Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Што ће нам у општеству, и осим целога општества, тајна браћа? Истина, правда и добродјетељ свет љубе, а не тајне, помрчину и буџаке. Против непријатеља отечества тајну употребљавати, то је сасвим друга работа.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Мехо! Асо! Ибро!... Брзо напоље! Видите тко је тамо!... Момци истрчаше у помрчину. Али помрчина као тесто. Обилазише око хана — нигде никог. — Даље! Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест! Потражи!
Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. — То је далга — помисли он.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Киша је затим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет. Наједном се зачу шум, ход.
У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело. А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” па опет спава. На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину. У тај пар из школске авлије изиђоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.
да се опростим с њом, да је оставим засвагда. Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину. — Да се вратимо? — рече она. Ја је погледах.
Африка
Лопов најгоре врсте, и ја га само чекам у Бобоу (где исти господин рано сутра одлази) па да га стрпам у помрчину (хапс)!
У неко доба кувару Самби, који је горе на врху задремао, откотрљао се у помрчину каск који сам му поклонио и којим се он толико поноси. Док он успе да нам јави то доле, и док Меј стане.
Идући са запаљеном лампом кроз потпуну помрчину, срећући људе и жене које не видим али који ме гласно поздрављају, једва наилазим на место где треба да се там–там
Док се враћам кроз помрчину придружујем се паровима младића или девојака, покушавајући да говорим са њима, не знајући ни каква су им лица.
Црњански, Милош - Сеобе 1
којој се сушио један чаршав, као авет, и светле рупе прозора, све остало у великој мрачној изби беше пропало у дубоку помрчину, са шумом воде.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Долазе троје; две женске прилике, од којих једна свакако девојчица, и с њима неки деран. Утапају се у помрчину испод мојих ногу где су већ људи и чамац. — Била је већ ноћ када сте пошли? — А не, смркавало се.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину: — Ко то лупа ноћас ?... Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини. Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.
Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се
Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину. Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема. Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
створови који испуштају из себе светлост, осветљавајући своју подморску васиону и себи пут кроз бескрајну дубинску помрчину.
риба, ракова и других створова, који испуштају светлост било за то да маме свој плен, било да осветле себи пут кроз помрчину.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се прикучи опет вече, и она стане тражити згодно дрво за ноћиште, док у један пут опази где се нешто кроз помрчину у шуми беласа. Она помисли не ће ли то срећом бити каква кућа, па пође онамо.
Турчину се кроз помрчину учини да дечко ради онај посао који пара с коња стера, па и он чучне и једва се с великим натезањем онереди.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ова песма можда личи на долину У којој се болно скаменио вук. Ова песма споро улази у тмину: Ја не видим више од ње помрчину И осећам само тешки тамни звук Како моје руке вуче у даљину.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Некад нисам морао да ти поновим наредбу. Под спорим корацима снег опет љуто шкрипи. Кроз слеђену помрчину ниједна мисао не може да пусти жилицу. Јасенови узалудно чекају ветар. Не виде се гарава ждрела оџака.
Само ти, Аћиме луди, гориш као бреме луча.“ Уплашен, брзо је корачао по соби. По селу су пси гризли тмушаву помрчину. „Тамо, Аћиме, у том божјем селу, не лају пси. И мртвацима не гризу табане.“ „Ја с тобом озбиљно разговарам!
Кора срца је испуцала и боли. ...Те ноћи пред кишу, овакве густе ноћи, кад су кап и шиљате као овас да би пробиле помрчину и смрскале се о земљу... Некад у таквим ноћима није спавао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тонули су у помрчину рујно разбољени сутони, с тјескобом крајњих растанака и с језом коначних потонућа. И опет су мутно свитале нове зоре и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. »За јечам ?...
Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити. Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ту таму, и ту помрчину Светлост звезде полако расклони И са места ону густу тмину, Где је она, где стајаху они. И кад звезда њима се
Петровић, Растко - АФРИКА
Лопов најгоре врсте, и ја га само чекам у Бобоу (где исти господин рано сутра одлази) па да га стрпам у помрчину (хапс)!
У неко доба кувару Самби, који је горе на врху задремао, откотрљао се у помрчину каск који сам му поклонио и којим се он толико поноси. Док он успе да нам јави то доле, и док Меј стане.
Идући са запаљеном лампом кроз потпуну помрчину, срећући људе и жене које не видим али који ме гласно поздрављају, једва наилазим на место где треба да се там–там
Док се враћам кроз помрчину придружујем се паровима младића или девојака, покушавајући да говорим са њима, не знајући ни каква су им лица.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Море, ако те млатнем, знаћеш онда ко је од нас двојице то „зло“! — добаци командир из мрака. Таса хитро штуче у помрчину. Насмејао сам се. Командир ми приђе. — Од почетка муку мучим са њим. Али је остао исти... Вечито је у покрету.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима. Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. — Пусти!... Не могу те прегориш, тешко ми је!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Светлост се на броду наједном угаси. У почетку на прежемо вид, да бисмо се свикли на помрчину. Звезде сада јаче засијаше. Ветар на крову поче да дува.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зато и плашим се да не дочујем зао глас: Свежите му ноге и стрмо га турите напоље, у добоку помрчину! Моје руке ме и ноге на грех наведоше; бојим се да не ш њима бацен буду у вечни огањ.
нас саде, и ппеђе тога времена са светлошћу твога лица, миродржитеље мрака овога века, напоље одовуд, тамо у вечну помрчину изгониш, пређе неголи док дође оно доби неотходнога нашега борављења у пакленој тамо муци?