Африка
“ Бамако: бифе, лед, берберин, велико тржиште пуно белих црначких тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако, град црних и белих, велики и важан колико и Дакар.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
стиже ред и они могу да чују како пева Империо Аргентина, како њен глас на седамдесет и пет обртаја стиже из зрелих поморанџи, оле-бикова и Гранаде у којој цветају гранате; чини им се да она има глас баш за оне ствари у капији, а тај глас је
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
(Тада се стари људи сећају ратова и буна). У самој ствари, то сунце љушти Џакове поморанџи и лимуна... Кад заврши, седне у рачваст храст И поједе све то, у сласт.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овде, како се изиђе из града, нама[х] почињу велике башче, пуне лимуна и поморанџи, с прекрасни созидати камени и различне боје мармара украшени домови.
Казивали су ми да само од лимуна и поморанџи пол милиона пјастри има ови остров до[х]отка, које свуда с корабљи, а највише у Цариград, разшиљу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Картама, којима су прекраћивали досадно време дугога примирја, и корама поморанџи што су их побацали непушачи, био је покривен сав патос у соби.
тога доста заморног пута, обрете се Илија Васић, једнога вечера, на ономе Крфу где се није знало да ли је имало више поморанџи и лимунова, или пак српских забушаната, „колонела“ и детектива.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Бамако: бифе, лед, берберин, велико тржиште пуно белих црначких тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако, град црних и белих, велики и важан колико и Дакар.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Када изиђосмо наново на палубу, запахну нас нека мешавина мириса морских риба и поморанџи. Неко рече да сва јужна пристаништа тако одишу. Пређосмо на лађицу, где нас сабише као сардине, и кретосмо одмах обали.
Упутисмо војнике на пут, да нам купе смокава и поморанџи. Разделили смо их и њима. После јела овладао је неки тежак умор људима. Једва су се кретали.
Шофер сâм заустави и ми се попесмо. Пролазили смо поред цветних вртова богатих вила, родних и сочних поморанџи и широких смокава, док су агаве и опунције расле као жива ограда око имања... Испред вароши се скидосмо.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Али не сирене грчких архипелага На које су капали, пали Одисејеви пољупци Као вечерња киша измешана са соком од поморанџи. Сва је митологија умрла била заувек.