Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Сличне пословицама јесу и изреке и узречице, које је Вук такође унео у своју књигу Српске народне пословице и друге различне као оне у
Нов, савремен и плодан научни приступ пословицама, изрекама и другим „ситним“ језичким формама афирмише се у фолклористици тек у последњих деценију-две.
Основне хипотезе, тестиране у овом испитивану, могу се свести на следеће: 1) У српским народним пословицама може се пронаћи релативно усклађена слика детета и његових особина; 2) У нашим народним пословицама садржан је
У српским народним пословицама може се пронаћи релативно усклађена слика детета и његових особина; 2) У нашим народним пословицама садржан је прилично хомоген систем ставова према деци; 3) Постоје велике разлике у вредновању мушког и женског детета;
Заправо, све ове пословице су израз доследног схватања природе детета и његових битних особина. У пословицама, дете се ставља насупрот одраслом човеку.
Ипак, међу овим пословицама налази се и једна која указује на умеренији и трезвенији став: „Деца су радост и жалост“. 3. Истине и праведности
3. Истине и праведности ради, овде се мора рећи да постоји драстична разлика у ставу, испољеном у нашим народним пословицама, према женском и мушком детету.
На наслеђе се полаже нарочито много при избору жене, односно мужа. У овим пословицама често се испољава и једно својеврсно елитистичко схватање (нпр.
друштво и култура основни фактори развоја личности детета, будући да су невидљиви и да измичу непосредном доживљају, у пословицама нема ни трага од њиховог утицаја.
Осим о наслеђу и о средини, у пословицама се говори и о важности сопствене, личне активности за оно што ће се појединцу десити („Ко гођ што ђеља, предањ пада“).
У нашим пословицама јасно се испољава схватање да није довољно да неко само напуни одређен број година, односно да постигне извесни календа
Што се тиче неких дубљих психолошких увида који се односе на ступњеве у развоју детета, о томе у пословицама нема много трагова. Период раног детињства и предшколског узраста једноставно није „покривен“ пословицама.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
- Од туђега туга бије. Игра с пословицама и изразима нејасна је, натегнута, механичка. Распитујући се за животно искуство одраслих, дечак ће, поред косача,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Народним српским пословицама); глас ђ узеће од Лукијана Мушицкога; слово ï замениће јотом (ј). Тако је он, додавши и тридесето слово џ, створио
су једре, епски широке, течне, имају природно излагање, миран и широк ток причања, жив и живописан стил, зачињене су пословицама и згодним изрекама.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
КЛИНЧОРБА: Забележио Вук. Ст. Караџић, тумачећи ту реч у свом првом издању Српског рјечника, 1818. Поновио ју је у Пословицама 1836, 1849 и Рјечнику 1852. Почетак приче је „Приповиједају да је...“ или „Приповиједа се да је.“..
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Је ли то та српска жудња ва просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама ?... Јаднице !«... Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама. Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
као захвалан песнички зачин у свим родовима књижевних остварења, нарочито у народним песмама и причама, а њих има и у пословицама и говорним изразима (клетвама, заклетвама и благословима), и у бајалицама и здравицама.
У стихованим пословицама нарочито се казује оно шта је у животу — по народном схватању — лако а шта тешко, шта боље, шта горе, а шта и најгоре,
Међу стихованим пословицама нарочито се издвајају оне календарске, сезонске и метеоролошке, које су у вези са животом и пољопривредним радовима
Праотачка искуства и сазнања изложена у пословицама налазе и данас своје потврде у разним сличним пригодама стварног живота као емпиричко умовање (Туђа рана не боли;
Народ се и данас служи пословицама, било да употреби ону стару, освештану традицијом, било да искује нову, која често ни по чему не заостаје за њом.
ИИИ ПИТАЛИЦЕ Питалице су сродне пословицама по свом језгровитом исказу, с том разликом што је у њих дијалошки облик развијен у нарацију, са садржином варничаве
део фразеолошке грађе који је језгро питалица налазимо (наравно без оног стереотипног „питали“ и „одговорио“) — и у пословицама, а приличан број питалица доживео је ширу и детаљнију мотивску обраду у бројним народним анегдотама, као и у извесном
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
али не као у артистичноме стиху, него као у народним говорним обртима, фразеолошким скуповима, изрекама, узречицама, пословицама.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
у свим врстама народних усмених творевина, лирским песмама и баладама, епици и митским и историјским предањима, пословицама и изрекама.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Врба која грожђем роди« спада у типична άδύνατα ‹= што не може бити› у народним песмама и пословицама (нпр. СЕЗ, 16, 353; БВ, 10, 1895, 28; 16, 1901, 364: »Да Бог даде те се не удала, Док не вид̓ла три на небу сунца, Док
и Вук, Пјесме, 5, 582, и СЕЗ, 10, л908, 93. И иначе се често спомиње у пословицама и приповеткама). Природно је што су за њега везана многа веровања. Многа верована везана су за сејање.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У славенским пословицама, руским и српским углавном, сиромаштво и богатство зову се сиромаштво и богатство, дакле су стање духа пре свега...