Употреба речи породиљу у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле је приметио да је Ђурђе изишао из куће, и не свративши да још једном види своју жену, породиљу, и пољуби ћерчицу коју је добио. Павле му то пребаци. Ђурђе је ћутао. Петар му подвикну: „Има да частиш, дебели!

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Магијска снага додира користи се у следећем поступку: Породиљу која тешко рађа, у шабачком крају, лагано ударају по крстима штапом којим је отета жаба од гује.

Будући да већ трудницу, касније породиљу, нападају порођајни демони и отежавају јој порођај, постоји скуп обичаја којима се она штити од ових злих сила.

порођаја јесу извесне говорне формуле или басме, које улазе у састав неког обреда или се самостално изговарају. Породиљу која се мучи на порођају муж мало понесе, па каже: „Ја ти бреме натоварих, ја га и стоварам.

провуче кроз обруч или точак од кола и зањише га три пута према истоку, онда она три пута, стојећи на прагу, упита породиљу: „Волиш ли сунце, ја ли месец?“, а породиља, скривена иза врата, сваки пут одговори: „Сунце.

Оне, за време првих шест недеља од порођаја, нападају дете и породиљу углавном ноћу, настојећи да породиљи одузму млеко и тако угрозе живот тек рођеног детета.

који је породиља сама умесила („ја родих, умесих, испекох и бабице претекох“) на магијски начин (збуњивањем) чини породиљу имуном на штетно дејство бабица.¹²³ Бели лук је, верује.

“ У Хомољу, породиља се кади разним травама три пута на дан. На Тимоку, породиљу каде ивањданском травом и перјем од пилета „мратинчета“, тамјаном и упаљеним катраном.

с три прста салаша и по једну сламку и по једно перо из три пуста гнезда, па увече метну то на жар и накаде болесну породиљу.“¹³⁰ Ништа слабије чистилачко средство од ватре није ни вода.

Они ноћу лете, а препознају се по продорном звиждању, хучању или плакању. Ова демонска бића која нападају дете и породиљу настала су од душа рано умрле, некрштене деце, која су осуђена да вечито лутају.

¹³⁶ Некрштенци највише нападају породиљу и дете за време „некрштених дана“, од Божића до Богојављења. Тада натприродна демонска бића добијају највећу снагу:

⁵ У ђевђелијској кази трећег дана после порођаја бабица поведе породиљу до спољних врата и сипа воду испред ње, „да јој млеко тече као вода“.

За породиљу је опасно ако јој млеко дође у додир са основним елементима: ватром, водом и земљом. Зато у многим крајевима постоји за

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

То је исто тако као кад би бабица вештачким средствима журила породиљу да роди што пре, наприлику одмах у петом месецу. Но као год што греше револуционари кад xоће ппе времена вештачки и

младенца, па било да то чини стога што је то за њу незгодан тренутак да се бави порођајем, или из »убеђења« да ће и за породиљу и за младенца бити боље ако дете још који месец остане у утроби мајчиној.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Нарочито је б. л. потребан апотропајон за новорођено дете и за породиљу: новорођенчету се б. л. меће под главу или поред главе, »да га не би нагазиле ноћнице« или од бабица, или »да боље

(іб., 65), нарочито још ако је на Крстовдан украден са иконе (СЕЗ, 14, 106). Ако породиљу савладају бабице, треба је накадити ноктом од црног пилета које је на раскрсници заклао удовац, и б.

(ібідем); од шуљева (»прах од девет ораха, девет лешника, девет дрењина, девет зрна рпаxа« ЗНЖОЈС, 7, 1902, 155); кад породиљу »савладају бабице« и женских болести уопште (3 дрењине, здравац и босиљак, СЕЗ, 19, 99; ГЗМ, 4, 143).

с.; и већ у спису Луке Владимировића Свáірху лікарѕтва, из 1775). Некрштено дете и породиљу треба пред спавање накадити на о., јер тај мирис не воле »сотоне, нечастивци и друге утваре« (СЕЗ, 19, 95). О.

Поморавље); мајка млади при опраштању »спушта у недра два ораха да би млада рађала мушку децу« (ГЕМ, 28—29, 174); »породиљу посипају орасима како би јој се олакшао порођај« (ГЕМ, 36, 1973, 87, Херцеговина); »ако се жели да следеће дете буде

— као симболи плодности (СЕЗ, 86, 1974, 449), а свакако је такав симбол и р. слама од које је постеља (на поду) за породиљу и новорођенче (ибід., 415), а можда је и утук против злих демона. У Лесковачкој Морави мајка на дан крштења »једну р.

У Ресави (у Црквенцу) породиља се ради лакшег порођаја кади брзородицом: »сасушену траву ставе на жар у суд, а породиљу поставе да стоји раширених ногу изнад суда« (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 176). Бујад (птерідіум аqуилинум).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности