Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Утисак је тај да су овде старинци били исто становништво са косовским и с оним у врањском Поморављу, па да су измењени под утицајем сасвим особитог живота који се развио у овој котлини.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тако, на пример, у врањском Поморављу верује се да ако је дете рођено за време пуног месеца, односно „у чис’ месец“, биће срећно и богато, а ако је рођено
У врањском Поморављу верују да ће дете рођено на Божић остати сироче. (Исто ово веровање забележено је и на Тимоку.) Такође, верује се да
За ово дете верује се да је видовито, да може да види и оно што други не виде. У јужном Поморављу такво дете назива се суботан, а у Тимоку суботњак.
ПОВИЈАЊЕ Дете се први пут обредно повија на земљи да би било јако као земља.²⁴ У врањском Поморављу, прво повијање детета обавља се у „пашкуљи“ (делови очеве кошуље и мајчиног скута).
Многи предмети који се стављају у воду за купање имају магијску функцију. Тако се, на пример, у врањском Поморављу стављају у воду сребрна пара и ускршње јаје.
“⁵⁹ Магијском снагом изговорене речи зуби се такође могу учинити снажним или се може убрзати њихов раст. У врањском Поморављу, на пример, онај ко први угледа тек изникли зуб, ваља да каже: „Вучина му расте!
⁹ У врањском Поморављу дете би, у овом случају, полагано ударили дрвеном кашиком (ложицом) по глави, да би проговорило.¹⁰ У Скопској Црној
¹⁵ Да би дете проговорило, у врањском Поморављу, пошто га запоје водом из звона, заљуљају га на љуљашци закаченој на вратима собе.
сврху обучавања не помогну детету да прохода, ако се оно и даље плаши да начини први корак, у том случају, у врањском Поморављу, мајка и ујак чине следећи обред сечења товара: они одведу дете на дрвљаник, помогну му да на леђа упрти товар дрва, а
У врањском Поморављу мајка дечји пупак, који је чувала до поласка у школу, одвезује „да се, имитативним магијским путем, детету ’одвеже
У Поморављу, кад се девојчица око своје петнаесте године задевојчи, она косу сплете у плетенице, које увије око главе. Девојке за у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу. На томе разговору затече их зора.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бор. У Алексиначком Поморављу о славама и заветинама пева се песма: »Насред села зелен бор, Ту се купи леп сабор. Кмет ми седи у столу Те ми пише
Према веровању у Врањском Поморављу, »од свег шумског дрвећа стари брест не вала сећи, јер тада нема ,берићет̓ у пољу И стоци« (СЕЗ, 86, 1974, 104). Броћ.
У Алексиначком Поморављу — у врачању ради млека домаћица уочи Ђурђевдана млеко »подсири у ведру« и стави га »на један велики бусен са доста
л. одвезује се од чини (ЗНЖОЈС, 42, 1964, 402 идд); у Алексиначком Поморављу, по аналогији са житом, »божјом брадом« се назива и последња гиџа у винограду, са које грожђе »смуљају и вином окупају
дрвима може довести цопрница која је однела срећу супротан је пропис у Врањском Поморављу: »Глог никада не гори на ватри, да не би ,сагорео берићет у поље̓« (СЕЗ, 86, 1974, 104) — што указује на веровање да
да би на глави расла чврста »к̓о дреновина« (ГЗМ, н. с., 26, 1971, 43). у Врањском Поморављу на Светог Игњата полаженик, уз благослове за плодност, џара и распирује ватру д. гранчицом (СЕЗ, 86, 1974, 104).
прутић да држи у руци, а она провуче дојку кроз бушан колач или погачу (СЕЗ, 58, 1948, 266). У Алексиначком Поморављу, у М.
Здравац. У Гружи дете, докле га кум шиша, држи у руци з. (СЕЗ, 58, 1948, 264). У Врањском Поморављу брачна постеља за младенце обавезно је кићена з. ради плодности (СЕЗ, 86, 1974, 436). Ива.
низ трпезу домаћин свадбе, дјевер, кум и војвода« 26, 1977, 246). У Алексиначком Поморављу ј. је саставни део обреда са колачем званим »саборник«, који меси уочи свадбе у младожењиној кући девојка чији су
с., 24—25, 1970, 304). У Врањском Поморављу, пред невестином кућом, баца младожења ј. са новцем и бомбонама међу сватове, и тај обичај је посвећен изазивању
Коприва. У Врањском Поморављу, чим чују прву пролећну грмљавину, к. се оките и ваљају по земљи они који су били жетеоци — да их не боле леђа и да се
око бунара, и закити га босиљком« (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 197). У Алексиначком Поморављу уочи Св. Андреје, ради врачања, кува се к.