Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
одрасте, па тек у старост о Москви штогод да казује, а не као ја, у планини почти одрастао, па као човек који из једне помрачене собе изађе те у бели свет или у снег погледи, пак му се одма и вид занесе, док мало очи протре. А ја?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
У ноћ, страшном буром разјечану, сину мени зрака пред очима и глас зачух кано глас ангела: „Ја сам душе твоје помрачене зрака сјајна огња бесмртнога: мном се сјећаш шта си изгубио; бадава ти ватрени поете сатварају и кличу богиње: ја
ја ћу слово моје возљубљено у плот људску посље облачити, послати га да избави људе и законом свете моје правде помрачене осв'јетли умове. Ја сам отац и свјетило правде!