Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Долази још селака — по један или по двојица. Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише. Зачудо, што ти беше тај учитељ »достојанствен« човек!
Боље иди ти у кафану »Код петла«. Ту је тек позориште и комедија! Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...
Еле, таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице. Видак је, као што већ знате, општински писар.
Утом се помоли на врата газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. — Баш добро! Ево и газда Милуна! — повика Видак. — А шта то?
Одмах ћир Трпко узе некаке крпетине, па стаде чистити своје оружје. Док ето ти помоли се на врата Тиосав; и у нега за појасом мала пушка и некака дугачка ножина.
— Тако!... — одговори Страхиња, па се замисли. Таман Радојка заусти да га нешто упита, док ти се помоли озго путањом Живан, па подвикну: — А, ту ли си, лоло!... — Беж', Страхиња!
Ништа се не зна шта ко говори. Кмет млати рукама, трчи од једног до другог, умирује их... Утом се помоли озго путем неки човек. Затурио торбу преко рамена, па хита наниже. — Ко ли ће оно бити? — учини кмет.
— довикну му Пурко што игда може. Чича Средоје махну руком онамо за брдо. Мало постоја, а помоли се одовуд Живан и с њим десетак људи. Сви се упутише у Зарожје. Зарожани им изиђоше подалеко на сусрет.
богу на толиком дару, а често погледа на врата кућна — кад ће се помолити поп или поша да му заповеде што на уранку. Помоли се поша, зверну тамо-амо испред куће, па кад виде Вују, упита: — Зар се опет крпиш, јадо мој?
Вуја слуша тај разговор, а пробија га зној крупан као грашке. Утом се помоли домаћица на врата кућна и рече да је вечера постављена. Бошко и гости уђоше у кућу, где их чекаху остали кућани.
— протуњка Вуја. Попо лепо занеме. Бошко гледа забезекнуто час у попа час у Вују. Утом се помоли домаћица на друга врата, па видевши Вују — трже се и проговори забезекнуто: — Намештено је! — Е, хајде да се спава!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ноћ се спуштала лагано као смрт... Харамбаша викну дружини да се богу помоли. Преста шала и смех. Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.
” Он поче дрхтати. Плашио се готово од свакога пања. И стаде гонити коња да одмиче... Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста. Та рука ухвати коња за узду. — Стој! — зачу се глас.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Да ли је то још кадгод било? Је ли ти? Еј, момче! Ходи овамо! Оно прљаво створење помоли се опет. — Је ли се лађа још кад овако здраво задоцнила? — Не знам — рече створење. — Не знаш? Сметењаче!
Кум Нинко погледа у сунце које се помоли. — Осваја дан, — рече — ја велим, у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.
Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава. Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету. Метну дјетету руку на чело: — Маро сине, устани! Дијете протрља очи и отвори их.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли богу, да се поразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде
Црњански, Милош - Сеобе 2
држани су по пећинама, у планини, међу форпостима, где се и дању и ноћу пуцало, а пуцало тако, да нико није могао да помоли главу, над плотом, и оде по воду. Кад их је Ракишич опет вратио, имао је, преосталих, седморицу.
Теодосије - ЖИТИЈА
,Господе сила, који судиш праведна дела̒, ,на тебе се уздах, да се не постидим!̒“. Овако, са сузама помоћ просећи помоли се, у помоћ призивајући пречисту Богородицу да буде услишан, и ка светоме своме оцу преподобном Симеону, гледајући на
и тако ушавши са братијом и са игуманом Лавре Светог Саве у цркву пресветлога Христова Васкрсења дасе помоли, са врелим сузама, клањајући се, целиваше животворни и пресвети гроб Христа Бога нашега и свету Голготу, и сва света
После овога свршивши свету и божаствену службу у цркви пресветлога Васкрсења и код живоноснога Христова Гроба, помоли се за цркву и за себе и за цареве и за све народе Господње тековине, које искупи часном својом крвљу.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чувши овај тутањ од презрелих крушака, један стари миш помоли главу из своје рупе, али баш у томе тренутку с гране преда њ стресну мачак Тошо.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко сједе и дохвати часовник. Бјеше око седам. Њеко лагано отвори врата и помоли се глава Крцунова. Обојица се насмијаше. — Добро јутро, Јанко! Христос се роди!
Од истока, на савијутку ждријела, на једно три пушкомета даљине, помоли се поворка путника, пет пјешака и двојица коњаника за њима. Стража их бјеше угледала много даље, јер гледаше с виса.
Милићевић, Вук - Беспуће
на одређено мјесто; достојанствено се пењала у кола два жандарма, с бајонетима на пушкама, правећи некоме друштво. Помоли се гомила Личана, збркана, неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће
да се разлијеже његов весели смијех, као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако много уживања, као да се помоли његово ведро, насмијано лице са благим, добрим погледом; вазда избријан, дотјеран, намјештен, утегнут; са намазаном,
Сиротиња је била јача. Мати га није чула, кад, пред подне, стадоше његова кола пред кућом. Само што се помоли једна уплакана баба, нека његова рођака, повезана црним рупцем, и поздрави га.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. После неког времена врати се у школу, али не сам.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— тио — Давно данас месец поранио, Па већ зађе — већ је пола ноћи — Јоште мало и зора ће доћи — И ето је, веће се помоли — А наш јунак да л' је спази, што ли? Да л' још лута, да л' санак борави? Зора сјаје — ма где он се бави?
Скреса Србин пустога Турчина, Али мало прежесток бијаше, Иза кама здраво се помоли, Сагледа га једно Туре младо, Зашкргута, дохвати шешану, Па удари Милуна хајдука, Удари га у лијеву руку, Сакрха
Сикће опет, псује, виче: „Оваквиче, онаквиче!“ 133. По кући се диже буна, Декоје се сад помоли, Ово тамо, оно туна, Беше доста скоро голи, То на прозор, то на врата, — Хај, Србине, красни свата! 134.
XXИИИ А из воде њему мила Помоли се, ао јада! Каква ли си негда била Па каква си, каква сада? Помоли се, погледа га 'Нако тужно, жалостиво, Сва се
XXИИИ А из воде њему мила Помоли се, ао јада! Каква ли си негда била Па каква си, каква сада? Помоли се, погледа га 'Нако тужно, жалостиво, Сва се њему сломи снага, Обамре му срце живо.
серашћер зовну на Србина, И растави два силна Турчина, Растави и, ал' и не помири, Ал' им Вељко срце дивно смири: Помоли се Светојзи тројици, Скиде њима главу обојици.
Једно Српче помоли се Богу, Пушком ђоги сломи предњу ногу, Опет пали једно момче чило, Радивоју саломио крило: У рамену сломи му
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ти се већ напио ко мој весели Ниџо. — Јок, побратиме тмурно дочека старац. — Сјећам се као да је вечерас било: помоли се мјесец над гајем, сто метара над нашом кућом, а мене ноге саме понесу к њему. Куда?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши, да их сва три прождере.
на брег сви редом, најпре девојка са својим другарицама, па онда момци а најпосле он, а цар намести џелата те како се помоли из галије, одсече му главу.
Кад ујутру јутро освануло, он се прену иза сна, устаде те се уми и помоли богу, па хтједе кренути, али да му вјетар не би свирао у празна уста, хтједе да се поткријепи мало.
Таман чобан замаче, док ето ти ђе се помоли уз поље један стар просјак. Издрпан је, јадан је, нема на њему четири паре хаљина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Тако — говорио је трљајући руке — све иде на снагу... Пази да не уђеш — добаци једноме, који само помоли главу. Онда се обрати осталима: — Седите на улаз, и опустите ноге... тако, да се бар и ми мало опружимо.
Да, да... — ако је судбина, од ње се не може умаћи. А грозно грува, пуцњи се сустижу и ваздух дрхти... Сунце се мало помоли, па опет зађе за црн густ облак.
На истоку запламти хоризонт и ускоро, бојажљиво и лагано, као да се прикрада, помоли се месец. Ружичасти сјај обасја равницу и сићушне људе који гамижу као црви.
На истоку зарумене и месец се помоли. Запита неко колико је часова. — Још пет минута до десет — одговорих, и онда се обазрех около не бих ли нашао шта да
А бунар са ђермом одмах иза нас у забрану, па вода хладна, бистра... Испред нас река... Но нико не сме главу да помоли.
Вечерњача заблиста. Траило помоли главу, па изиђе, а за њим и ми остали. Двојица последњих изнеше лагано Рајка. Али његова глава и руке биле су млитаве,
Имаш ли дувана? — Е, то „зеље“ ни код мене не расте... Милисаве! На улазу се помоли згужвана прилика једнога војника. — Има ли, бре, гдегод дувана? — Има код овога тобџије... што је вечерас дошао...
Из једних кола покривених арњевима помоли се једна глава. — Друже, где је, славе ти, та Бањица? По гласу, који личи помало на запомагање, рекло би се да дуго
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Добро, ја ћу те уписати... Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана. Кад се старац помоли из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Једнога јутра, рано у зору, кад се гора будила и птице почеле певати, устане као обично, помоли се Богу, узме свој крчаг па пође доле по воду. На путу се спотакне о корен једног дебелог дрвета и падне.
Предвече, Исус, уморан, пође на Гору Маслинску, да се у самоћи помоли Богу и да преноћи тамо. Пролазећи улицом са својим ученицима и народом који га је пратио, огладни.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке... Наступа чудна ноћна тишина, кроз
небу први млазеви сунчаних зракова, од чега се обоји цела околина, и по небу засја чисто, нежно, бескрајно плаветнило. Помоли се сунце. Кмет се прену и диже људе. — Стан'те сви у ред, један до другог. Наместисмо се сви у један ред.
Спреми се и чича Пера зе жетву. Полазећи од куће са радницима, чича Пера се помоли Богу, узе стакло са богојављенском водом и сркну из њега три пут, очену гранчицу суха босиљка, што га је донео са
Злобан, пакостан поглед паде на ту украшену главу. Мало маченце фркну и помоли своје оштре ноктиће... Добро утувљена лекција из живота! КАПЕТАНИЦА Међу осталим становницима варошице А....
и одмах затим помоли се једна лепа, млада женска главица и потом указа се и цела »персона« нове капетанице, која придржавајући се за раме
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— Завуче се у крошњу која је са свих страна Затворена и где не допиру ни роса, ни слана, И ко што се, пред починак, помоли домаћин куће, Пред спавање и он са собом процвркуће, Затим се проврпољи, да се боље намести, И истог часа заспи,
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Сабери лик својих сабеседник, светих мученик, и са васеми помоли се прославаљшому те Богу, вазвести Георгију, подвигни Димитрија, убеди Теодоре, поими Меркурија и Прокопија и 40
Сабери збор својих сабеседника светих мученика, и са свима се помоли прославитељу ти Богу, извести Георгија, покрени Димитрија, убеди Теодоре, узми Меркурија и Прокопија и четрдесет
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У тај мах, скрајни прозорак на прочељу наелак отвори се. Старачка глава, обрубљена дугом, бијелом брадом, помоли се на прозору. Старац наслони главу на длан и остаде тако.
То ми каза неко момче што је пред њима пртило...“ Сердар Пејо помоли се на вратима и затутњи: „Помага ви Бог и на здравље!“ Господар и сви остали обрадоваше му се, ништа мање но игуману.
“ Петар га прекиде, туривши га у раме а очи упријевши про њега. И Мишан гледну. Пут истока, на савијутку ждријела помоли се гомила људи. Било их пјешака и коњика. Насукоше се један за другијем, па ступаху доста споро. „Турци!
На њеном поданку вијугаше поширок пут што води из Гацка у Никшић. На десно, пушкомет далеко, помоли се један пјешак. Цијев од дуге пушке одигла му некакву суру кабаницу.
Одмах се из шуме помоли неки ванредно висок и сух, просјед човјек у властелинском одијелу онога доба. Про рамена висаше му дугачка шиба на
Како дотле говораху гласно, онај момак настави истим гласом: „Стана је...“ Стана се баш помоли на врата, кад јој момак изусти име. Она то чу, а на њима познаде, да је о њој неки потајни разговор, па се мало снеби.
“ рече сердар. „Тако је! тако!“ повладише остали. Клапчић се помоли на врата, ценећи се од смијеха; једва се савладао, да изговори: „Стрико! оно је печено!“ „Богме, дијете, и ми готови!.
Марко се помоли на авлијска врата и нареди да се момчадији вина изнесе. „Тако, тако, соколови!“ он ће. „Ама камо ђевојке?
„Види, Стаке, чији су то коњи!“ Цура помоли главу на авлијска врата. „Чији ће, збиља, коњи бити у ово доба?“ рече Јока. „Богме два човјека на коњима.
А, богме, можете се најавити и попу, ако га је ту!“ Људи се почеше дизати. У то нека баба помоли се на ждријелу. „Да, ето нам бабе Ћурђе!“ рекоше неки. „Она ће нас послужити, таман као да поручисмо по њу!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А чоек му рекне: „Бе и Брко је неки; сад ћеш га виђети.” У томе стане хука с једне стране, док се иза брда помоли један брк и у њему триста и шездесет и пет тичијих гнијезда. Мало по мало помоли се и други брк; ето и Брка.
Мало по мало помоли се и други брк; ето и Брка. Како дође к њима а он легне ничице ђевојци главом на крило, и рече јој да га побиште.
на брег сви редом, најпре девојка са својим другарицама па онда момци а најпосле он, а цар намести џелата те како се помоли из галије, одсече му главу.
љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши, да их сва три прождере.
А кад би у јутру прије сунца, рече му баба: „Пази добро, кад успомаља сунце, па кад помоли, гледај га кроз моје косе, докле са свијем изиђе, и три пута реци: „Претвори ми Боже од ове косе прстен као сунце!
Послије тога пође да тражи змију крилатицу, и кажу му да је њу лако уфатити, ма само у они трем кад се сунце помоли иза планина, јер она у сунце погледа, и доклен сунце добро копље не оскочи, слијепа стоји.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Када је изнесен био младенац овај овамо, узе га епископ цркве Светих Апостола и помоли се над дететом, и миром га помаза, и друго крштење прими.
отачаствољупца имајући, мудри, и хвалећи се поје непрестано: Молимо те, богомудри Симеоне, за стадо своје приљежно помоли се да од твојег труда добија свагда и сачува стадо твоје неповрадно!
Богородичан Брака не искусивши роди већа од свих земних, јер Бога све твари и Творца у својој утроби сместивши, њему помоли се милостиво, јединством мира добро устројство и тишину црквама да пошаље и да се сачувамо од сваке беде и туге!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву. — Е, ајде се помоли богу кâ прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана. Е, ајд, ајд!
Сви се кренуше. У тај мах њеко закуца на вратима. Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка. За њим хтједе ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допираше до паса.
То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима. У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица. Бакоњи се лице зажари. Међер она бјеше друкчија него што је замишљао. Бјеше ружнија.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сујеверно гони из свести све што је пријатност и нада. Бог њега никад није волео. И то је грех. Опет му се помоли у себи. Чује се закивање дасака. — Бог да га прости — промрмља за себе Тола. — Кога? — трже се Ђорђе.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У Стојану, поврати се стара снага и, у прву неделу, у свитање, он обави старе радње: умије се, помоли, обуче војводско одело, опаше пиштоље, смисли речи поздрава, узјаше.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ — „Кога да убијеш? Зашто да убијеш? Зар оца рођеног да убијеш? Умири се, поврати се, прекрсти се, помоли се Богу, помоли се Богу!
“ — „Кога да убијеш? Зашто да убијеш? Зар оца рођеног да убијеш? Умири се, поврати се, прекрсти се, помоли се Богу, помоли се Богу!
И заиста се нису преварили они што су тако мислили и рачунали, јер шта то би? Би то, да се помоли Тузла. А кад се Тузла помоли, запишта Јаћим да се до Бога зачу: „А јаој, Тузло.
Би то, да се помоли Тузла. А кад се Тузла помоли, запишта Јаћим да се до Бога зачу: „А јаој, Тузло. Држ’“, и стропошта се колико је дуг, као да је правом пушком
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Или само до часа кад се помоли први наговештај успјеха. „Успјех је гроб љубави.” (Генијално је то рекао неко!) Али жалосно је кад у свему томе
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине. Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро
Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега. Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. Наступио је последњи тренутак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал̓ ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши да их сва три прождере.
брег сви редом, најпре девојка са својим другарицама, па онда момци, а најпосле он, а цар намести џелата те, како се помоли из галије, одсече му главу.
Тада он рече: — Али пустите ме, можда ћу га ја излијечити. Затим га пусте пред царева сина. Како малар к њему уђе, помоли му одмах слику ђевојчину. Царев син одмах скочи, па ухвати малара говорећи: — Дај ми је, ђе је? Немој се шалити!
Кад замало, помоли се један враг на врата па провири и отиде. Затим се зачу велика грмљавина и штропот, ланци звече, лајтови се ваљају,
Ћипико, Иво - Приповетке
Кад се наједном сунце помоли иза облака и захвати јој главу, помисли: „Лијепа је и јака је!” — Што премишљаш? — упита је изнебуха.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Један турски фес помоли се из једне рупе преда мном, искочи човек и бежи; до њега из друге рупе помоли се други фес, трећи, четврти — читав
Један турски фес помоли се из једне рупе преда мном, искочи човек и бежи; до њега из друге рупе помоли се други фес, трећи, четврти — читав низ фесова — Турци беже. Ми трчимо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ово је ван моје моћи — рече ти мој Андра и оде. За њим добаци онај студент: — Сад, кад си видео и осетио, помоли се, учо, Богу за све нас! Признајем, нисам се ни ја осећао угодно... Мислим се, шта да радим ако налете. Сетио сам се.
Осталих дана, они се довикују и узајамно грде. Али нико нос да помоли. Бугари обично добацују како нагни треба да се предаду. У Србији се лепо живи и — ваздан којешта.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— мишљах ја у страху, Заборавих у невољи чернооку снаху, И помилих у буџак, да дохватим сабљу, Главу, кто се помоли кроз пенџер, да зграбљу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
А како се не би' и бојô кад 'вамо знам какви су Мајданци... Шјутрадан устадо' рано. Истом зора почела бијељети. Помоли' се Богу, па се онда обуко'.
Ћипико, Иво - Пауци
Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.
— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да влада потпуна тишина. Намеравао сам да их збуним. Мислио сам овако: ако се ниједан од мојих људи не помоли на бедему и ако никакав звук с ове стране до њих не допре, учиниће се тим дивљацима ова Кула као уклета.
облачка измаља твој светачки златни нимбус и таман кад сам застао, издужио шију и заждракао горе, ишчекујући да се помоли и твоје жуто лице, мој проклети јахач је гракнуо, стегао ми бутинама слабине и ја сам морао даље да теглим своју муку.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Раскинуше се најзад, наста тишина, госпа Нола уђе у своју собу. Прекрсти се пред иконом и помоли Богу овако: — Господе, дај мир души Тодоровој и Бошковој...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ах, оца му његовог! — промрмља Лука. Онда викну: — Где је он? Из шатора помоли се Исајло. Лука затресе оном хартијом и погледа строго Исајла, као да га пита: шта је ово.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад дођоше друму широкоме, Новак стаде друму у бусију, око њега два нејака сина; ал̓ ето ти јеке низ планину, помоли се тридесет делија; сваки носи џиду на рамену и на џиди од хајдука главу, а пред њима Мехмед Арапине Радивоја води
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Еј, ко се то баца? — Јеси ли ти то, Лазаре? — Ја сам, ја. Еј, не бацај се! Иза стијене, са стране, помоли се ознојено лице Лазара Мачка. — Шта то радиш доље? — зачуди се Јованче. — Доћи да видиш.
— Стриче! — уплашено зовну Луња нагињући се над отвор. Умјесто било каква одговора, кроз продор се одоздо помоли дугачка рука, пограби шешир и увуче га у јаму. — Стриче, што се не јавиш? — питао је Јованче завирујући у земуницу.
Одједном се грање на љесковом жбуну опрезно размаче и кроза њ се помоли ушиљено лисичје лице некаквог старца. Он се зачуђено загледа у натпис на дечакову шеширу, поче лагано да сриче слово
— Еј, жено, је ли ту негдје стари Лијан? На полуотвореним вратима помоли се старчево шпијунско лице. — Ту сам, кнеже витеже.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И на то оде к Димитрију на пенџер тамнични, те се благослови у њега и он се за њега помоли Богу. И таки оде пред Лија на оно збориште где су имали момчад адет борити се међу собом.