помиње себе назива се: »многогрешни«, »непотребни«, »луди«, »скудоумни«, крије своје порекло и место рођења, и пише:
У Србији се дуже одржао. Вук Караџић помиње да је у почетку XИX века још било свештеника и калуђера који су црквене књиге читали по србуљски.
Он помиње и стране историчаре, грчке, мађарске, руске. дубровачке, али његово познавање тих писаца је слабо и непоуздано.
Мушкатировић је ту идеју развио у целу једну књигу. Он доказује Србима да празнике није измислио Христос и да их не помиње Свето писмо, но да су се они намножили као плод »невјежества и сујеверија«, у доба када се хришћанство стало удаљавати
ПОЧЕТАК КЊИЖЕВНОГ РАДА. — Његош је пропевао још као дечак. Из доба од 1825—1827. помиње се једна његова несачувана »пресмијешна и више сатирична но исторична пјесна о некаквим ћеклићким сватовима«.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад се моја стрина још више расплаче. Иако се и овога пута помиње Маријана, њој се, ипак, чини да је ова нова пјесма баш њој намијењена. Саво, вечерај па лијежи, а ја одох! Куда?
Како шта је! Ама, зар неко из поштене старе Ћопића куће има образа да јавно и отворено, пјесмом, помиње тамо некакву чупоглавицу, а овамо има поред себе живу-здраву своју вјенчану жену?
Ваља ту пријећи и Саву и Дунав (Уна да се и не помиње!), али ни то, изгледа, Ниџи не смета. Острвио се човјек, па то ти је.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Соба, мртвац, свеће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже. Почеше да наричу. Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их... Разлеже се јаук, запевка, нарицање!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ЧИТАЈУЋИ ДАНИЛА, СВЕТИ МАРКО И Читајући Данила (књига Башта пепео где се суђе помиње, послужавник, рецимо, и матера Кишова) - ја се сетих: предео родне куће сјануо; из пећнице пециво румен мирис
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
господинови разговори немају никакве везе са мном; ја сам далеко од тога и ја сам господина молио да ми не помиње такве ствари, али изгледа ми да господин не увиђа... АГАТОН: Увиђам, како да не увиђам, и нећу више ни проговорити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— И ви сте митраљезац? — Не, већ мученик божји, звани пешак. Иначе једна животиња, која се ни у једној зоологији не помиње, а зове се потпоручник, водник четврте чете. А вабе га као: Радојко Савић — па се грохотом насмеја.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца. Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива,
Ја ви ни сад не умем казати све што се ту читало о нашем капетану и његовим »неделима« и »безакоњу«. Знам да се ту помиње Саво Сарук, кога су пандури, по наредби капетановој, малко продрмусали; али, брате, он је то и заслужио.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Откуд човеку може овако напречац да падне што паметно на памет? О, људи божји, шта ме је снашло? Па онај ми још помиње шпиритус! Шпиритус, ја! Нека дође да види шта је шпиритус!... Овај, седи молим те, па пиши. ДАНИЦА: Немам хартије.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
(„Кипурија“ како се у повељама помиње, или „Ћипур“ како се данас изговара, зове се ледина покрај садашњег књажевског двора; на тој ледини виде се темељи од
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МИЛЕ: Није, то је поводом неке инвазије, и оружане интервенције! ИКОНИЈА: Ја чујем помиње неко рушење... МИЛЕ: Рушење јесте, али објеката! ИКОНИЈА: Ааа!
ИКОНИЈА: Шта знам... можда је неко снимање, ратни филмови, не читам новине... (Прилази Ставри) Помиње неке војнике, каже ту, пред кафаном! За једног каже да је можда официр! ЦМИЉА: Официр?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја, непрестано у уму и у срцу имајући Кијев, Москву и Росију, владетељницу тих страна непрестано чујући да се помиње, и образ њејзин на много места изображен видећи, натурално морао сам кадгод о том и сањати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и облака, од механе до механе, за богатством које ће сам стећи и њиме синове хранити, да мајка ућути с прекорима и не помиње домаћина Василија, да он не буде Аћим Дошљак, син слуге и воденичара Луке Дошљака, да буде први газда у селу, па Ђорђе
— И тебе често помиње — рече Милунка да охрабри Ђорђа. — А шта прича? — Ђорђе гледа у Толу, наслоњеног на зид, раздрљеног и босог.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У томе му је раду Доситеј само помагао а ипак је, ето, остало да се Школа помиње највише по њему. Кад стигне до ове зграде која, обновљена, стоји на раскрсници Вишњићеве и Јевремове, на раскрсници
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Интересантно је да тај звекан никад не помиње жену. Ама ниједанпут, ни у једној прилици та вера не рече: моја Лепосава, моја Аспазија, или Параскева или Ранђија,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Какав је духовни див морао бити Линколн, мислио сам, када и сам Бичер помиње ово име са великим поштовањем. Бичер је био као сунце које разгони јутарњу маглу испред очију, маглу која је мени, као
Постоји још један, и то можда најважнији разлог, због којег се тако мало помиње наука у досадашњем мом причању о студентском добу проведеном у колеџу.
У вези тога поменућу сада другог великог америчког физичара чије сам име, као и име Роуленда, чуо да се први пут помиње у Кембриџу у оно време. Био је то професор Вилард Гибс са Јејлског универзитета.
године. Овај процес скраћивања времена снимања, данас је универзално прихваћен, али нико ме не помиње као проналазача иако сам га приказао у часопису ”Елецтрицитy” од 12. фебруара 1896.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Уз то у предговору помиње, као особито лепе, три слике или мотива у Анђиној несвакидашњој одећи: „Друга [тј. друга девојка, Анђа] је успела да
Биримац није књижевни лик, него стварна личност, која се на дватри места помиње у Итаки и коментарима. Али се и у демону из романа Људи говоре такође налази стварна личност: песник Милан Дединац.
У песми из које су ове речи узете, а која и носи наслов „Тајна рођења“, помиње се „црвена светлост дома где се не враћа“ и „умрли већ дом где се не враћа“.
последњом вољом песниковом, добиле место раскошног краја недовршене поеме о вуку, премда се у самој песми вук нигде не помиње.
Екстазом коју, иначе, песник тако радо и често помиње. У стиховима се, међутим, доживљајно треперење, подрхтавање у заносу, не може једноставно пренети сликом, него сликом
Најзад, средишње место заправо све време добија сан. Драинац га помиње у низу: бергсоновски схваћена интуиција, сан и екстаза.
Сигнал би могао бити једноставан, у виду великога слова: Разгрни миловања Гране смеха разгрни Душан Матић је волео да помиње музички термин синкопа и синкопирање.
он је био под очигледним утицајем немачког експресионизма. Али није волео да се уз њега помиње експресионизам. зато је радије изјављивао да је футурист.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сеобе посматрају искључиво у контексту раног стваралаштва Милоша Црњанског, уопште не говори о Другој књизи Сеоба, а помиње се узгред исто као и Роман о Лондону или Код Хиперборејаца.
Онда и зато што се појединости које помиње Чарнојевић (небо, далеки предели, румене биљке, корали) толико често појављују у Рајићевом приповедању да добијају
На пример, „црни сандук за одело”, који се на сразмерно маломе растојању трипут помиње. Док је Аранђел још мирно лежао у постељи, сандук баца на зид сенку „као лети хладовина дрвећа”; када тама почне да
Из призора у призор помиње се исти сандук, али се при томе његов опис тако мења да, што радња даље одмиче, његова сенка све више добија
Особину, наиме, која се повремено помиње а недовољно образлаже: да се склоп, целога романескног текста тако рећи огледа у склопу својим делова.
Жута боја је, сем тога, и боја Вукових као и Аранђелових очију, а уз то се - што је такође занимљиво - често помиње тамо где јунаке очекује нека непријатност.
Краков, Станислав - КРИЛА
Леже непомично. Жене у кошуљама беже кроз воћњаке. На кметовој кући истакнута је бела крпа. Предају се. Неко помиње бомбе. Одједном се кров двоспратне куће издиже у црвеном облаку прашине, па се све сруши уз тресак.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— „Славни свирац” Пеца, који се помиње у првом стиху Трлајићеве песме, одиста је постојао. Н. Радонић, преносећи у своме чланку Нешто о Глиши Трлајићу
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и Wаглер у Паулy-Wіѕѕ., 1, 919), двори (Вук, Пјесме, 1, 514). У једној митској клисури са митским препрекама помиње се ј. шума (БВ, 9, 138; упор. Хумбабину кедрову шуму, у Епу о Гилгамешу). Ј.
певају гледајући у облак, у којој се спомињу конопљине муке (»јер нема биљке на свету која веће муке претрпи«): ту се помиње све до брања к., топљење (то су нарочито тешке муке!), чукање (трљење), предење, ткање, и остало (СЕЗ, 17, 144 ид.
]. У једној жетелачкој песми помиње се мртвачки сандук од ш. (СЕЗ, 16, 294). Народ у Босни верује да виле ткају платно на разбоју од шимшира (СЕЗ, 32,
се према девојци, а другу половину поједе она сама (СЕЗ, 70, 1958, 443); у Оберићима, у једној сватовској песми, помиње се чудесна дуња (»од сто листа, од дванаест лита«), коју невеста носи на дар свекрви (ЗНЖОЈС, 45, 1971, 287).
Дрен. И у касније објављеним веровањима често се помиње и има исту велику моћ. У пределу Јањ ошишана коса детиња ставља се на д.
и брескву помиње и Евлија Челебија (Зборник Етнографског музеја, 1953, 273 ид). Али касније објављена веровања која се разликују од
Као такав украс ј. се помиње и у старој народној песми: »Над Емком је тубре начинио, По тубрету злаћене јабуке« (Вук, Пјесме, 1, 651), по чему се
На дан свадбе у Сретечкој жупи млада кришом посматра младожењу кроз сунцокрет, уз басму у којој се помиње и »бор самоник« и која мора бити веома стара с обзиром на то да је бор одавно уништен у овом крају (ГЕИ, 9—10,
Употребљава се при бајању и помиње се у басмама против болести (в. нпр. СЕЗ, 19, 1913, 217; 50, 1934, 305; 66, 1953, 231 и 235; 70, 1958, 413; 73, 1958,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Храм твој постао је тужна кућа из које се само плач чује. Али, Господе, твоје име се овде помиње. Помиње се с љубављу и надом. Димитрије Опет тај Прохор. Опет тај скорели стари опанак.
Храм твој постао је тужна кућа из које се само плач чује. Али, Господе, твоје име се овде помиње. Помиње се с љубављу и надом. Димитрије Опет тај Прохор. Опет тај скорели стари опанак.
Гледао је у земљу, очевидно поколебан. Хтео сам да га дотучем па сам рекао: „Помиње ли се овде једном речју глогово трње? Не, не и не. Каже се само трње, али нипошто глогово.
Жучљиво, свађалачки. „Овде се говори о душама рањеника које блуде по пољима. Помиње се како ти младићи нису стигли да остаре. О душама се брине Творац.
Сви су се дали у предсказивања и у свим тим гаткама, као стожер око кога се све врти, помиње се Дадара. Као да намесника жупе не поставља краљ лично.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сви поособ су јој били криви што њену мајку нико не помиње, нико на њу не мисли, па ни он, отац њен. Кога да пита? Гра-гра. Коме да се жали? Гра-гра.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Застао сам утолико пре што сам чуо да се моје име врло често помиње, те сам оправдано посумњао да је управо о мени реч.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Историја ће забележити наш подвиг, исто онако као што се кроз векове помиње прелазак Ханибала преко Алпа — размишља потпоручник Бранко.
Нама навире вода на уста. Помиње неке хлебове, чајеве, млеко, затим меке постеље, све као у оним зачараним причама за децу. Већ смо нестрпљиви.
— Био сам... — Откуда ви на Кајмакчалану?... У званичним извештајима ваш се одред нигде не помиње. — Шта пише у тим извештајима ја не знам, нити сам их читао. Али да је комитски одред освојио Кајмакчалан...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Углавном, та држава је позитивно оцењена у народним песмама. Веома ретко помиње се она као терет народу. И кад се помиње као таква, оптужују се за то поједине личности, међу којима понајвише и скоро
Углавном, та држава је позитивно оцењена у народним песмама. Веома ретко помиње се она као терет народу. И кад се помиње као таква, оптужују се за то поједине личности, међу којима понајвише и скоро једина проклета Јерина.
Обојица су изгубили живот, а велики део њихове војске настрадао је у борби“. У песмама у вези с маричком битком помиње се само Вукашин; иначе, и Вукашин и Угљеша представљени су као негативни ликови (вероватно, због тога што су се држали
Али ни М. Константиновић, који је ово стављао на хартију негде око 1499, не помиње Вука Бранковића као издајника, а о њему говори одмах затим, без икаква знака сумње.
У истом, ХУ веку помиње се и један одређени издајник: Пробисцио. Њега у XВИ веку заувек замењује Вук Бранковић. Зашто је баш Вук добио то
Хајдучка песма помиње као борце не само мушкарце него и жене, па чак и децу. Такво једно јуначко дете је нејаки Стеван, који је био довољно
Старина, како се мисли, у вези је с тим што су га његови хајдуци као свога старешину звали бабо У изворима он се помиње и као Баба Новак. У песмама он је кадар да стигне и престигне, и не боји се „никога до бога“.
У протурању своје друге тезе Зоговић је још безобзирнији него у истицању прве. Он само помиње, без везе са јунаштвом и јуначком поезијом, постојање племенске организације на северу Хрватског приморја и у Босни до
Он наглашава одсуство племенске организације у средишту немањићке државе (заборављајући чак и задругу), а ни речју не помиње да су се у томе средишту, у оквиру отпора турским завојевачима, одиграли догађаји најсудбоноснији и за историју и за
Ни речју не помиње сремске деспоте, Зрињске, Војну границу, сењске ускоке, скоро непрекидне хајдучке борбе у Србији и Босни — велика
Тако стаде од године једне, од године за девет пунијех: не помиње нитко за ђевојку. У десетој мезил-књига стиже од његова нова пријатеља, пријатеља дужда од Млетака; нов је био, пак је
зачу га дијете Грујица, па казује Старини Новаку: „О мој бабо, Старина Новаче, неко пјева друмом широкијем, а помиње гору Романију и у гори сивога сокола, баш кâ да је чича Радивоје: ја је чича задобио благо, јали нам је муке