Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. — Вала, ни ја!... Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... Смех се заори са свију страна. — Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
или, боље рећи, тако да сам се ја у свако доба могао повући и казати им да је то све шала и да сам их ја хтео мало поплашити. После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим. Претурао сам се, мучио сам се.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог Стевана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Доста. Што год видиш, да си добро урадила, остани при томе постојана; речма и претњом не дај се поплашити, докле и сам не увиди, да је криво имао. Двапут, трипут тако, па ће се одучити. СОФИЈА: Само да не учинимо горе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! А овако, — таман како треба!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И оштра ти бритка сабља била! Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај!
страшне вести о турској сили, он каже: Немој тако кнезу казивати, јер ће нам се кнеже забринути, и сва ће се војска поплашити, већ овако нашем кнезу кажи: има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо.
Немој тако кнезу казивати, јер ће нам се кнеже забринути, и сва се војска поплашити, већ овако нашем кнезу кажи: има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо; јера
њему је руво страовито: рисовина и самуровина, а на коњу сама међедина, бојно копље вуком покројено; само ћеш се рува поплашити, а камоли кад подвикне Турчин, и поцикне коњиц под Турчином; од страа ћеш пасти са коњица, и своју ћеш изгубити
И оштра ти бритка сабља била! Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај!
Не би бахом из клисуре тврде, тј. (каже Вук) „нећеш ме поплашити и плашњом истјерати из клисуре“. Уз стих а камоли орлу перушину Вук напомиње: „Горе стоји крило од лабуда, а овдје и