Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... Наскоро дође к себи. Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нисам се више могао насмејати. Она окрете главе од мене. — Ја... ја... — поче загушљиво и преста. Мени помрче свест. Ама јесам ли ја будала? — питах се. Куд сам загазио? Дођосмо пред нашу кућу и ћутећки прођосмо је.