Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад су ушли у порту, застадоше мало; један човек стар, у масноме фесу и подераној кошуљи, изиђе пред њих, нешто им прошапута, извади иза
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
оду у град, однесу они̓ 9 пунктова које смо у Земуну од пуномоћника дахијски захтевали, а и кад смо на Врачар дошли на Порту послали; тако кнезови и Бећир-паши прочитају и кажу, да се по овоме можемо умирити итд.
казивао: да Руси ништа друго нису рекли, но толико советовали да ми сами за себе пошљемо кнезове у Цариград и молимо Порту, да нам пошље доброга везира, и да нас од Гушанца и зулума ослободи, као што смо и послали проту Алексу [Лазаревића]
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде, и намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.
А он се чисто подмладио. Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме народу. Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао. А послије службе весеље на све стране.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија? Помагај, ако бога знаш, — рече јако задувано поп Спира кад стигоше у порту. — Та, ја сам се и сетио, али не знам ’оће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
клатна бесно ударала у онај туч, он се сруши на дрвени таван изнад степеница, па се муњевито стропошта доле и излети у порту.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Агрис, пагис, ет цастеллис, цон динга праемиа! Дозволили су им да и своје литије обносе – али само кроз црквену порту. А плаћали им и попове, који ће их причешћивати, самртнике, на ратишту.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда замакосмо у село и стигосмо у црквену порту, где затекосмо једно пешачко муницијско одељење. Коморџије привезале коње за ограду, а они поседали уза зид, скинули
У цркви се од прашине није ништа видело и, тетурајући, испадосмо у црквену порту. Муња свитну и загрме. Крупне капи су влажиле суву земљу. — Савијај жицу, па у батерију! — и ми пођосмо журно.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње. Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше. Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Моја се мати, удовица, вратила доцније опет у Темишвар и становала у згради Општине. Прозори нашег стана гледали су у порту.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А још мртвија јој дође црква кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
слике које конотирају смрт (црква „изгледала је тако хладна, као скамењена”, а „још мртвија јој дође црква кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама),125 и отуда њено унутарње распињање, приказано
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Вредно је било посматрати Грке пред Ускрс, све Грке без разлике. Не питајући за трошак, украшавали су цркву и порту брдима цвећа и свећа и ћилимова. Христов гроб — раскош. Тамјан се једнако пали, сва порта мирише.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
не веруј ипак, у брлог, дим и торту, Заносу новом бегунац кад преда визиткарту, Просјаку коме старом што чува улаз у порту Карту овога света!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.
По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?! А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа! Нема веће нико да улегне на порту!... Нема доцна кући долазење! А саг?...
! А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа! Нема веће нико да улегне на порту!... Нема доцна кући долазење! А саг?...
Срећом нико не пролажеше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код куће.
они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...
Ће да дâ Господ“, рече, „па ће си она сама да дође и чука на Манчину порту! Мори, ваша брука и резилак ће се у новине и у књиге“, рече, „тури!
А песма је гласила: На порту сеђаше то Зоне Замфирче. Туд се спацирује Манулаћ банкирче. — „Здраво-живо, Зоне! Што ти раде дома?
још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше“.