Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ниси ти за моју кућу; те твоје беле и нежне ручице нису за посао... Иди, па се помози на другоме месту“. Она се окрете с неким поносом и оде... Ја остадох сама на степеницама те господске куће.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Та ништа,” — одговори сиромах старац, уплашен, — „да ниси дошла, волио бих, ал' већ кад си овде, помози ми натоварити ово бреме на леђа да идем брже кући, јер ме чекају.
нами икада помоћи „слуга покорњејши и понизњејши”, који кад нам до невоље дође, неће се ни кренути ни помаћи с места? Помози ти брату своме, човеку, у потреби, пак ти њему реци по старински: „добро дошао, брате”, и „збогом пошао.
Помози ти брату своме, човеку, у потреби, пак ти њему реци по старински: „добро дошао, брате”, и „збогом пошао.” Помози и помажи колико можеш, и нек се радује срце твоје помагајући. Зашто, помоћи, то је божје и божестве|но дело.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Затим пљесне длан о длан и викне: ,Јазиџи ђел!̓ (да му дође писар), и понуди нас да седнемо. Помози, Боже, поврати се наш паша! Кафа се донесе и разговор се поведе колико ће која нахија дати војске.
Што је било, биће опет; но ми сви жене и децу у шуму за брдо, а ми пушке па на брдо, па што коме Бог да!” — Помози Боже, помислим ја, кад овај стари тако говори, који зна како је војевати.
Сетим се ја: помози Боже, ево новаца! Поменем овој двојици да даду полицу на Хаџи-Бајиће у Митровицу, да исплате 300 талира Живковићу.
— „Помози Боже — рекосмо ми — то је јошт боље, јер ми ионако нисмо Ђердапу вешти.” Сад пишемо Миленку, да он пише Јови Протићу у
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— прихватише и остали. — Одмори се мало! — додаде кмет. Страхиња већ уђе на вратнице и назва им: — Помози бог! — Де, Страхиња, пијни мало! — рече Срдан и додаде му бардак. — Може бити уморан си. — Вала, и јесам!...
Таман Живан устаде, јер се хлад беше помакнуо, а сунце припекло, те га врућина пробудила, кад ето ти му Пурка. — Помози бог, куме! — поче Пурко још издалека. — Ти се одмараш, а? — А јест, ја — одговори Живан зевајући и бунован.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У кући не беше никога. Он се упути у собу. Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. — Помози бог! — рече хајдук отварајући врата. Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... — Бог ти помогао!
— Милост је у бога!... Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш. Помози ти овој двојици!... Крушку наљути овај оштри одговор. — А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он.
Иван и Маринко окаменили се на месту. Станко погледа Маринка, па му рече: — Помози твоме Крушки, вежи га!... И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. — Боље стегни!
Сунце се појави велико, сјајно и румено. Заврзан скиде капу и прекрсти се: — Боже помози! — рече он. Сви учинише то исто. — Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.
Ти си бог, ти праштај!... Ја сам човек — ја се светим!... Још стоји један, још је жив... Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... Па се окрете хајдуцима: — Хајте, браћо! — И пође пред њима. 24.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
На ногама му панталоне, а горе само кошуља. Босоног лежи и чита некаку купусару. — Помози бог! — рече поп. Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет.
Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота. Па њена родбина — хајде мајка и боже помози, али лајтнант! А ти знаш да сам престарео за ексцесе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све је у божјој руци. Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: »Помози, свети Никола!« а свети отац Николај му одговори: »Хе, синко, мани и ти рукама, а већ моја ти помоћ неће оскудјевати!
— Та, наравно, кол’ко знам. — Да се нису посвађали? — Та да је само то — па и боже помози! — А зар има, наопако, штогођ још и горе? — Да шта ви мислите. — Та шта говорите! И-ју! — Инзултирунг!...
— Па то је онда луд човек! — Луд, сасвим луд. Не знаш ко је луђи, ил’ он ил’ они његови бесни коњи. Трезан, и боже помози; ал’ кад је пијан, нико с њим не може да изађе на крај.
— ’Ајд’ баш да ти дам — смеје се Тинкуца, и даје му фићок ракије и он га искапи намах. — Помози ми, видиш да сама ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.
Теодосије - ЖИТИЈА
Онај који једе хлеб мој подигао је на ме пету своју, и да ми запне замку да паднем жури се̓. Помози ми, Господе Боже мој, и спаси ме по милости твојој̓ да се јави неизмерно силна рука твоја и да запрети онима који се
И копљем гурнyт, свесвети мој уназад посрну, и уплашен рече: „Господе, помози ми! Смилуј ми се, Господе, немоћан сам, и душа моја веома се збунила!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Отварајте! Не одговара им се. — Развалићемо врата! Почну врата издизати. Господар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. Провалише кроз врата. Први капетан лоповски.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и’ одмени у сваком послу и терету, да им буде од сваке помоћи, у радости весеље и срећа, у жалости утеха и разговор; и помози, Боже, да дочекам и да венчам и опет и његово да крстим!
(Вук, бр. 222) — Ако се јела из малена не гоји, грбава нарасте. (М. М., 1973) В) ЛИЧНА АКТИВНОСТ — Бог говори: Помози се сам помоћ’ћу ти и ја. (Вук, бр. 246) — Док се чоек чува, и Бог га чува. (Вук, бр.
(Вук, бр. 2257) — Махни и ти рукама, махни! (Казао Свети Никола чоеку који је био пао у воду и само викао: „Помози Свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отме.) (Вук, бр.
чинијама из којих сви једу, клупама на којима седе, у гостопримству, заједничком раду, па чак и у молитвама („помози нам Боже!“).
Матавуљ, Симо - УСКОК
Боже помози! Боже помози! Боже милостиви, ти помози и утјеши. Жива богородице, смилуј се, помози! Свети Ђурђу, моје лијепо крсно
Боже помози! Боже помози! Боже милостиви, ти помози и утјеши. Жива богородице, смилуј се, помози! Свети Ђурђу, моје лијепо крсно име, помози
Боже помози! Боже помози! Боже милостиви, ти помози и утјеши. Жива богородице, смилуј се, помози! Свети Ђурђу, моје лијепо крсно име, помози нама грјешнима!
Боже помози! Боже помози! Боже милостиви, ти помози и утјеши. Жива богородице, смилуј се, помози! Свети Ђурђу, моје лијепо крсно име, помози нама грјешнима!
Боже милостиви, ти помози и утјеши. Жива богородице, смилуј се, помози! Свети Ђурђу, моје лијепо крсно име, помози нама грјешнима!
“... Сви главари весело заграјаше, те се чуло: „А глај сокола! А дође!“ Игуман се поклони и затутњи као из бадња: — Помози бог. Благосиљај, владико свети. — Добро нам дошао, оче игумане — прихвати владика.
Сад је ићиндија! — рече вођ, па као да и њега тај призор наведе на побожност, прекрсти се и прошапта: „Помози нам, боже и свети Ђурђу и свети Аранђеле!“ Никшићи су дуго клањали, па посједаше и запалише луле.
— И ти сања оно баш за Крцуна? — Сањах! — Е, биће лакше црној Стани Сердаревој! Види се да је судба била! А сад помози, боже! Дај, боже, да изнесемо нашега мртваца! Ти си млађи и јачи, теби глава! Хајд, у име божје!
А јадна Јоке могла би се удати готово у исти мах! Није ли тако? — Еј, помози боже! — рече најзад Крстиња и дубоко уздахну. — Сад и ја видим да је тако! И ово наше сиромаштине, ко ће уздржати!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
(Уређује столице.) Морамо свршити, макар како било. УГЛЕД 4. ПРОВОДАЏИЈА С МЛАДОЖЕЊОМ (ступи) ПРОВОДАЏИЈА: Помози вам бог! МАТИ: Бог вам добро дао! ПРОВОДАЏИЈА: Јесте ли ради, то јест, гостима, хе, хе, хе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Шикће вода око чуна, Матица је веће туна, Страшне стене и вртлози — Благи Боже, де помози! Шикће вода, а чун реже, Бежи вртлог, стене беже — Живо, руке, не сустале! Ето мене до обале.
Фала, Боже, на дар ови, О помози, благосови, Да ми како с права пута Душа млада не залута! (1844, на Ускрс) ЖЕЉА Кад сам лудо дете био Жеља ми
За њом, за њом, па ма на крај света, О помози само, сило света! Већ се поче ватати сумрак, А ја млађан удвоји корак, Па све напред, па све злату ближе — Сад сам
О помози, Боже силовити! Вијар вије, а празнина режи — О страото, срца ми не стежи, Боже — небо — тамо — страшна чуда!
менека стиже, Већ заману црни калуђере, Јегожетом да ме одадере, — Бука, псовка, гласина, јегоже, Све то беше још помози Боже, Ал' те веђе, и те страшне очи — Сав се згрози па у јаму скочи: Ао музе, помоз'те јаднику!
Ово реко, прогута ме јама, Груну о тле, зачу чудну вику: „Амо брже, помози ти нама!“ Падо, лупи о камење доле, Ни се уби, ни ме што заболе, Том се чуди, ал' не мого дуго, Јер за часак виде
сирота, Не би л' нашла трага од живота, Огледа га са свакоје стране, Али само грдне види ране: „Мртав, мртав — ох помози, Ала!
А ви, браћо, сад се одморите, Прегледајте и све наредите: Прах, олово и пушке и ноже, Па кад смркне, помози нам, Боже!
Сакрха му руку у рамену, Вас задрхта Милун, проговори: „Јао Фато, прихвати ми пушку, Лијева ме изневјери рука, Помози ми пушку напунити.
амо иде, тако би ја рекô Баш један чамац управо од преко, Све ближе, ближе амо јунак вози, А то је Миле, Боже јој помози! Па када веће до обале стиже, Тад она јадна своје очи диже, Па спази слугу, па опази чамац.
Боже силни, то на твоју дику, Ал' помози Милети јаднику! Милета је мокар ћа до коже, Ал' је јунак, те поднети може: „Да је лепше, било би ми право, Само,
Ао, Боже и Богородице, Помози ми, сиње кукавице!“ Тако она тужи, рида млада, Срце пуца од голема јада. Он је теши, овако је кори: „Мучи, злато,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
маштовитог чобанина, па зато понека неискусна и стидљива младица, све у пролазу, закреће главу и забезекнуто шишти: — Помози, боже и света Петко! Јуф, гром га убио!
Самарџија Петрак лупао се по бедрима и весело ргетао: — Аха-ха-ха, убрани ме, вели, брате Раде, од џандарске руке, помози да ми се не замрсе пути.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Хоћу да те питам можеш ли да нам помогнеш. Можда је теби спас у рукама. Ако можеш, помози, душу ћеш себи олакшати! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: А од чега, претпоставимо, да је олакшавам?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Погледај, Господе, смилуј се и помози. Благослови софру, хлеб твој, што га ти даде... — И пада коленима тако силно, да под одјекује, и чујем како јој
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ћерке Пере Сегединца Ох, мајко света, Богородице, што слуга ти на мене каже лик, у јаду ти се налик осећам, помози ми, да, слаба, научим олакшати бар осталима бол, те сваки јад, ублажен, утишан, да грдној мојој рани буде лек.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Царев син јој назове бога: — Помози бог, бако! А баба му прихвати: — Бог ти помогао, синко! Онда је запита царев син: — Где је, бако, мој зец?
Идући тако нађе једног чоека, који се бијаше сагнуо увом к земљи, и тако стајаше. Сад му царски зет рече: — Помози бог, брате! А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш?
казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу, па по казану лоит стругуће, назове му помози бог, а овај му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш?
Назове му помози бог, а овај му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш? — рече му царски зет. — Вала ништа, јутрос мало
Онда он отиде у планину к баби, и дошавши к њој, рече јој: — Помози бог, бако! А она му прихвати бога: — Бог ти помогао, синко; а које добро? Он јој рече: — Рад бих у тебе служити.
Како дође у собу змајеве матере, рекне јој: — Помози бог, мајко! — па јој приступи и пољуби ју у руку. Змајева мати рекне му: — Бог те помого, синко! Које добро?
А он се уплаши па рекне: „Помози, боже!“ — и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна што га у царству нема, па здере
Послије неколико времена сретоше се ова два брата у путу јашући оба на коњима. Праведни назва неправедноме: — Помози ти бог, брате! А онај му одговори: — Јаох ти бог дао! Што вазда бога спомињеш? Сад је боља кривда него ли правда.
Он назвавши јој „Помози бог“, запита је чије су јој овце, а она му одговори: — Чија сам ја онога су и овце. А он је запита: — А чија си ти?
Свети Сава рекне ђаволу: — Помози бог! А овај одговори: — Није ти за тим стало. — Како си? — рече свети Сава; а ђаво му одговори: — Шта је теби
пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: — Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: „Хај, волови, помози боже да роди варени боб!
“ Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: — Хај, волови, помози боже да роди варени боб!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
6. МАГА, ПРЕЂАШЊИ МАГА (небрижљиво обучена и неочешљана, у папучама; кад иде, вуче ноге и речи развлачи): Помози бог, брацо! МАКСИМ: Ево паметне и ваљане газдарице. Шта си ти данас кувала, Маго? МАГА: Богами, нисам ништа.
МАКСИМ: Него није! 9. СВЕТОЗАР, ПРЕЂАШЊИ СВЕТОЗАР: Помози вам Бог! СОФИЈА: Бог ти добро дао, Светозаре! Одкуд те среће? СВЕТОЗАР: Ето се и ја заканио мало. СОФИЈА: Седи.
Еј, проклета ти душа била, до чега ме под старост доведе! 11. КУМ (ступи), МАКСИМ КУМ: Помози Бог, кума Максо. МАКСИМ: Бог ти добро дао, куме. КУМ: Како је, куме? МАКСИМ: Као наопако. КУМ: А шта је?
НИКОЛА: Од десет година једнако је исправљам и злопатим, па шта сам добио? 4. КУМ, ПРЕЂАШЊИ КУМ: Помози бог и опет! МАКСИМ: Да немаш какав нов лек, куме? КУМ!
з. НЕША, СТАНИЈА, ПРЕЂАШЊА НЕША: Ево мајка! Овде ја седим. СТАНИЈА (приђе к портрету, па се прекрсти): Помози боже, дај свако добро и срећу! ЉУБА: Хи, хи, хи! СТАНИЈА: А што се ти смејеш што се ја молим богу?
ЉУБА: Е мајка, то није слуга, него тако је обичај постао. Сад се више не каже: „Помози бог“, и „збогом“, него ,,слуга сам покоран“ и „службеница“. СТАНИЈА: Отпадници, нећете ни Бога да молите.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Отроче мију монаси врачи. Дамјане свети, цјелбу прозрачи! Игуман Јефрем усрдно моли: „Помози, Јаки, убрани, склони! Радуј нас, Благи, и осоколи! Жераву сручи у слух сотони.
Радуј нас, Благи, и осоколи! Жераву сручи у слух сотони. Помози воћки, ливади, косу љескици, деру, коњу и волу. Погледај, Вишњи, љепојку осу што зуји чашом као у болу!
Брујницом борје нека забруји кад чактар клепне у алилуји. Помози, Добри, убогу, кљасту сиротом дјелцу о посној храни! Одржи рујак у сламном пласту, миризме, уља, пољу подари.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На једној се скија нози и са собом кућу вози, на челу стрше рози. Луда срећо, дај помози! БАКА, ОН, ЂАК И СЛОН ОГЛАСИ „КУПУСНОГ ЛИСТА“ Ево новина „Купусног листа“, овде се пише истина чиста,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
5 Молим помози онима што себе ниште одани гласу који једном чуше одозго а сад га више не разумеју али понављају литанија древног
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Стоји код бунара, знаш, и гледа ме право у очи. Код нас би сто пута побегла. А она јок, као да ме чика. — Помози бог, снао, кажем ја. „Бог ти помогао... А отклен си?“ — пита она мене. — из далека — велим јој ја и прилазим све ближе.
Господине потпуковниче, стање батерије ратно... Командант дојаха према средини строја и поздрави: — Помози бог, војници! — Бог ти помогô!
Било је некако пред подне. Ујашем у двориште, и ту, пред кућом, угледам њену мајку. „Помози бог, снајо!“ — велим јој ја... Она ми ништа не одговори, већ ме само душмански погледа. Видим ја да нешто није у реду..
— Онда се обрати жени благим гласом: — Молим вас, госпођо, боље ће вам бити ако изиђете изван станице. Хеј, војник... Помози госпођи... Е, тако!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Помози Боже !« прекрсти се она, кад изрече ову мисао. XXИИ Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једв
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Зар нису у плетеном коферу? ЈЕЛИСАВЕТА: Тамо су перике! (Из куће излази Симка) ВАСИЛИЈЕ (Софији): Помози јој да потражи! Мора да су у неком од оних сандука! (Софија улази у кућу) СИМКА: То пакујете за представу?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... — Помози Бог и у кућу! — Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...
Затим стаде међу раднике, — четири женске и два момчета, — одмери ширу постат, разреди жетеоце и поче рад. — Помози, света Владичице, наша заступницо и чуварицо, помозите сви божји угодници, велики и мали!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја: Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сва четир устадоше и скидоше капе. Сердар скочи викнувши: „А, Стане, крило моје, помози ми да ухватимо брава!“ и хтједе напоље. Овдје треба објаснити нешто.
„Е, Боже помози!“ рече Пејо, прекрстив се још једном, „справите пушке, момци!“ Сва четир извадише леденице. Сердар извади иза паса
одговори неки од Озринића, па као да и њега тај призор наведе на побожне мисли, скиде капу и крстећи се рече гласно: „Помози Боже и свети Аранђеле!“ Сви остали шљедоваше његову примјеру. Његуши за Богом поменуше Ђурђа светога. „Е, ајмо дјецо!
Ђакон у својој простој побожности, слућаше Бог зна шта; можда да је баш ђаво у близини, па дрхтећи завапи: „Помози, Владико свети!“ „Бог ће помоћи!“ рече Владика на мах утољен, па мирно сједе.
“ рече медик улазећи. „А коме није?“ рече један дјетић, па се тако смијешно облизну, да се сви насмијаше. „Е, Боже помози!“ рече сердар скинувши капу. Сви се прекрстише по неколико пута, па онда посједаше.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); из Библије (Неверни Тома, Јудин пољубац, од Понтија до Пилата); из молитава (не дај боже, боже помози, боже ме сачувај, сачувај нас боже и анђели божји итд.); из дечјег говора (шарена лажа, прича о црвеном врапцу итд.
Махни и ти рукама, махни! — Казао свети Никола човјеку који је био пао у воду па само викао: „Помози, свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отима. Не бије мене торба, већ оно што је у торби.
4 Један, два три, Побили се фратри Пред црквени врати: Један другог туче И за браду вуче: Један другом виче; „Помози ми, стриче!“ — „Како ћу ти помоћи, Кад и мене туку, А за браду вуку!“ 5 (Кад остану два играча) Еци, пеци, пец!
Здрав домаћине био и пријатеље вазда часно гостио! Б) О КРСНОМ ИМЕНУ 1 Боже помози, боже весели! Писмо у добри час и у бољи час, а овом трећом највишом срећом. Помогао нам Бог и св. Тројица!
(Сече колач) Што у десној руци, то браћи повуци; што у лијевој руци, мају туци! 3 Помози, Боже! Сунце на исток а господин Бог на помоћ.
3 Помози, Боже! Сунце на исток а господин Бог на помоћ. Помози, Боже, весели, Боже, у дом домаћина и његове кумове, и његове пријатеље који су му овдје и друговдје и на све четири
Испод њега косио плодна сјемена, па ишао на дуге и широке њиве: мануо десном, бог му дао срећом, рекао: „Помози, Боже“. — Бог му дао и помогао! Ријетко га тур'о, често му ницало!
држати може, а два засједе (или заставе), узму јој вео с главе, и држећи га раширена изнад ње један од њих говори): — Помози, Боже, — и намјери се велики добри час! Моја сестрице!
простру струке, и дјевојка клекнувши на њих, отац јој, држећи у рукама букару вина, овако даје „добру молитву“): Помози, Боже, — и намјери се велики добри час! Ајде с богом, моја кћерце! Из овога дома ижљегла у добри час!
3 ЧАУШ ПРИКАЗУЈЕ А) ПРИЛОГЕ (ЧАСТИ) 1 Помози бог, куме и ти стари свате, и сва браћо звана и одабрана, војводару зулумћару, домаћине господару, и ви, баке, наше
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У том удари однекуд Еро: „Помози Бог кадо!“ — „Бог ти помогао кмете! а одакле си ти кмете!“ — „Ја сам, кадо! с онога свијета.“ — „Је ли Бога ти!
Онда он отиде у ону планину к баби, и дошавши к њој рече јој: „Помози Бог бако!” А она му прихвати Бога: „Бог ти помогао, синко; а које добро?” Он јој рече: „Рад бих у тебе служити.
Царев син јој назове Бога: „Помози Бог, бако!” А баба му прихвати: „Бог ти помогао, синко!” Онда је запита царев син: ..Где је, бако, мој зец?
Кад она отиде к месецу, нађе месечеву мајку код куће, па је пољуби у руку и назове: „Помози Бог, месечева мајко!” А она јој одговори: „Бог ти помогао, рајска душице. А од куд ти овде?
” А он се упла- | ши па рекне: „Помози Боже!” и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна, што га у царству нема, па здере кожу
Он назвавши јој „Помози Бог,” запита је чије су јој овце, а она му одговори: „Чија сам ја онога су и овце.” А он је запита: „А чија си ти?
” Послије неколико времена сретоше се ова два брата у путу јашући оба на коњма. Праведни назва неправедноме: „Помози ти Бог, брате!” А онај му одговори: „Јаох ти Бог дао! Што вазда Бога спомињеш? Сад је боља крив- | да него ли правда.
пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: „Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: „„хај волови, помози Боже да роди варени боб.
” Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: „Хај волови, помози Боже да роди варени боб.” Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху: „Сиромаше, како може родити варени боб?
Деда тумарајући којекуда по планини најпосле дођу на један извор, и код онога извора нађу једну жену, и назову јој помози Бог! па се напију воде и седну да се одморе. Онда рече жена девојчици: „Ћерко!
Кад дође на извор, место да јој назове помози Бог, не рече јој ништа, него у себи промрмла: „Ето оне жентурине, убио је Бог!
” Па их пропусти. Кад изиђу горе пред краља, онда они богати чоек проговори: „Помози Бог, наш свијетли краљу!” А краљ му помоћ прихвати: „Бог вам добро дао, ђецо!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Мени причаш! Ти и састанак огранка! Стави тај лонац у ту шерпу! Дај ми то вамо! Помози ми ову веш-корпу да понесем! Састанак огранка! Накрени вамо тај кишобран! А теби, Анђелко, лака ти црна земља!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— запита је јетрва гледајући је подозриво. — Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! — рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.
На свакоме токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену јали штуц, јали шешана. — Помози бог, дуовници! — викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка што му је до рамена досизала. — Помоз бог!
плаћених великих миса). А помисли, теке је десет ури! Још ће пука доћи! — Е, боже помози и свети Фране! — прихвати Брне. — Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена. Сиди, одмори се! — Не могу! — рече Думе.
Најслађе ми је заклати... Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али... — Шта је... шт’! — дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну зубма
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нећу да се мешам у медвеђа посла. Ја хоћу да умрем у овој јазбини. Мени је овде добро. Губи се одавде! — Помози јој. Док је жива, палиће ти свећу на гробу. А ти знаш каква је твоја душа: рибица у крви! Не можеш да умреш с њом.
уши, неће да слуша Мијата који танким гласом запомаже: Сунце пишти утрнутих зена, Гласом женским пишти из мог села: „Помози нам, горских смрека мајко! Тором — вуци, време — наопако. Реци како крв да људску смирим? Да ли буну опет да распирим?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ја трчим! — узвикну сва ван себе и хтеде да излети напоље, кад је прену нечији слабашни гласић: — Лепо!! Лепо!! Али помози ми! »Можда се врабац вратио?« — помисли и окрете се ка прозору, али врапца тамо није било.
»Где ли је ишчезао?« — упита се и истог трена чу другарев плачни глас како запомаже: — Помози ми да се извучем, ово је страшно! Из празне другареве ногавице Смејачко виде како излази малени, смеђи пуж и шмркће.
— Крабо, Златна крабо! — дечак заплака, узе једну мркозелену крабицу на длан и помилова је. — Помози ми да опет будем висок и јак! — седео је уз море све до вечери, али Краба му се не јави, нити зазлати.
са запрепашћењем виде како његова камена љуска пуца, а из ње се, као лептирица из чахуре, извлачи лепотица и шапуће: — Помози ми да кренем. Овде је тако самотно, тако тихо: ни човека, ни пса. Време ми је да пођем... — Па, пошла си!
— јекну, опусти руке, али га море у се не прими. Изронивши, на гребену таласа он поново виде Морску вилу. — Помози ми да вратим сина или ми одузми живот! — зајаука. Вила одречно одмахну главом. — Не Могу ти вратити сина!
— Помози, синко! — зајаука старица, али дечак, не осврћући се, одлете дале. Жао му је било старице, али жао му је било и да упро
Затискујући уши, летео је на леђима ветра, а ипак је чуо молећиви глас: — Зажели да се ослободим рана, помози! — Зажелео бих да те никада нисам срео!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јер биће дана, ал' неће среће, и биће људи, ал' Срба неће; Помози, бабо, помоћ' ћу и ја, Да српско име јоште просија!“ Дижите школе, Деца вас моле! Ј.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: — Помози Бог, снахо! Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.
И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. — Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то свети Илија чује, закала па дође тамо. Кад он тамо, ал̓ стари сједи и ложи ватру, а Илија му рече: — Помози бог, старче! — Бог помогао! — одговори старац. — Па шта радиш? — пита га свети Илија.
Онда он отиде у ону планину к баби, и дошавши к њој рече јој: — Помози бог, бако! А она му прихвати бога: — Бог ти томогао, синко; а које добро? Он јој рече: — Рад бих у тебе служити.
Царев син јој назове бога: — Помози бог, бако! А баба му прихвати: — Бог ти помогао, синко! Онда је запита царев син: — Где је, бако, мој зец?
Кад она отиде к месецу, нађе месечеву мајку код куће, па је пољуби у руку и назове: — Помози бог, месечева мајко! А она јој одговори: — Бог ти помогао, рајска душице! А откуд ти овде?
А он се уплаши па рекне: — Помози, боже! — и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна, што га у царству нема, па здере
На овом је друму задуго стајао и плакао, док ево ти царског татарина па му каже: — Помози бог, дијете! А овај му одговори: — Бог ти помогао! — Како си? Шта радиш? — Фала богу, здраво, како си ти?
Идући тако, нађе једног чоека који се бијаше сагнуо увом к земљи и тако стајаше. Сад му царски зет рече: — Помози бог, брате! А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш?
Назове му помози бог, а овај му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш! — Вала — рече — ништа, бијах направио мало за доручак,
Назове му помози бог, а овај му одговори: — Бог ти помогао. — А шта ту радиш? — рече му царски зет. Вала ништа, јутрос мало подоручко
“ — Али ну чуда! Чим изједе грожђе, одмах му рогови опадоше, кô да му их руком однесе. „Ах! помози ти, јаки боже!“ помисли у себи, „повратићу ја себи и ћесу и гаће и свиралу, чини ми се, ако бог да!
Свети Сава рекне ђаволу: — Помози бог! А овај одговори: — Није ти за тим стало. — Како си? — рече свети Сава; а ђаво му одговори: — Шта је теби
Он, назвавши јој „помози бог“, запита је чије су јој овце, а она му одговори: — Чија сам ја, онога су и овце. А он је запита: — А чија си ти?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И то ко? Иван Мојсилов из мртвога Воћника!.. Мене, Брњачанина?!.. О, помози, Свети Петре, или данас Мени, или више нећеш имати кому!.. С пута, кујо потуричка!.. Виђи, да ти кажем!..
неће с Прага натурити божју помоћ, но кад буде ушао унутра, кад га Спазе, једро ће изговорити: „Селам алећ Турцима, а помози Бог раји!“... Међутим, родни праг био је јачи од нове заповести.
Ракије, и остави те разгоВоре вечерас... — Нећу да их оставим. Но гледај!... Здрав си и помози Боже!... Окрени, Господе, наопослено!.. Здрав си!
— Помози Боже, а опрости некрива кућо, у којој сам и добра виђела! — шапну Богдана по свршеном послу око затварања врата, па се
Старац по обичају помаче мало капу с чела у знак да је скинуо, па се смерно и дубоко поклони: — Помози Бог, господине!
Он се прекрсти широким крстом и грцајући, а са просветљеним изразом, поче да мрмори: — Помози, Господе, помози и нама!... Услужно му примакох једну столицу и понудих да седне.
Он се прекрсти широким крстом и грцајући, а са просветљеним изразом, поче да мрмори: — Помози, Господе, помози и нама!... Услужно му примакох једну столицу и понудих да седне. Он узмахну свом главом и прекорно ме погледа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Данаске нам браћа на прелому пате, Тешко им је рећи: помози нам, брате Ал’ ми разумемо и ко збори немо — Будућности нашој ми то дугујемо.
Старац гледи из далека па се поклони: „Помози Вам Бог небески, госпо бољарко! Сад се ваљда жеље ваше већ умириле.“ — Али жена, ал’ бољарка кâ да не чује: Она
То нек’ чују, то нек’ знају Сви народи, све државе. Свети душе, ти помози! Храни, брани језик свачи! Само језик сека Пелин Могô б’ бити — мало краћи. »Стармали« 1881.
добро знао И њојзи сам много, много жртвовао; Ал’ ти кол’ко жртав’ смеш принети слози, То промисли сама, — Боже, ти помози! Омладино драга, буди добре воље: Ти нам буди јака, ти нам буди лепа.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
АНЧА: Јесте, милостива госпођа. (Запише.) ПОЗОРИЈЕ 8. МИТАР, ПРЕЂАШЊЕ МИТАР: Помози бог, Фемо. ФЕМА: И овај је дошао да ми смради нос. (Метне мараму на нос, па се окрене огледалу.
Ја ћу бити близу, јеси ли чула? (Удали се.) ЕВИЦА: Ах, боже, сад ми помози! ПОЗОРИЈЕ 7. РУЖИЧИЋ, ЕВИЦА ЕВИЦА: Службеница понизна, светли господин филозоф.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЧЕТВРТА СЦЕНА Стана, удовица војводе Ђукића, са својом пасторком Спасенијом, и пређашњи. Исто место. СТАНА: Помози бог, децо! ГЛАВАШ: добро ти, бако, бог дао!
Баш никоја друга до она!... ДРУГИ ТУРЧИН: Ено је ђе долази! ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Стана долази. СТАНА: Помози бог, људи честити, Што царског пашу верно служите! А је ли дома паша Сулејман, Злочине раје отац милостив?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»О, боже помози«, повикаше сељаци у мојој околини. И још једном: »плотун, картеч, плотун, картеч...« и густи редови непријатеља
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ја те послушах једнога дана, па је из мене сукљао „дампф“ као да сам фабрична сирена... Него смокве и коњак. Боже помози! Добио сам фину температуру од тридесет девет са два.
— Море, где нисам... Солун, Крф, Рим, Ница, Тулон, Марсељ, и таман сам се зауставио у Греноблу, боже помози, кад нас вратише назад. Него, чекајте мало... Имате ли какво послужење? — За шта си? — пита га Лука.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Радош им отвара врата. Бошко, Богдан, Станиша, Станојло и Мира улазе.) БОШКО: Помози Бог, деко! РАДОШ (седајући наново уз ватру): Ако се нисте бога одрекли, Нека вам, децо, господ помогне!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Изиђох иза стрехе, а за мном Стевица. — Помози Бог, оче прото! Он се трже и узневијерено ме погледа, силно, страховито ме погледа: — ко си ти?! Оклен си?
Он се трже и узневијерено ме погледа, силно, страховито ме погледа: — ко си ти?! Оклен си? Шта сам ти крив?! — Помози Бог, оче прото! — Ама, каква си ти вјера?! Шта ћеш ти од мене?... А куд си ти пошô, Џибићу?!
Кад бијадо' испод Маслиштâ, па да ћу 'вамо кроз Кланац, сретоше ме два Циганина: „Помози Бог, Симеуне! Шуњ, куда с Богом?“ Познаше ме. Ја протрну' сав, ама се брзо сабра'.
— Е, кад је тако, Симеуне, онда Боже помози. — Осмјехну се Мићан, засука рукаве, па измакну пинту испод цијеви. — Помоз'те људи!
„Па како ћеш одати чест царској господи?“ — пита ме и испитује кô поп на исповиједи. „Па казаћу: Помози Бог, царски суци, на Бањој Луци!“ „Ето, ето, ето! О, јадна ти сам ја и чемерна с тобом!
Дочу јопе' некако царевина. Ето ти шикуције: „Помози Вог, Давиде! Здраво, мирно?“ „Добро, 'вала Богу, како си ти?“ Туј се упитасмо за здравље, док шикуција поче: „Тебе,
Пођеш ли горе Гламочу, па сретнеш чојека, вичи: „Помози Бог, Сава!“ Горе ти је све голи Сава. Нанесе ли те пут тамо врлетној и каменитој Лици, скидај капу и вичи: „Добар дан,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ко пати од »желудаца« (проширење стомака?) треба да ископа б. и да јој каже: »Траво б., помози! Желуче, дођи где си био, и где си се родио«, па онда да је поједе (ЖСС, 287). БОР Кіефер (пінуѕ ѕілвеѕтріѕ).
на Ђурђевдан, употребљава се у врачању против грома; кад лети грми, старе жене ваде ту гранчицу и машући њоме говоре: »Помози боже и свети Ђурађ!
Ћипико, Иво - Пауци
И заклопивши кутијицу стави је на страну. Равно Војкана погледа у очи: —Немам готових пара. — Помози сада или никада, господару! ... Порубало ме за порез. —Немам готових, а жао ми те: даћу ти кукуруза.
— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако бога знаш! — Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт .....
Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!” вели ми. „Помози!” А вјетар носи му глас бог зна камо... — Бог те не убио, — велим ја — видиш да гинемо!... Тргох нож и пресјекох ....
куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге Вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус” ни са „Помози бог”, већ рекавши: „Добар дан, господо!” одмах сједе. Погледа по друштву: нико ни ријечи!
А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли бог на небу... Ето, па помози кога! Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не
Људи смишљају што да се уради, муче се и натежу да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу. —Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.
Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге. У за час сам то учинио! Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати. А прими ми постељу у шталу, код бештије!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Осим другог овде свега, Мене створи из ничега, Духом твојим ти подуну, У менека душу суну. Хвала Боже на дар ови. О помози, благослови! Да ми како с права пута, Душа млада не залута.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не чудим се, и нећу јој ни замерити, док су јој рачуни у реду, и док држи меру у пићу... Помози Боже! Пава пије, нас две ћемо добро јести, па ће ваљда бити снаге да сачувамо Тодорово имање.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
А шта вели мајстор Глиша? Кад га гођ на улици видим, ја му се увек јавим: помози бог, мајстор-Глишо! А он мени »слуге«, то јест ми, мајстор Глиша, јесмо слуге.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Шта ће, како ће, него 'ајд' да позове свога комшију хабена. Вели му: „Учини ми толико, комшија хабен, помози ми да окопамо виноград!
села, сећам се да сам прочитао овакав стих: Господе небески, који владаш светом, Милошћу окрепи целу нашу нацију, И помози мени у невољи тешкој, Да научим трећу коњугацију.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Погледа мало боље и виде: то мрави пиште и моле: — Спаси нас, Ведране! Помози! Не мислећи да је и сам у опасности дечак се саже и узе их у наручје, кад виде како се с друге стране понора усправља
Насмеја се Белутак: шта му може ветар, шта таласи? У сан о планини Белутак уђе, кад зачу запомагање Коралне Гране. — Помози, брате! Спаси! Сви су побегли, шта да радим? — јаукала је Корална Грана, а срце Белутка пунило сажаљењем.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта да сад радим с овим чудом? — забрину се дјечак. — Лазаре, ти си мајстор, дај помози. Кад си знао поправити земаљску куглу, умјећеш и овај шешир за мој „глобус“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама то сам зачула да је изарад тога се Бог човеком претворио, когано си ти родила, да сазове грешнике на покајање. Помози ми, једној ниоткуда ми помоћи не имајући, и повели да ми се облакша црковно улазење, те не забрани ми видети частно
Устани, и помози нам да се разиђу врази наши и ишчезну ка дим, те истију кано восак испред силе ватрене.« На трећи дан по пожару паљења
Гледа горе, гледа доле, види небо и земљу. Види горе и воде; вели помози, дај ми руку, прихвати ме! Закон изнеможе, душа је огрдила, грех је скљуси, ја се одводим незнаним путем, а злочинство
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад је дошао, казао је „Помози, боже!“ јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који