Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ћемо ми то — забрза Ђуро, испи нову чашу, подними се на руку и сјетно развуче: Ево мене у сукње обукли, чакшире ми порезници свукли, дабогда их громови потукли. — Стој! Стој! Ено га опет! — Шта, зар ни сад не ваља? — зачуди се пјесник.
— А баш сам лијепо срочио оно за чакшире. — Срочио си ти црног ђавола! — развика се командир. — Зар су теби порезници ...Ама, то су државни службеници, куго кокошија. Ђуро се замишљено загледа у оно сикирче пред собом.
ћу ја срочити пјесму по вашој вољи кад је тај грешни Петар Дошен овамо с моје стране, сирома као и ја, а ви и ти тамо порезници ...ви сте нешто сасвим . . . — Она друга страна, а? — прожвака Јово мрдајући носом.