Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ја и Протић, кад ал̓ дошао Стева Живковић; даде нам једнога жива шарана: „Најте ту рибу и што пре можете уготовите и понесите — рече; — ја одо̓ полако, а ви кад ме стигнете, питајте се са мном као са непознатим човеком, да моји возари не
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Дакако... Ишли би и пешке — лепој је време, али нам ваља петљати и носити много којекаквих ствари. — Па 'ајд понесите н једно буренце мајстор Стојану, нека га оправи. Иде благдан — требаће ми. — Драге воље, понећемо — рече Никола.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Он је са мном задовољан и ја с њим. — Хоћете данас још у уредништво? — Морам. — Шта би’ вас молио. Понесите те стихове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Јест. Па и сестра ми пише“, рече Јанко тронут, „не знам шта је, сад ћу ви причати“. „Ела брате, читај... А понесите трпезу, да се мало размакнемо.“ Људи се дигоше и посједаше уз дувар. Јанко поче читати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Већ ме право гробљу понесите, Копајте ми раку предубоку, Да ме мртва не огрије сунце; Јер мој живот студена је зима; Нек' ми буде од земљице топло.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Није, драги мој, није бога ми! Што год даље корачаш на путу сазнања, изгледаш све сићушнији самом понесите их са собом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада чу наређење: — Понесите затвараче и повлачите се! Он извуче затвараче, предаде их првом војнику до себе, па застаде и усред борбе замисли се.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шта има човек од живота? Што и мрежа пуштена у море, од мора. „Пуна је воде, а задржати не може ништа...” Понесите фењер. Каленићу, не видим, спустио се мрак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Глава му готово у бари. Један га дохвати за ноге да га извуче, али он јекну: „Убијте ме... убијте.“ — Понесите га! — довикнух, па га и ја дохватих за једну руку. Носимо га као врећу, док не за ђосмо за окуку, те га онда спустисмо.
Један од војника обриса рукавом очи, па ће рећи: — Звали су га Мића. — Хајде, понесите га! — нареди командант. Војници подигоше дете. Оно врисну, управи руке ка својој мајци и викну: — Мамице моја...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Фочу вргли у зачеље, бијела му брада до појаса; пак повика све седам дахија: „К нама брже, хоџе и ’ваизи! Понесите књиге инџијеле, те гледајте што нам књиге кажу, што ће нама бити до пошљетка“.